Ambasador Aleksandar Nakić je, 19. aprila 2024. godine, sa velikim zadovoljstvom primio decu iz Fudbalskog kluba Crvena zvezda, koji učestvuju na renomiranom fudbalskom turniru u Slovačkoj. Mladi fudbaleri su bili u pratnji svojih trenera i Milana Borjana, bivšeg igrača Crvene Zvezde koji trenutno igra za Slovan iz Bratislave.

Ambasador A. Nakić je pozdravljajući mlade goste istakao da sport ima posebnu moć da poveže ljude i da promoviše vrednosti kao što su timski rad i fer plej. Učešće srpskih predstavnika je ocenio kao izuzetnu priliku za promociju sportske saradnje između Srbije i Slovačke, kao i za jačanje prijateljskih veza između naših naroda. Zahvalio se Fudbalskom klubu Crvena zvezda na inicijativi da posete Ambasadu i poželeo im puno uspeha na turniru.

Tokom posete, deca su imala priliku da se upoznaju sa ambasadorom i zaposlenima u Ambasadi, kao i da prenesu dosadašnje utiske boravka u Slovačkoj.

Ambasador Aleksandar Nakić je, 18. aprila 2024. godine, bio domaćin grupi studenata srpskog jezika sa Filološkog fakulteta, Univerziteta Komenski u Bratislavi. Studente su predvodile lektorke srpskog jezika Kristina Đorđević i Ana Valentova.

Ambasador je srdačno i sa velikim zadovoljstvom primio studente pružajući im priliku da se bliže upoznaju sa srpskom kulturom, jezikom i tradicijom. Izrazio je zahvalnost Filološkom fakultetu na poseti i istakao da očekujemo da se bliska saradnja nastavi i u budućnosti. Ukazao je da je ovaj susret bio dragocen za nas, kao i za studente, i da se nadamo da će doprineti jačanju veza između naših naroda.

Studenti su imali priliku da postavljaju pitanja i učestvuju u otvorenom dijalogu o temama vezanim za Srbiju. Ova interakcija je bila dragocena prilika za obogaćivanje njihovog akademskog iskustva i bolje razumevanje srpske stvarnosti.

Ambasada Republike Srbije u Bratislavi kontinuirano podržava inicijative koje doprinose promociji srpske kulture i jezika u inostranstvu. Poseta studenata srpskog jezika je još jedan primer posvećenosti saradnji sa obrazovnim institucijama i podršci mladim ljudima koji se interesuju za Srbiju.

Ambasador Aleksandar Nakić je, 15. aprila 2024, imao sastanak sa ministrom inostranih i evropskih poslova Slovačke Republike Jurajom Blanarom. U razgovoru koji je vođen u prijateljskom tonu, sagovornici su razgovarali o potencijalnim posetama iz Slovačke u Srbiju i obratno, bilateralnim odnosima, saradnji u oblasti ekonomije, kao i podršci Slovačke evropskoj integraciji Srbije i pitanju KiM.

Obostrano je konstatovano da bliski i prijateljski odnosi između dve zemlje imaju dugu istorijsku tradiciju. Izražena je zajednička spremnost za njihovo jačanje, posebno u oblasti ekonomije.

Ambasador A. Nakić je iskazao spremnost da lično doprinese produbljivanju međusobne saradnje u svim oblastima i da će jedan od glavnih ciljeva njegove misije biti jačanje ekonomske saradnje. Ukazao je da je R. Srbija zvanično dala egzekvaturu novom počasnom konzulu Slovačke u Srbiji, u Bačkom Petrovcu i da očekujemo zvanično otvaranje. Zahvalio se na kontinuiranoj podršci koju Slovačka Republika pruža Republici Srbiji po pitanjima od našeg nacionalnog interesa i istakao da Slovake gledamo kao svoju braću.

Ministar J. Blanar je istakao potrebu daljeg jačanja naše saradnje i preneo interes visokih državnih predstavnika Slovačke da posete Srbiju. Ponovio je principijelan stav Slovačke po pitanju KiM i naglasio da Srbija može da računa na snažnu podršku i po pitanju evropske integracije. Zahvalio se za odnos Srbije prema slovačkoj nacionalnoj manjini, kao i podršku da naivno slikarstvo iz Kovačice bude upisano na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO.

Ambasador Aleksandar Nakić se, 15. aprila 2024. godine, sastao sa Ljubošom Blahom, potpredsednikom Narodne Skupštine Slovačke Republike. Sagovornici su u srdačnom razgovoru razmenili mišljenja o bilateralnim odnosima i pitanju KiM.

Ambasador A. Nakić je bilateralne odnose ocenio kao bratske, bez otvorenih pitanja. Zahvalio se na slovačkoj podršci u vezi sa KiM i pristupanjem R. Srbije Evropskoj uniji. Upoznao je sagovornika sa pitanjem zahteva tzv. „Kosova“ za članstvo u Savetu Evrope i zamolio za slovačku podršku imajući u vidu da je ona među zemljama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova“.

Lj. Blaha je potvrdio da su međusobni odnosi prijateljski i bratski. Potvrdio je stav po pitanju ne priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova“. Preneo je da Slovačka svoj stav bazira na međunarodnom pravu i da se zato on neće menjati.

U subotu, 13. aprila 2024. godine, ambasador Republike Srbije u Slovačkoj Republici gospodin Aleksandar Nakić je u pratnji prvog savetnika – konzula Dragana Zurovca i prevodioca Rastislava Popovića učestvovao kao gost na svečanoj sednici Udruženja Slovaka iz Jugoslavije koja je održana u Bratislavi.

Pored predstavnika Ambasade, skup su svojim prisustvom uveličali i predsednici Udruženja Slovaka iz Rumunije, Bugarske i Mađarske, kao i predsednik Udruženja za genealoška istraživanja Slovaka na Donjoj zemlji Ljubomir Kmeć.

Ovom prilikom ambasador A. Nakić je pozdravio okupljene članove Udruženja i goste skupa. Konstatovao je da mu je čast i zadovoljstvo što može biti prisutan na ovom značajnom skupu, kao i radost što je Udruženje u kontinuitetu aktivno tokom dugog perioda svog postojanja i deklarisao spremnost Ambasade da sa svoje strane podrži njegov dalji rad. Prisutne su pozdravili i predstavnici partnerskih udruženja.

