INTERVJU za časopis “Slovenka” – razgovor vodila, BEATA VRZGULOVA

Srpkinje i Slovakinje su harizmatične

Tako se izrazio o “svojim” i našim ženama ambasador Srbije ŠANI DERMAKU koji je takodje priznao da mu se kod nas dopada radost življenja, otvorenost i srdačnost. Veoma ceni i ruku pomoći, koju smo pružili njegovoj zemlji kada su je nedavno zadesile katastrofalne poplave.

Uskoro će biti godinu dana od Vašeg preuzimanja dužnosti ambasadora Republike Srbije u Slovačkoj. Kako se osećate u našoj zemlji i šta je to što Vam se najviše svidja?

Moje uspomene i lepi utisci iz Slovačke datiraju još iz 1969. godine, kada sam sa roditeljima turistički boravio u Bratislavi i Nitri. Koliko god nastojali da postupak priprema za službovanje u jednoj zemlji bude sveobuhvatan, period adaptacije na novu sredinu je sastavni deo diplomatskog života i rada. U Slovačkoj se, međutim, na svakom koraku osećam veoma prijatno, što znači da sam uspeo da se daleko brže prilagodim, čemu su posebno doprineli ovdašnji ljudi, njihova toplina, otvorenost, dobrodušnost… Drago mi je što sam ambasador u Slovačkoj Republici, koju sa Republikom Srbijom vežu tradicionalno prijateljski odnosi i bliskost. Naše dve države i narodi su u prelomnim momentima nalazili oslonac jedni u drugima, vezuje ih prijateljstvo i podrška.

Kako doživljavate Bratislavu?

Da budem iskren, nisam je zamišljao kao grad koji je toliko živ. Zadivljujuća je ta radost življenja, koja se ne sreće svuda. I mladi i oni manje mladi vole da izlaze, šetaju se, idu u restorane i pozivaju goste. Gostoprimstvo i velikodušnost su vrednosti koje srećem svuda u Slovačkoj.

Pre toga ste radili kao diplomata u SAD - preko velike bare ste proveli pet godina, a onda je deset godina Vaš diplomatski dom bio Minhen u Nemačkoj, gde ste radili ko generalni konzul. Da li je “skok” u Slovačku bio na odredjeni način korak u nepoznato?

U SAD i Nemačkoj sam službovao u specifičnom periodu razvoja moje zemlje. Ipak, to je bio veoma interesantan period, upoznao mnoge drage ljude i stekao puno prijatelja. Kada sam davnog 1. februara 1981. godine počeo da radim kao diplomata, znao sam da u ovom poslu dolazi do periodičnih promena destinacija i da će prvi period u svakoj državi uvek tražiti određeno prilagodjavanje. Medjutim, odnosi izmedju naše dve zemlje, ljudi koje svakodnevno srećem i sa kojima saradjujem u Slovačkoj, doprineli su da je period prilagodjavanja bio neuporedivo lakši i kraći.

Znači, već godinama ste na putu. Da li Vam nedostaje dom?

Dozvolite mi, da odgovor započnem Senekinom misli: „ Ako čovek ne zna prema kojoj luci plovi nijedan mu vetar neće biti povoljan“. Na svu sreću, uvek sam znao gde i zašto idem. Naravno da mi nedostaju svakodnevni susreti i razgovori sa prijateljima, iako moderna sredstva komunikacije to na odredjeni način nadoknadjuju. Nedostaje mi Beograd, njegovi uglovi iza kojih se uvek krije neispričana priča. Kao ranoranilac voleo sam da gledam kako se grad budi. Imao sam svog pekara, novinara, frizera, poštara, omiljeni kafe... Dakle, nosim sa sobom svoje uspomene - jednu knjigu bez naslova i kraja, a siguran sam da će njene stranice biti ispunjene i lepim uspomenama iz Slovačke.

Srbi i Slovaci su dosta slični što se tiče naravi. Slovenski koreni se ne mogu poreći. Da li Vam ta sličnost pomaže u obavljanju vaše funkcije?

Činjenica je da pripadamo istoj, slovenskoj grupi naroda koje karakteriše ono što književnici, kompozitori, likovni stvaraoci nazivaju slovenskom dušom. Otvorenost, gostoljubljivost, toplinu, neposrednost u kontaktima, razumevanje osećam na svakom koraku u Slovačkoj, što mi veoma olakšava i obavljanje moje funkcije. Sa radošću konstatujem da Srbija ima mnogo prijatelja u Slovačkoj. Ne možete ni da zamislite koliki je broj poziva, mejlova ambasada promila poslednjih meseci povodom katastrofalnih poplava koje su zadesile moju zemlju. Bio sam ganut i vrlo zahvalan na tome.

