| |     ћирилица | english  
Naslovna
Posetite Srbiju
SIEPA

 

   
 
Kontakt

 

Radno vreme
Ponedeljak - petak: 8:00 – 16:00 časova
Konzularno odeljenje (rad sa strankama): 09:00 - 13:00 časova

Praznici

Adresa
Budkova 38
81104 BRATISLAVA
SLOVAČKA REPUBLIKA

Telefon: + 4212 / 544-31-927, 544-31-928 Lokacija/Mapa
Telefon: + 4212 / 544-31-929, 544-31-935 Konzularna nadležnost
Fax:       + 4212 / 544-31-933 Počasni konzuli
E-mail: embassy.bratislava@mfa.rs  
Veb sajt: http://www.bratislava.mfa.gov.rs  

 


 
 
 
Pozdravna reč ambasadora

Zadovoljstvo mi je da Vam poželim dobrodošlicu na internet stranici Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici.

Naš zadatak je da predstavljamo i zastupamo interese Republike Srbije u Slovačkoj Republici. Zvanična stranica Ambasade Srbije u Slovačkoj Republici treba da posluži kao izvor informacija i najnovijih vesti o slovačko-srpskim odnosima, aktivnostima ambasade i konzularnim pitanjima. Stojimo vam na raspolaganju za sva pitanja i komentare. Sugestije koje nam budete slali pomoći će nam da unapredimo naš rad i usluge.

Zahvaljujem se na interesovanju,

Ambasador

Šani Dermaku


Ucesce kosarkaske reprezentacije Republike Srbije (U18) na Evropskom ekipnom prvenstvu u Bratislavi -29.7.- 6.8.2017

 

  

U Bratislavi je od 29.7. do 6.8.2017., odrzano evropsko ekipno prvenstvo u kosarci (U18) U finalu , 6.8.2017.,izvanrednom igrom I izuzetnim pozrtvovanjem, savladana je Spanija (74:62). Osvajanje titule evropskog prvaka propraceno je velikim slavljem igraca, strucnog staba I nasih brojnih navijaca, koji su ih bodrili tokom citavog trajanja prvenstva. Ceremoniji svecanog otvaranja kao I citavom takmicenju prisustvivao je ambasador, koji je pozdravio I bodrio nase sportiste I vodjstvo reprezentacije. U srdacnim razgovorima sa sportistima, istaknuto je dasmo ubedjeni da ce , kao I bezbroj puta do sada svojim izuzetnim sportskim potencijalom I ponasanjem dostojanstveno predstavljati Republiku Srbiju I dodatno doprineti afirmaciji, naseg sporta, I Republike Srbije, sto se na kraju prvenstva pokazalo


DAN SEĆANjA NA PROGNANE I STRADALE U VOJNO-POLICIJSKOJ AKCIJI „OLUJA"

      

Poštovani sugrađani!

U skladu sa Državnim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije, Dan sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji "Oluja" - 4. avgust 1995. godine, obeležava se od 2015. godine . Svakog 4. i 5. avgusta Vlada Republike Srbije i Vlada Republike Srpske obeležavaju zajednički ovaj Dan sećanja prigodnim državnim i kulturnin programima. Vojno-policijska akcija "Oluja" ubraja se u jedno od najsurovijih i najmasovnijih etničkih čišćenja na području bivše SFRJ. Akcija "Oluja" je počela 4. avgusta 1995. godine, kada su hrvatske vojne, paravojne i policijske jedinice, ukunpe snage od oko 200.000 vojnika, izvršile agresiju na severnu Dalmaciju, Liku, Kordun i Baniju, odnosno na Srpsku autonomnu oblast Krajina, u sastavu tadašnje Republike Srpska Krajina. Agresija je izvršena uprkos činjenici da je ta oblast bila pod zaštitom UN-a. U ovoj zlokobnoj akciji, ubijeno je najmanje 1.960 osoba srpske nacionalnosti i proterano preko 250.000 Srba iz Krajine. Navedene oružane formacije su ubijale i one u izbegličkim kolonama, duboko u teritoriju Republike Srpske. U akciji "Maestral", koja je bila njen produžetak, hrvatske oružane snage u sadejstvu sa Petim korpusom muslimanske armije, ubile su još 655 i prognale oko 125.000 srpskih stanovnika. U najtežem zločinu "Oluje", hrvatski borberni avioni su 7. avgusta bombardovali kolonu srpskih izbeglica na Petrovačkoj cesti, kada je za dva minuta ubijeno devetoro civila, a među njima četvoro dece stare od šest do 13 godina. Ekshumacije još traju, neke grobnice nisu ni otvorene. Akcija hrvatske vojske za cilj je zapravo imala iseljavanje celokupnog stanovništva srpske nacionalnosti, a nakon proterivanja zabeležena su paljenja, pljačke i likvidacije malobrojnih Srba koji nisu hteli da napuste svoja vekovna ognjišta. Narod zapadne Krajine, poučen “istorijskim iskustvom”, kreće u dotad najveću “seobu” srpskog naroda, na istok ka Srbiji, kao jedinom utočištu. I kada je prestao svaki otpor, ubijani su stari, mentalno oboleli, ljudi koji nisu hteli ili mogli da odu sa svojih vekovnih ognjišta, a koji su se nadali da će se prema njima postupati po pravilima Ženevske konvncije. Ova akcija, pod kodnim nazivom “Oluja”, sprovođena je, kao uostalom i one koje su joj prethodile, po taktici “spržene zemlje”, što je polovinom novembra 1995. godine doseglo razmere potpunog zatiranja srpskog naroda u Krajini. Za nekoliko godina tzv. „domovinskog rata“– udeo srpskog stanovništva u ukupnoj populaciji Hrvatske je smanjen sa preko 12% na ispod 4%. Sve navedeno, uz brojne posredne i neposredne dokaze, nepobitne činjenice i izjave dovodi do zaključka o kome se nedovoljno govori: Oluja predstavlja etničko čišćenje. Za zločine, stradanje i progon Srba u „Oluji“ još uvek niko nije odgovarao.


Ministarstvo spoljnih poslova
Dnevne vesti 
Saopštenja 
Foto galerija 


Narodna skupština

Predsednik Republike Srbije

Vlada Srbije

Ministarstvo spoljnih poslova