Posle obraćanja gostiju, govor je održao dugogodišnji predsednik Udruženja, Samuel Jovankovič, u kojem je istakao da mu je čast što može lično da pozdravi ambasadora Republike Srbije kao i druge prisutne goste. Gospodin Jovankovič se osvrnuo na rad Udruženja u proteklom periodu i prisutne obavestio o planiranim aktivnostima tokom predstojećih meseci.

Ambasador Aleksandar Nakić je, 9. aprila 2024, imao sastanak sa Gustavom Murinom, predsednikom Kluba prijatelja srpske kulture, koji okuplja veliki broj uvaženih Slovaka iz svih društvenih sfera.

Sagovornici su razmenili mišljenja o dosadašnjim aktivnostima Kluba, ističući njihov doprinos jačanju kulturnih i naučnih veza između dva naroda.

Na sastanku je takođe razgovarano o budućim zajedničkim projektima, kojima bi se dodatno unapredili odlični bilateralni odnosi između dve države.

Ambasador Aleksandar Nakić je u sredu, 27. marta 2024. godine, zvanično predao akreditivna pisma predsednici Slovačke Republike Zuzani Čaputovoj. Time je Aleksandar Nakić zvanično akreditovan kao izvanredni i opunomoćeni ambasador Republike Srbije u Slovačkoj Republici.

Ambasador A. Nakić je imao otvoren i srdačan razgovor sa predsednicom Z. Čaputovom, u kome su bilateralne odnose zajednički ocenili kao prijateljske. Ambasador je preneo svoj interes da dodatno unapredi međusobne odnose, osnaži ekonomsku saradnju i doprinese razvoju kulturne saradnje.

Predsednica Z. Čaputova je ponovila da Slovačka nastavlja da podržava članstvo Srbije u EU i istakla je spremnost da podeli svoja iskustva iz tog procesa.

Ambasador Aleksandar Nakić se, 26. marta 2024. sastao sa Marijanom Kerijem, poslanikom i predsednikom Odbora za spoljnu politiku Narodne skupštine Slovačke Republike. Sagovornici su u prijateljskom razgovoru razmenili mišljenja o bilateralnim odnosima, pitanju KiM i evropskim integracijama Srbije, kao i aktuelnim regionalnim temama.

Ambasador A. Nakić je bilateralne odnose ocenio kao izuzetno bliske, bez otvorenih pitanja. Ukazao je na najvažnije istorijske događaje u međusobnim odnosima i ponovio da najviši slovački zvaničnici imaju otvorene pozive za posetu Srbiji. Istakao je da postoji prostor za unapređenje ekonomske saradnje i da će jedan od njegovih glavnih ciljeva biti podrška privrednim aktivnostima. Zahvalio se na slovačkoj podršci u vezi sa KiM i pristupanjem R. Srbije Evropskoj uniji.

M. Keri se saglasio sa ocenom odnosa i istakao interes da ih dalje unapređujemo. Pozitivno je ocenio istorijski razvoj odnosa između naša dva naroda i zahvalio se na odnosu prema slovačkoj nacionalnoj manjini u Srbiji. Istakao je da je ponosan na to što nijedna politička opcija u Slovačkoj ne želi priznanje JPNK. Ukazao je da Slovačka nastavlja da podržava evropsku integraciju R. Srbije i zalaže se za što skorije pristupanje EU. Očekuje da će u narednom periodu predstavnici Narodne skupštine R. Srbije boraviti u poseti Slovačkoj.

Sagovornici su razgovarali i o aktuelnim regionalnim temama, kao i o kandidaturi Srbije da slovačko naivno slikarstvo upiše na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa.

Pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije u Bratislavi i u organizaciji Udruženja Srba u Slovačkoj i Srpskog kulturno-informativnog centra, u Žilini je povodom obeležavanja 25 godina NATO bombardovanja otvorena izložba fotografija srpskog fotografa Martina Candira sa fotografijama na kojima su dokumentovane sve strahote 78 dnevnog bombardovanja civilnih i infrastrukturnih ciljeva. Izložbu je prigodnim govorom otvorio ambasador Aleksandar Nakić.

Ambasador Aleksandar Nakić se, 20. marta 2024, sastao sa Lukašom Parizekom, predsednikom Saveta Slovačkih eksportera - Exporteri i bivšim državnim sekretarom Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Slovačke. Glavne teme razgovora bile su unapređenje privredne saradnje i potencijalne investicije iz Slovačke u Srbiju.

L. Parizek je istakao da postoji veliki potencijal za ekonomsku saradnju između Srbije i Slovačke. Ukazao je na geopolitičku poziciju Srbije, koja mnogim firmama može da obezbedi dobre uslove za nastup na različitim tržištima. Naglasio je i da postojanje slovačke nacionalne manjine u Srbiji može biti dobra osnova za uspostavljanje bližih privrednih odnosa. Upoznao je sa namerom slovačke firme Heneken da ulaže u Srbiju i preneo da se uskoro sprema početak izgradnje njihovog proizvodnog pogona.

Ambasador A. Nakić je sagovornika upoznao sa ekonomskim prilikama u Srbiji i pozdravio interes slovačkih firmi da investiraju u Srbiji. Istakao je odlične odnose između dve zemlje i ukazao da u oblasti ekonomske saradnje postoji ogroman neiskorišćeni potencijal. Istakao je svoju ličnu, kao i spremnost Ambasade, da u okvirima mogućnosti pruži podršku svim slovačkim privrednim subjektima i pomogne im u obezbeđivanju najpovoljnijih investicionih uslova u Srbiji. Ambasador je uvaženom gostu povodom prvog susreta poklonio knjigu Katarine Pucovske "Veľkí ľudia malého Kulpína".

Ambasador Aleksandar Nakić se 07. marta 2024. u Ambasadi sastao sa Samuelom Jovankovičem predsednikom Udruženja Slovaka iz Jugoslavije i Miroslavom Demakom predsednikom Udruženja Staropazovčana u Slovačkoj.

Sagovornici su upoznali ambasadora sa istorijatom nastanka svojih udruženja, proteklim i predstojećim aktivnostima.

Ambasador A. Nakić je istakao da će Ambasada kao i u dosadašnjem periodu podržavati aktivnosti udruženja i da će aktivno učestvovati u svim aktivnostima na planu unapređenja saradnje i promocije Republike Srbije u Slovačkoj.

Ambasador Aleksandar Nakić se sastao sa Mojmirom Vrlikom, počasnim konzulom Republike Srbije, 28. februara 2024. godine i tom prilikom mu je uručio ukaz o odlikovanju od strane predsednika R. Srbije Aleksandra Vučića. Ovo je bio prvi sastanak ambasadora A. Nakića sa M. Vrlikom.