Da, ganuti smo pratili kako je Srbiju nedavno zadesila velika prirodna katastrofa. Kakva je situacija sada što se tiče poplava?

Obilne kiše su ovoga proleća izazvale izlivanje reka i probijanje zaštitnih nasipa i bedema što je prouzrokovalo poplave u visini do pet metara, potom stvaranje klizišta i bujanje podzemnih voda, što je odnelo 57 života i nanelo štetu koja se procenjuje na 1,53 milijardi evra. Vlada je angažovala sve dostupne kapacitete u obnovu pogođena područja, život se u njima postepeno vraća u normalu.Polovinom jula je održana i donatorska konferencija u Briselu na kojoj su prikupljena značajna sredstva za pomoć poplavljenim područjima u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Na konferenciji je aktivnu ulogu imala i delegacija Slovačke koju je predvodio PPV i MIiEP Miroslav Lajčak. Iskreno i prilikom ovog intervjua zahvaljujem na pomoći i svemu što je Slovačka uradila za Srbiju povodom katastrofalnih poplava. Želim da istaknem da nam je u tim teškim trenucima veoma značila podrška i pomoć vaše Vlade, gradjana, brojnih organizacija, regiona, opština, verskih ustanova, nevladinih organizacija, koji su se svakodnevno javljali I pomagali – materijalno, finansijski, oporavkom dece sa poplavom ugroženih područja i dr. Zahvaljujem svima.

Bili ste gost 4. konferencije „Stopama Hrvata“. Koju temu ste predstavili svojim kolegama?

Sa simpatijama gledam na narode svih bivših jugoslovenskih republika. Prihvatio sam sa zadovoljstvom poziv da učestvujem na Konferenciji i pokušao sam da dam svoj skromni doprinos njenom uspešnom radu. Ujedno mogu da kažem da mi se ova ideja jako dopada i smatram da postoji prostor za održavanje slične konferencije na temu srpsko-slovačkih odnosa, koji vuku koren još iz vremena Otomanske imperije.

U Slovačkoj je sa Vama Vaša supruga. Čime se ona bavi? Da li su Slovakinje ostavile neki poseban utisak na nju?

Milena je diplomirani ekonomista. Preko 27 godina je radila na poslovima savetnika u Narodnoj skupštini. S obzirom da je u pitanju najviše zakonodavno telo, posao koji je obavljala bio je izuzetno zahtevan i odgovoran. Kao supruga šefa diplomatskog predstavništva ima svoje obaveze i u okviru diplomatskog kora. Prija joj život u Bratislavi, koja je uređena, mirna i puna zelenila, tako da jedan deo dana, kada nema protokolarnih i drugih obaveza, provodi u šetnji. Slovakinje vidi kao sposobne i vredne žene, koje i pored radnih obaveza, dosta pažnje posvećuju porodici i privržene su joj. Susretljive su, ljubazne i spremne uvek da pomognu. Vidi ih kao prirodno otmene, nadarene, elegantne, moderne dame koje nastoje da izgrade sopstveni stil.

A na Vas?

Delim mišljenje svoje supruge. Dodao bih samo da je reč i o urodjenoj slovenskoj lepoti, šarmu, eleganciji…

Verovatno često odlazite u Beč gde privremeno živi Vaša jedina ćerka. Da li i ona dolazi u Slovačku?

Imajući u vidu mnoštvo mojih obaveza ne odlazim tamo baš tako često. Adrijana je završila Fakultet za kulturu i medije i nakon toga master studije. Perfektno vlada nemačkim i engleskim jezikom, nakon studija radila je i kao profesor nemačkog jezika na “Berlitz language center”, tako da nema jezičku barijeru u svakodnevnom životu i komunikaciji sa Bečlijama. Ona nas u Bratislavi često posećuje i mogu reći da gaji simpatije prema Slovačkoj.

Kako Vam se svidja slovačka hrana? Da li ste pristalica ideje da bi, ako ćovek živi u nekoj zemlji, trebalo da proba njene gastronomske specijalitete?

Svuda nastojim da probam što više lokalnih specijaliteta. Slovačka hrana mi prija, vaša kuhinja ima puno specijaliteta - supu sa rezanzima, štrudle sa makom i orasima, pečeno meso… Moja supruga, kćerka i ja posebno volimo Bryndzove Halušky.