ИНТЕРВЈУ за часопис “Словенка” – разговор водила, БЕАТА ВРЗГУЛОВА

Српкиње и Словакиње су харизматичне

Тако се изразио о “својим” и нашим женама амбасадор Србије ШАНИ ДЕРМАКУ који је такодје признао да му се код нас допада радост живљења, отвореност и срдачност. Веома цени и руку помоћи, коју смо пружили његовој земљи када су је недавно задесиле катастрофалне поплаве.

Ускоро ће бити годину дана од Вашег преузимања дужности амбасадора Републике Србије у Словачкој. Како се осећате у нашој земљи и шта је то што Вам се највише свиђа?

Моје успомене и лепи утисци из Словачке датирају још из 1969. године, када сам са родитељима туристички боравио у Братислави и Нитри. Колико год настојали да поступак припрема за службовање у једној земљи буде свеобухватан, период адаптације на нову средину је саставни део дипломатског живота и рада. У Словачкој се, међутим, на сваком кораку осећам веома пријатно, што значи да сам успео да се далеко брже прилагодим, чему су посебно допринели овдашњи људи, њихова топлина, отвореност, добродушност… Драго ми је што сам амбасадор у Словачкој Републици, коју са Републиком Србијом вежу традиционално пријатељски односи и блискост. Наше две државе и народи су у преломним моментима налазили ослонац једни у другима, везује их пријатељство и подршка.

Како доживљавате Братиславу?

Да будем искрен, нисам је замишљао као град који је толико жив. Задивљујућа је та радост живљења, која се не среће свуда. И млади и они мање млади воле да излазе, шетају се, иду у ресторане и позивају госте. Гостопримство и великодушност су вредности које срећем свуда у Словачкој.

Пре тога сте радили као дипломата у САД - преко велике баре сте провели пет година, а онда је десет година Ваш дипломатски дом био Минхен у Немачкој, где сте радили ко генерални конзул. Да ли је “скок” у Словачку био на одређени начин корак у непознато?

У САД и Немачкој сам службовао у специфичном периоду развоја моје земље. Ипак, то је био веома интересантан период, упознао многе драге људе и стекао пуно пријатеља. Када сам давног 1. фебруара 1981. године почео да радим као дипломата, знао сам да у овом послу долази до периодичних промена дестинација и да ће први период у свакој држави увек тражити одређено прилагодјавање. Медјутим, односи измедју наше две земље, људи које свакодневно срећем и са којима сарадјујем у Словачкој, допринели су да је период прилагодјавања био неупоредиво лакши и краћи.

Значи, већ годинама сте на путу. Да ли Вам недостаје дом?

Дозволите ми, да одговор започнем Сенекином мисли: „ Ако човек не зна према којој луци плови ниједан му ветар неће бити повољан“. На сву срећу, увек сам знао где и зашто идем. Наравно да ми недостају свакодневни сусрети и разговори са пријатељима, иако модерна средства комуникације то на одредјени начин надокнадјују. Недостаје ми Београд, његови углови иза којих се увек крије неиспричана прича. Као раноранилац волео сам да гледам како се град буди. Имао сам свог пекара, новинара, фризера, поштара, омиљени кафе... Дакле, носим са собом своје успомене - једну књигу без наслова и краја, а сигуран сам да ће њене странице бити испуњене и лепим успоменама из Словачке.

Срби и Словаци су доста слични што се тиче нарави. Словенски корени се не могу порећи. Да ли Вам та сличност помаже у обављању ваше функције?

Чињеница је да припадамо истој, словенској групи народа које карактерише оно што књижевници, композитори, ликовни ствараоци називају словенском душом. Отвореност, гостољубљивост, топлину, непосредност у контактима, разумевање осећам на сваком кораку у Словачкој, што ми веома олакшава и обављање моје функције. Са радошћу констатујем да Србија има много пријатеља у Словачкој. Не можете ни да замислите колики је број позива, мејлова амбасада промила последњих месеци поводом катастрофалних поплава које су задесиле моју земљу. Био сам ганут и врло захвалан на томе.