Ambasador A. Nakić je počasnom konzulu čestitao dobijanje Ordena srpske zastave trećeg stepena, koje mu je dodelio predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić. Istakao je da je to gesto zahvalnosti i poštovanja naše države i naroda za njegov neizmeran doprinos predstavljanju Republike Srbije, promociji naših interesa i unapređenju bilateralnih odnosa sa Slovačkom Republikom. Naglasio je da se nada da će se odlična saradnja nastaviti i dodatno unaprediti tokom njegovog mandata. Ukazao je da je jedan od njegovih glavnih ciljeva bliže povezivanje dva naroda i da se nada da će uskoro sa M. Vrlikom imati priliku da zajednički organizuju aktivnosti koje će tome doprineti.

M. Vrlik je veoma pozitivno opisao samu ceremoniju dodele odlikovanja i naveo da mu je ukazana velika čast i poštovanje, istakavši da odlikovanje ne pripada samo njemu već celom kolektivu Ambasade sa kojim ima odličnu saradnju. Očekuje da će moći dodatno da doprinese daljem razvoju odnosa između naše dve zemlje.

Ambasador Aleksandar Nakić se 26. i 27. februara 2024. godine sastao u Ambasadi sa predstavnicima srpskih udruženja u Slovačkoj, u cilju upoznavanja sa njihovim radom i pružanja podrške u daljem unapređenju života Srba.

Ambasador je 26. februara imao sastanak sa Rajkom Salihbegovićem, predsednikom Udruženja srpsko-slovačkog prijateljstva Sloga i njegovim saradnicima Miletom Vasiljevićem i Aleksandrom Arizanovićem. Dan kasnije se sastao sa Stanetom Ribičem predsednikom Udruženja Srba u Slovačkoj i Milovojem Jocićem jednim od potpredsednika udruženja. Ambasador Nakić je održao i odvojen sastanak sa predstavnicima udruženja Podunavlje Milanom Tadićem i Bojanom Radovanovićem.

Sagovornici su u razgovorima upoznali ambasadora sa svojim aktivnostima i budućim planovima. Saglasili su se da je položaj Srba kao nacionalne manjine u Slovačkoj pravno regulisan i praktično veoma dobar.

Ambasador A. Nakić je ukazao na želju i spremnost da se angažuje i da pruži podršku našim građanima u Slovačkoj. Pozvao je udruženja da Ambasadu tretiraju kao svoju drugu kuću, naglasivši da u njemu lično imaju prijatelja uvek spremnog da pomogne.

Sagovornici su razgovarali o daljim modusima saradnje i koracima koje je moguće preduzeti u cilju poboljšanja i unapređenja položaja srpske nacionalne manjine u Slovačkoj.

Ambasador Srbije u Slovačkoj Aleksandar Nakić je, 22. februara 2024. godine, predao kopije akreditivnih pisama Ingrid Horvaj, direktorki Diplomatskog protokola Ministrastva inostranih i evropskih poslova Slovačke.

Ambasador A. Nakić se zahvalio na principijelnom stavu Slovačke po pitanju Kosova i Metohije i veoma pozitivno ocenio Slovačku podršku u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.

Sagovornici su se saglasili da su bilateralni odnosi prijateljski i obostrano su izrazili spremnost za njihovo dalje jačanje na svim poljima.

U Ambasadi Republike Srbije u Slovačkoj Republici je, 3. februara 2024, održana tradicionalna Svetosavska akademija. Akademija je održana u saradnji Ambasade, Udruženja Srba u Slovačkoj i Nenada Živanova, direktora Kulturno-umetničkog društva „Branislav Nušić“ iz Lalića.

Prisutnima su se obratili Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade, jeromonah Varnava Knežević, generalni sekretar Eparhije budimske Srpske pravoslavne crkve i Stane Ribić, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj.

Za veliki broj visokih zvanica iz srpske dijaspore je bio pripremljen bogat kulturno-umetnički program, u kome su učestvovali predstavnici Srba u Slovačkoj, gosti iz R. Srbije, kao i prijatelji iz Slovačke. 

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova je, 14. januara 2023, prisustvovala dodeli državnih odlikovanja, povodom 31. godišnjice Slovačke Republike. Predsednica Slovačke Republike Zuzana Čaputova je jedno od odlikovanja, Medalju predsednika, dodelila Evi Husarikovoj, slikarki naive iz Srbije, za značajne zasluge za razvoj kulture i umetnosti Slovaka u dijaspori.

Eva Husarikova je srpska slikarka slovačkog porekla. Rođena je u R. Srbiji, u Kovačici. Uljanim bojama počela je da slika 1969. godine i tada je prvi put izlagala u okviru manifestacije „Kovačički oktobar“. Iste te godine je postala i član Galerije naivne umetnosti u Kovačici. Svoje stvaralaštvo je predstavila na više od trideset samostalnih i oko 300 kolektivnih izložbi. Njene slike pokazuju radost seoskog života u vojvođanskim ravnicama.

Na ceremoniji dodele odlikovanja su bili prisutni najviši državni zvaničnici, kao i veliki broj najznačajnijih ličnosti iz javnog, kulturnog i političkog života.

Život i stvaralaštvo Eve Husarikove, kao i dodela ovog odlikovanja, slikovito ilustruju bliskost i prijateljstvo dve države i predstavljaju dodatnu potvrdu neraskidivih veza naših naroda.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je, 13. decembra 2023. godine, u Novom Sadu, Orden prvog stepena Slovačke Evangeličke a.v. crkve za izuzetne dosadašnje zasluge i podršku slovačkoj crkvi i narodu i, tom prilikom, istakao da je ta nagrada svedočnstvo o bratskoj ljubavi između srpskog i slovačkog naroda koji vekovima žive zajedno u našoj Srbiji.

"Sa ushićenjem prihvatam najveću nagradu koju Slovačka Evangelička crkva dodeljuje. Iako je ovaj orden formalno namenjen meni, zapravo je svedočanstvo o bratskoj ljubavi između naših naroda, srpskog i slovačkog naroda, koji vekovima žive zajedno u našoj Srbiji", rekao je predsednik, naglasivši da orden pripada svim građanima naše zemlje koji dobro razumeju potrebu da živimo zajedno i da delamo ka istom cilju.

"Drevna slovačka poslovica kaže - dobar sused je najbolja ograda. Mi, Srbi i Slovaci, iz dana u dan potvrđujemo ovu maksimu, gradeći zajedno bolje društvo i bolju budućnost. Ovo priznanje za mene predstavlja veliku odgovornost u budućnosti i hvala vam na izuzetnoj časti i privilegiji da budem nosilac ovog važnog Ordena", naveo je predsednik Vučić, izrazivši uverenje da ćemo zajedno, u nadi i veselju, dočekati bolju 2024. godinu.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas ambasadora Slovačke Republike Fedora Rosohu, koji završava svoj mandat u Republici Srbiji.

U srdačnom razgovoru, obostrano je konstatovano da bliski i prijateljski odnosi između naših dveju zemalja imaju dugu istorijsku tradiciju i istaknuta je neophodnost njihovog produbljivanja i daljeg jačanja u svim oblastima od zajedničkog interesa. Izraženo je zadovoljstvo što dve zemlje ostvaruju intenzivan i kontinuiran politički dijalog na svim nivoima i preneta je spremnost da se on nastavi i ubuduće.

Ministar Dačić je zahvalio na kontinuiranoj podršci koju Slovačka Republika pruža Republici Srbiji po pitanjima od našeg vitalnog nacionalnog interesa.

Ambasador Fedor Rosoha je zahvalio ministru Dačiću na saradnji, naglašavajući da mu je bila privilegija da službuje u Republici Srbiji, prijateljskoj zemlji sa kojom Slovačka Republika ostvaruje uspešnu i konstruktivnu bilateralnu saradnju u gotovo svim sferama odnosa. Obavestio je o nameri da se otvori još jedan počasni konzulat Slovačke Republike u Republici Srbiji.

Ministar Dačić je istakao zadovoljstvo zbog uspešne saradnje dve zemlje na multilateralnom planu, posebno podstičući dalje zajedničke aktivnosti na planu međusobnih razmena podrški kandidaturama u međunarodnim organizacijama i institucijama.

U razgovoru je konstatovano da postoje brojne mogućnosti za dalje jačanje svih vidova saradnje od obostranog značaja, posebno u oblasti ekonomije.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja R. Srbije Zoran Antić je predvodio državnu delegaciju koja je u skladu sa Državniim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije obeležila godišnjicu stradanja civila i vojnika u logoru Veliki Međer u Slovačkoj Republici, 26. i 27. oktobra 2023. godine.

Ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti obavljene su na srpskom vojnom groblju u Velikom Međeru i na vojnom groblju Petržalka-Kopčani u Slovačkoj Republici. U delegaciji Vlade R. Srbije, pored državnog sekretara Z. Antića, bili su: Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade R. Srbije u Slovačkoj i Dragan Zurovac, prvi savetnik, zatim predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kadeti Vojne akademije i studenti Kriminalističko-policijskog univerziteta iz Beograda, kao i predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti na vojnom groblju Kopčani u mestu Petržalka, gde su sahranjena lica koja su stradala u periodu između 1916. i 1918. godine, održana je 26. oktobra 2023. godine.

Ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti stradalim civilima i vojnicima u logoru Veliki Međer održana je 27. oktobra 2022. godine na Srpskom vojničkom groblju. Prisutni su bili: predstavnici grada Velikog Međera na čelu sa gradonačelnikom, kao i predstavnici udruženja Srba u Slovačkoj. Tom prilikom je za članove delegacije organizovan prijem kod gradonačelnika Velikog Međera, gde su u srdačnom i priajteljskom razgovoru razmatrane teme očuvanja i zaštite spomenika.

Izložba naivnog slikarstva umetnika iz Kovačice u Breznu U organizaciji Grada Brezno, Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj i Galerije Babka iz Kovačice, u Sinagogi u gradu Breznu je 1.7. o.g. otvorena izložba naivnog slikarstva umetnika iz Kovačice. Tom prilikom je predstavljena i knjiga autora dr Gordane Blagojević pod nazivom „Slovačka naivna umetnost u Srbiji-etnološko-antropološka studija izražavanja identiteta“.

Prisutnima se obratio i otvorio izložbu otpravnik poslova a.i. Dragan Zurovac. U ceremoniji otvaranja su učestvovali gradonačelnik Brezna Tomaš Abel, počasni konzul R. Srbije dr. Mojmir Vrlik, osnivač Babka fondacije Pavel Babka kao i organizator manifestacije Veronika Cerovska predstavnica departmana za kulturu grada Brezno.

Ambasada Republike Srbije u Slovačkoj Republici je i ove godine bila partner projekta „Ambasada mladih“, koji se održava od 2012. godine, u organizaciji renomiranog izdavalaštva STAR production. Član žirija na finalnom ocenjivanju projekata srednjoškolskih učenika u ime Ambasade je bio N. Adžemović, prvi sekretar, a među ostalim članovima su bili ambasadori Japana, Rumunije i Hrvatske, predstavnici Ambasada Austrije i Ujedinjenog Kraljevstva, kao i predstavnici značajnih kompanija iz Slovačke.

Projekat „Ambasada mladih“ pruža srednjoškolcima i studentima priliku da se kroz osmišljavanje ideje, pripreme projekta i eventualno delimične realizacije aktivno uključe u oblikovanje njihove lokalne zajednice ili celog društva. Pored toga podstiče ih na važne aktivnost, proširuje vidike u oblasti zaštite životne sredine, ali i predstavlja odličnu priliku za uspostavljanje kontakata sa ambasadorima i menadžmentom multinacionalnih kompanija koji su članovi žirija.

M. Barlović, privremeni otpravnik poslova, je zajedno sa kolegama iz Ambasade R. Srbije i u saradnji sa organizatorima Danube Wine Challenge, predstavila međunarodni sajam „Vinska vizija Otvoreni Balkan“ koji će se održati od 16. do 19. novembra 2023. u Beogradu.

Predstavljanje je organizovano tokom održavanja Danube Wine Challenge u Bratislavi. Tom prilikom pozvali smo proizvođače vina, distributere i vinske eksperte da uzmu učešće na sajmu u Beogradu i na taj način iskoriste priliku da se predstave regionu, kao i da vina našeg regiona ponude tržištu Slovačke.

Danube Wine Challenge International Wine Competition je najveći festival i takmičenje vina u Slovačkoj. Osnovni cilj je da usmeri pažnju pre svega na vina iz zemalja kroz koje protiče reka Dunav i koje dele zajedničke istorijske, kulturne, vinarske i gastronomske tradicije.