Да, ганути смо пратили како је Србију недавно задесила велика природна катастрофа. Каква је ситуација сада што се тиче поплава?

Обилне кише су овога пролећа изазвале изливање река и пробијање заштитних насипа и бедема што је проузроковало поплаве у висини до пет метара, потом стварање клизишта и бујање подземних вода, што је однело 57 живота и нанело штету која се процењује на 1,53 милијарди евра. Влада је ангажовала све доступне капацитете у обнову погођена подручја, живот се у њима постепено враћа у нормалу. Половином јула је одржана и донаторска конференција у Бриселу на којој су прикупљена значајна средства за помоћ поплављеним подручјима у Србији и Босни и Херцеговини. На конференцији је активну улогу имала и делегација Словачке коју је предводио ППВ и МИиЕП Мирослав Лајчак. Искрено и приликом овог интервјуа захваљујем на помоћи и свему што је Словачка урадила за Србију поводом катастрофалних поплава. Желим да истакнем да нам је у тим тешким тренуцима веома значила подршка и помоћ ваше Владе, грађана, бројних организација, региона, општина, верских установа, невладиних организација, који су се свакодневно јављали И помагали – материјално, финансијски, опоравком деце са поплавом угрожених подручја и др. Захваљујем свима.

Били сте гост 4. конференције „Стопама Хрвата“. Коју тему сте представили својим колегама?

Са симпатијама гледам на народе свих бивших југословенских република. Прихватио сам са задовољством позив да учествујем на Конференцији и покушао сам да дам свој скромни допринос њеном успешном раду. Уједно могу да кажем да ми се ова идеја јако допада и сматрам да постоји простор за одржавање сличне конференције на тему српско-словачких односа, који вуку корен још из времена Отоманске империје.

У Словачкој је са Вама Ваша супруга. Чиме се она бави? Да ли су Словакиње оставиле неки посебан утисак на њу?

Милена је дипломирани економиста. Преко 27 година је радила на пословима саветника у Народној скупштини. С обзиром да је у питању највише законодавно тело, посао који је обављала био је изузетно захтеван и одговоран. Као супруга шефа дипломатског представништва има своје обавезе и у оквиру дипломатског кора. Прија јој живот у Братислави, која је уређена, мирна и пуна зеленила, тако да један део дана, када нема протоколарних и других обавеза, проводи у шетњи. Словакиње види као способне и вредне жене, које и поред радних обавеза, доста пажње посвећују породици и привржене су јој. Сусретљиве су, љубазне и спремне увек да помогну. Види их као природно отмене, надарене, елегантне, модерне даме које настоје да изграде сопствени стил.

А на Вас?

Делим мишљење своје супруге. Додао бих само да је реч и о уродјеној словенској лепоти, шарму, елеганцији…

Вероватно често одлазите у Беч где привремено живи Ваша једина ћерка. Да ли и она долази у Словачку?

Имајући у виду мноштво мојих обавеза не одлазим тамо баш тако често. Адријана је завршила Факултет за културу и медије и након тога мастер студије. Перфектно влада немачким и енглеским језиком, након студија радила је и као професор немачког језика на “Берлитз лангуаге центер”, тако да нема језичку баријеру у свакодневном животу и комуникацији са Бечлијама. Она нас у Братислави често посећује и могу рећи да гаји симпатије према Словачкој.

Како Вам се свиђа словачка храна? Да ли сте присталица идеје да би, ако ћовек живи у некој земљи, требало да проба њене гастрономске специјалитете?

Свуда настојим да пробам што више локалних специјалитета. Словачка храна ми прија, ваша кухиња има пуно специјалитета - супу са резанзима, штрудле са маком и орасима, печено месо… Моја супруга, кћерка и ја посебно волимо Бриндзове Халушки.