Ambasada Republike Srbije je uzela učešće na Danu otvorene diplomatije koji je organizovalo slovačko Ministarstvo inostranih i evropskih poslova, 17. juna 2023. godine. Tom prilikom Ambasada je građanima Slovačke predstavila srpske turističke potencijale, prepoznatljive srpske ukuse, kao i svoj rad na unapređenju bilateralnih odnosa između dve prijateljske zemlje.

Dan otvorene diplomatije Ministarstva inostranih i evropskih poslova ima za cilj da građanima približi aktivnosti i način rada slovačke diplomatije, kao i da predstavi strane ambasade koje su zastupljene u Slovačkoj.

Međunarodna izložba slika „Slovenske impresije-žena“, 15. jun 2023. godine Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova je zajedno sa kolektivom Ambasade Srbije u Slovačkoj prisustvovala svečanom otvaranju međunarodne izložbe slika „Slovenske impresije - žena“, u reprezentativnoj galeriji Bratislavskog zamka, 15. juna 2023. godine.

Izložba je održana na inicijativu Jane Valjove, poslanice Narodne skupštine Slovačke Republike i predsednice Poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom. Na izložbi su zastupljeni autori iz Slovačke, Srbije, Bugarske, Češke, Poljske, Ukrajine, Nemačke i Hrvatske. Partneri izložbe su pored Narodne skupštine Slovačke Republike i Ministarstvo kulture Republike Srbije, kao i Ambasade R. Srbije i R. Bugarske u Slovačkoj.

Na velelepnom otvaranju se okupio veliki broj najznačajnijih slovačkih ličnosti iz javnog, kulturnog i političkog života. Obratili su se predsednik Narodne skupštine Slovačke B. Kolar, poslanik i bivši trostruki premijer R. Fico, organizatorka i poslanica J. Valjova, kao i kurator izložbe S. Brus. Pored navedenih prisutni su bili i potpredsednik Skupštine J. Blanar, poslanici Lj. Lašakova, R. Tabak, L. Kamenicki i Lj. Blaha.

U organizaciji slovačke producentske kuće Silverartfilm i uz podršku Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici, 12. aprila 2023. godine, u Bratislavi je održana pretpremijera filma „Leto kada sam naučila da letim“, srpskog reditelja Radivoja Andrića. Koproducent filma je upravo slovačka producentska kuća Silverartfilm.

Ispred Ambasade R. Srbije je prisustvovala Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova, zajedno sa saradnicima. Pretpremijeri je prisustvovao i reditelj Radivoj Andrić, koji se obratio i poklonio mnogobrojnoj publici i nakon projekcije dao intervju za slovačke dnevne novine SME.

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade R. Srbije u Slovačkoj R. je, 4. aprila 2023. godine, prisustvovala otvaranju izložbe „Jasenovac“ u Muzeju Holokausta u Seređu. Izložbu je otvorio Vladika Jovan, pakračko-slavonski episkop Srpske pravoslavne crkve. Otvaranju su prisustvovali J. Hero, opunomoćenik Vlade Slovačke za romske zajednice, O. Kurbel, gradonačelnik Seređa, predstavnici Ambasade Hrvatske i Rumunije, kao i predstavnici udruženja Srba u Slovačkoj i veliki broj građana.

Sestra Marija iz manastira Jasenovac stvarala je dela kroz koja u ljudskom obličju prikazuje veliko stradanje. Jasenovac je bio jedan od najokrutnijih koncentracionih logora tokom Holokausta. Žrtve su uglavnom bili pravoslavni Srbi, Jevreji, Romi, hrvatski i bosanski protivnici režima.

U organizaciji Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici i destilerije Prodanović iz Pridvorice, u Bratislavi, je održana promocija dvanaest godina stare srpske šljivovice „Jelički dukat“.

Članovi porodične destilerije Prodanović su predstavili svoje proizvode uvoznicima, distributerima, predstavnicima marketa, hotela, restorana i udruženju somelijera Slovačke. Manifestaciji su prisustvovali i članovi Kluba prijatelja srpske kulture, kao i drugi uvaženi slovački gosti.

Sa slovačke strane je iskazan značajan interes za razvoj saradnje i uvoz srpskih proizvoda iz domena voćnih destilata. Svi učesnici su promociju okarakterisali kao odličan način za povezivanje srpskih i slovačkih kompanija i dalje jačanje ekonomskih odnosa dve zemlje.

M. Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici, je na poziv rektora Ekonomskog univerziteta u Bratislavi, F. Danja, 28. februara 2023. godine, održala predavanje za „master“ studente Univerziteta u okviru predmeta „Diplomatija u praksi“.

Tokom posete Univerzitetu M. Barlović je imala sastanak sa B. Matošom, prorektorom zaduženim za međunarodne odnose. Sagovornik je upoznao sa osnovnim informacijama o Univerzitetu i izneo da u akademskoj oblasti potencijal saradnje sa Srbijom nije do kraja iskorišćen. Izneo je da Ekonomski univerzitet ima saradnju sa Univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i sa Univerzitetom Megatrend, kao i da su zainteresovani za veću razmenu studenata i nastavnog kadra.

M. Barlović se zahvalila na pozivu da održi predavanje i prilici da predstavi Republiku Srbiju. Istakla je da su bilateralni odnosi Srbije i Slovačke veoma dobri, bez otvorenih pitanja i da smo zainteresovani da ih dalje unapređujemo u svim oblastima. Ukazala je na spremnost Ambasade da pomogne u ostvarivanju svih inicijativa koje će doprineti boljitku naših zemalja i naroda.

Tokom predavanja, M. Barlović, je predstavila prioritete srpske spoljne i ekonomske politike, kao i aktivnosti srpske diplomatije, u odnosu na aktuelna međunarodna kretanja, što je primljeno sa razumevanjem i ujedno je izazvalo veliki interes kod studenata, uz veći broj pitanja i interaktivnu komunikaciju.

U Ambasadi Republike Srbije u Slovačkoj Republici je, 11.02.2023, održana prva Svetosavska akademija. Svetosavska akademija je održana na inicijativu Nenada Živanova, direktora Kulturno-umetničkog društva „Branislav Nušić“ iz Lalića i Udruženja Srba u Slovačkoj, pod pokroviteljstvom Ambasade Srbije.

Manifestaciju je zvanično otvorio jeromonah Varnava Knežević, generalni sekretar Eparhije budimske Srpske pravoslavne crkve. Nastupio je vokalni ansambl „Dankina brojanica“, pod vođstvom soliste Slobodanke Danke Stojiljković. Repertoar „Dankinih brojanica“, čine srpske narodne i starogradske pesme.

Događaj je bio željno iščekivan i prisustvovao mu je veliki broj visokih zvanica iz srpske dijaspore u Slovačkoj.

U galerijskom prostoru Kalab u Bratislavi, 1. decembra 2022. godine, zvanično je otvorena tradicionalna izložba slika, pod nazivom ,,Slovačko naivno slikarstvo iz Srbije’’, u organizaciji Galerije Babka i pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici i Ministarstva kulture Slovačke Republike. Izložba obuhvata radove poznatih umetnika, ali i većeg broja mladih stvaralaca.

U prisustvu značajnog broja predstavnika javnog, kulturnog i političkog života Slovačke i predstavnika Ambasade, ljubiteljima naivne umetnosti obratili su se Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Аmbasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici, Radoslav Kutaš, državni sekretar Ministarstva kulture Slovačke, Pavel Babka, osnivač i direktor Galerije Babka iz Kovačice, Andrea Kutlikova, osnivač centra Kalab i Katarina Pucovska, predsednica Upravnog odbora Fondacije Babka Kovačica.

Tokom obraćanja prisutnima, M. Barlović je ukazala na posebnost naivnog slikarstva Slovaka u Srbiji, istakavši da za to još uvek nema jednostavnog objašnjenja, već da je najverovatnije reč o spoju velikog talenta umetnika sa kulturnim prostorom i ambijentom u kome su se našli i stvaraju. Iznela je da su odnosi između Srbije i Slovačke čvrsto isprepletani, kako istorijski tako i u sadašnjosti, a da autentična dela naivnog slikarstva dokazuju da smo jedni drugima bliži, nego što smo toga zaista svesni.

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici, je uzela učešće u zajedničkom projektu šefova misija diplomatsko-konzularnih predstavništava i međunarodnih organizacija akreditovanih u Slovačkoj, za podršku kampanji „Orange the World 2022“. Ova kampanja se organizuje u trajanju od 16 dana, svake godine od 25. novembra do 10. decembra i ima za cilj da podstakne aktivizam protiv rodno zasnovanog nasilja. Akcija se sprovodi u okviru kampanje Ujedinjenih nacija za okončanje nasilja nad ženama i devojčicama. Učešće u kampanji je pored velikog broja šefova misija uzeo i Rastislav Kačer, ministar inostranih i evropskih poslova Slovačke Republike.

Ambasada Republike Srbije se zalaže za okončanje rodno zasnovanog nasilja i podržava prevenciju i eliminaciju svih oblika nasilja nad ženama i devojčicama. RECIMO STOP NASILJU NAD ŽENAMA!

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici, učestvovala je na otvaranju izložbe „Slovačka naivna umetnost iz srpske Vojvodine“ u Martinu, koje je održano 23. novembra 2022. godine u Turčianskoj biblioteci, u organizaciji počasnog konzula Republike Srbije Mojmira Vrlika, a pod pokroviteljstvom Jaroslava Hrubika, predsednika Opštine Kovačica, Republika Srbija. 

Na izložbi su prikazane slike osmoro stvaralaca – slovačkih naivaca iz Kovačice, Padine i Hajdučice: Jana Bačura, Ane Knjazovicove, Pavela Hajka, Zuzane Vereski, Pavela Cicke, Klare Babke, Juraja Ljavroša i Miroslava Hraška.

Otvaranje je proteklo u izuzetno prijateljskoj atmosferi, a tokom obraćanja prisutnima, M. Barlović je ukazala na istorijsku povezanost naroda i kulturnog stvaralaštva Srbije i Slovačke. Posebno je naglasila da se ove godine obeležava 220 godina naseljavanja Slovaka u Kovačicu, kao i da tradicionalnom prijateljstvu dve države poseban doprinos daju predstavnici slovačke nacionalne zajednice u Srbiji kao i srpska nacionalna manjina u Slovačkoj. Osvrnula se na značajnog slikara Jana Bačura, koji nas je nedavno napustio i naglasila da će zahvaljujući naivnim slikarima iz Kovačice, Padine i drugih mesta, čudesne seoske lepote severne Srbije večno ostati sačuvane.

Otvaranju izložbe su prisustvovali zamenik gradonačelnika grada Martin, počasni konzuli Poljske, Islanda, Čilea i Kirgizije u Slovačkoj, predsednik mesnog odbora Matice slovačke iz Kovačice Pavel Balaž, kao i brojni predstavnici martinskog kulturnog, društvenog i privrednog života, a i poštovaoci naivne umetnosti i prijatelji Srbije. Svečano otvaranje izložbe, uveličali su sa dve muzičke tačke, umetnici iz Kovačice, braća Pavel i Juraj Ljavroš i Pavel Balaž.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić primio je danas u kurtoaznu posetu delegaciju Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Slovačke Republike predvođenu predsednikom Odbora Marijanom Kerijem.

U srdačnom razgovoru obostrano je ocenjeno da su bilateralni odnosi dve zemlje tradicionalno dobri i prijateljski. Istaknuta je neophodnost njihovog produbljivanja i daljeg jačanja u svim oblastima od zajedničkog interesa, naročito u ekonomskoj sferi.

Izraženo je zadovoljstvo što dve zemlje ostvaruju kontinuiran politički dijalog na svim nivoima i spremnost da se on u predstojećem periodu intenzivira. U tom smislu je preneto uverenje da će predstojeća poseta Republici Srbiji predsednika Vlade Slovačke Republike Eduarda Hegera pružiti dodatni impuls daljem produbljivanju sveobuhvatnih odnosa i saradnje Republike Srbije i Slovačke Republike.

Ministar Dačić je istakao da posebno visoko cenimo principijelnu podršku Slovačke teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije i pronalaženju održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije.

Predsednik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Slovačke Republike Marijan Keri preneo je spremnost Slovačke Republike da sa Republikom Srbijom nastavi intenzivnu komunikaciju i saradnju na svim poljima. Posebno se založio za intenziviranje ekonomske saradnje, kao i značajnije prisustvo slovačkih privrednika na srpskom tržištu. Ponovio je da Slovačka ostaje privržena svom principijelnom stavu da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, kao i da će njegova zemlja i ubuduće nastaviti da pruža punu podršku evropskim integracijama Republike Srbije. Izrazio je zadovoljstvo položajem i tretmanom koji predstavnici slovačke nacionalne manjine uživaju u Republici Srbiji i preneo očekivanje da će takav kvalitet odnosa prema njoj biti očuvan i ubuduće.

14. novembar 2022.

Manifestacija „Veče srpske književnosti“ održano je Bratislavi, u Zičijevoj palati, 11. novembra 2022. godine. Manifestaciju je organizovalo izdavalaštvo Pars Artem, kao propratnu manifestaciju u okviru Sajma knjiga u Bratislavi. Posvećena je srpskim i srpsko-slovačkim piscima, pesnicima, izdavačima i prevodiocima. Na samom događaju su čitani i recitovani odlomci iz srpskih i slovačkih knjiga i njihovi prevodi.

Srpsku književnost su predstavili: Miroslav Demak (srpsko-slovački pesnik, romanopisac, dramaturg, prevodilac, novinar i izdavač), Martin Prebuđila (srpsko-slovački prevodilac, pesnik, književnik i novinar) i Vladimir Valentik (srpsko-slovački likovni kritičar, urednik, izdavač i kolumnista). Specijalan gost je bila Adriena Bartošova poznata slovačka pevačica, pijanistkinja i kompozitorka, sa porodičnim korenima iz Srbije. Ispred Ambasade prisutnima se obratio Nenad Adžemović, prvi sekretar.

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu, 11. novembra 2022. godine, predstavnici Ambasade R. Srbije u Slovačkoj položili su vence na srpskim vojnim memorijalima u Velikom Međeru i Petržalci, Bratislava, na vojnom groblju Kopčani.

Privremeni otpravnik poslova M. Barlović je u ime Ambasade R. Srbije u Slovačkoj položila venac i odala počast nastradalima na srpskom vojnom groblju u Velikom Međeru. Prisutni su bili predstavnici grada Velikog Međera - gradonačelnik G. Holenji, zamenica gradonačelnika I. Lapošova, predstavnici srpskih udruženja u Slovačkoj, kao i predsednica udruženja Ćirilometodijada D. Suha.

Lovorov venac srpskim vojnicima na Vojnom groblju Petržalka-Kopčani u Bratislavi je položio D. Zurovac, prvi savetnik u Ambasadi.

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova, se sastala sa poslanicima Narodne skupštine Slovačke Republike Janom Valjovom, predsednicom poslaničke Grupe prijateljstva sa Srbijom i Milošem Svrčekom, zamenikom predsednika Grupe.

U srdačnom razgovoru sagovornici su se saglasili da su bilateralni odnosi između dve države odlični, kao i da postoji prostor za njihovo unapređenje u oblasti ekonomije.

M. Barlović je naglasila da je Slovačka prijateljska zemlja, kao i da visoko cenimo slovačku podršku kada su u pitanju najvažniji spoljnopolitički prioriteti Republike Srbije.

Poslanica Valjova je prenela da će Slovačka nastaviti da podržava Srbiju i izrazila spremnost da se angažuje na unapređenju ekonomske saradnje između dve države.

Državni sekretar Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja R. Srbije Zoran Antić predvodio je državnu delegaciju koja je u skladu sa Državniim programom obeležavanja godišnjica istorijskih događaja oslobodilačkih ratova Srbije obeležila godišnjicu stradanja civila i vojnika u logoru Veliki Međer u Slovačkoj Republici, 26. i 27. oktobra 2022. godine. Tim povodom ceremonije polaganja venaca i odavanja počasti obavljene su na srpskom vojnom groblju u Velikom Međeru i na vojnom groblju Petržalka-Kopčani u Slovačkoj Republici.

U delegaciji Vlade R. Srbije, pored državnog sekretara Z. Antića, bili su: Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade R. Srbije u Slovačkoj i Nenad Adžemović, prvi sekretar, Jaroslav Hrubik, predsednik opštine Kovačica, predstavnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kadeti Vojne akademije i studenti Kriminalističko-policijskog univerziteta iz Beograda, kao i predstavnici udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije.

Ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti na vojnom groblju Kopčani u mestu Petržalka, gde su sahranjena lica koja su stradala u periodu između 1916. i 1918. godine, održana je 26. oktobra 2022. godine. Sa slovačke strane prisutni su bili: Jan Hrčka, predsednik opštine Bratislava - Petržalka, Anton Hrnko, savetnik predsednika Narodne skupštine Slovačke i predsednik organizacije Pro Patria, Adrian Jenčo, generalni direktor Sektora za javne poslove MUP Slovačke i predsednik slovačkog dela Srpsko-slovačke komisije za brigu o vojnim grobljima, Danijela Suha sa suprugom Štefanom Suhim, predsednica udruženja Ćirilometodijada i Ernest Huska iz Odeljenja za kulturu opštine Bratislava - Stari grad. Tom prilikom državni sekretar Z. Antić je slovačkim prijateljima uručio prigodne zahvalnice zbog njihovog angažovanja na očuvanju sećanja na nastradale Srbe i unapređenju saradnje između dve države.

Ceremonija polaganja venaca i odavanja počasti stradalim civilima i vojnicima u logoru Veliki Međer održana je 27. oktobra 2022. godine na Srpskom vojničkom groblju. Prisutni su bili: predstavnici grada Velikog Međera na čelu sa gradonačelnikom Đerđom Holenjim i zamenicom gradonačelnika Ildiko Lapošovom, kao i Stane Ribič, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj. Tom prilikom državni sekretar Z. Antić je gradonačelniku V. Međera uručio povelju u znak zahvalnosti za angažovanje na očuvanju kulture sećanja, kao i brigu o ovom memorijalu.

Logor Veliki Međer (Nađmeđer) se ističe po obimu stradanja naših sunarodnika, jer se na tom mestu danas nalazi srpsko groblje na kome je sahranjeno skoro 6000 srpskih vojnika. Kroz logor Veliki Međer prošla je 21 hiljada logoraša. Formiran je kao prvi od svih logora u avgustu 1914. godine i prestao da postoji u oktobru 1918. godine. Civili i vojnici su umirali zbog loših uslova i od zaraznih bolesti.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji. 

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu. 

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine. 

Dame i gospodo,

Nažalost, moram da konstatujem da poslednji meseci nisu doneli više stabilnosti na Kosovu i Metohiji i da situacija u Pokrajini nije baš onakva kakva je predstavljena u izveštaju. Jednostranim potezima rukovodstvo u Prištini nastavlja da svesno i sistematično produbljuje etničke razlike izazivajući diskriminaciju i nipodaštavanja nealbanskog stanovništva. Prema našim saznanjima od početka ove godine zabeleženo je 105 etnički motivisanih napada. Pored toga, Priština aktivno radi na postavljanju administrativnih i birokratskih prepreka, preduzimanjem poteza i mera koji nisu usaglašeni u dijalogu dve strane, kao osnovnom mehanizmu za pregovore i postizanje rešenja između Beograda i Prištine. Njihov odnos i postavljanje je u tom smislu višestruko problematično. Svojim neodgovornim ponašanjem, privremene institucije samouprave svesno sabotiraju napore ne samo Beograda, već i EU i drugih involviranih strana u međunarodnoj zajednici, sa očiglednom namerom sprovođenja dva cilja – prvi je izbegavanje sprovođenja preuzetih obaveza. Drugi, krajnji i daleko alarmantniji cilj je zastrašivanje, marginalizacija i progon Srba. 

I dalje se, kao i godinama unazad, Srbi na različite načine zastrašuju, podstiču na napuštanje svojih domova, sela i gradova u kojima su rođeni i žive, a oni raseljeni obeshrabruju da se vrate tamo gde su rođeni i započeli svoje živote. Privremene institucije planski rade na tome da uklone i izbrišu što je više moguće onog kulturnog i nacionalnog diverziteta koji još opstaje. Istovremeno, Priština svesno potpiruje međuetničke tenzije koristeći sve dostupne metode. Tako je, prilikom hapšenja Nikole Nedeljkovića zbog navodnog „izazivanja etničke mržnje i netrpeljivosti“, a zapravo prisustvovanja proslavi obeležavanja Vidovdana, Nikola osuđen na punih osam meseci bez ijednog materijalnog dokaza. Sa druge strane, podsećam da ni do danas nema nijednog pravosnažno osuđenog izvršioca za više od 1.000 Srba stradalih samo od 1999. godine. Zbog ovakvog, planskog zastrašivanja etnički su očišćeni gotovo svi gradovi i sela na Kosovu i Metohiji, a predstavnici Prištine svojim delovanjem nastavljaju da ignorišu patnje, dosipajući so na rane Srbima koji su morali da napuste svoja vekovna ognjišta, a podvlačim, u pitanju je preko 200 hiljada ljudi. Takav odnos traje već 23 godine i ne menja se, što je u potpunoj suprotnosti sa demokratskim vrednostima i principima koje PIS često u svojim izjavama afirmišu. Prištinske delegacije u svim dosadašnjim izlaganjima pred ovim uvaženim telom naglašavaju šta je nekada bilo, bolno izostavljajući kako danas žive nealbanci na Kosovu i Metohiji.   

Stoga, smatram potrebnim da naglasim da je neophodna istinska politička volja involviranih međunarodnih činilaca i Prištine, kako bi se stvorili uslovi za početak kraja diskriminacije na nacionalnoj osnovi i zajednički život u Pokrajini.

Dozvolite mi, uvaženi članovi Saveta bezbednosti, da skrenem Vašu pažnju i na rigidan, sporan i krajnje neozbiljan nastup druge pregovaračke strane u okviru dijaloga.  U ostvarivanju gore pomenutih ciljeva Priština primenjuje takozvanu politiku reciprociteta, dobro osmišljenu, malicioznu strategiju koja nažalost nije samostalno zamišljena. Kontinuiranim insistiranjem na međusobnom priznanju kao centralnom delu dijaloga, takozvana politika reciprociteta na najbolji način pokazuje suštinsku nespremnost trenutnog političkog rukovodstva Prištine za pronalazak bilo kakvog kompromisnog rešenja. Podsetiću vas, razgovori između Beograda i Prištine nisu započeti sa izborom aktuelnog rukovodstva Prištine, već traju čitavih 11 godina od kada je započet tehnički dijalog (8.3.2011). Samim tim, ocenjujemo kao nedopustive pokušaje da se aktuelni format dijaloga dezavuiše, a dogovori poništavaju samo zato što ne odgovaraju trenutnim političkim činiocima. Neprihvatljivo je da se trenutne geopolitičke okolnosti koriste da se, jednostavno, jednim potezom precrta ono na čemu je godinama mukotrpno rađeno. Beograd je, podvlačim, institucionalno od samog početka uključen u dijalog, dok je posvećenost druge strane varirala i varira u zavisnosti od političke opcije koja je na vlasti. 

Zaoštreni politički nastup i narativ aktuelnog rukovodstva PIS u Prištini prate i konkretni destabilišući koraci. U izveštajnom periodu, zamaskirane kao pokušaji navodne integracije u društvo, nametnute su mere o registarskim oznakama. Podsećam i ponavljam, o uvođenju ovakvih mera nije bilo saglasnosti u dijalogu Beograda i Prištine. Verujem, dame i gospodo, da ćemo i danas od strane predstavnice PIS u Prištini čuti navode kako je njihova strana ispunila sve obaveze, ali upravo odluka o preregistraciji tablica pokazuje da, po ko zna koji put, Priština ne samo da ne ispunjava dogovoreno, već poništava rezultate dijaloga, stvarajući iznova novu krizu. O efektu ovakvih, nasilno nametnutih mera najbolje govori da je od donošenja odluke zabeležen jednocifren broj preregistrovanih vozila sa srpskim registarskim tablicama, od čega je svega dvoje Srba sa severa KiM. To je još jedan pokazatelj da Priština ne uživa podršku svih, a da, sa druge strane, u kontinuitetu provocira prirodnu reakciju srpskog stanovništva, koje ne može da kontinuirano preživljava samovolju rukovodstva iz Prištine. 

Verujem da ćemo i danas čuti ustaljeni narativ predstavnika iz Prištine koji pokušavaju da svaku reakciju Srba na KiM predstave kao aktivnost organizovanu od strane Beograda u navodnim pokušajima destabilizacije. Ovakve tvrdnje jednostavno ne odgovaraju istini. Srbija, sa svoje strane, ni na koji način ne može da obuzda revolt koji vlada među nealbanskim stanovništvom Kosova i Metohije. Nepobitna je činjenica da protesti građana predstavljaju bunt protiv dugogodišnjeg institucionalnog nasilja i obespravljivanja nealbanskog stanovništva, kojem se, u ovom slučaju, uskraćuje pravo na mirno uživanje privatne imovine stečene na zakonit način. Priština se dakle ne zaustavlja u pokušajima oduzimanja imovine, a, kao što je poznato,  jedna od meta je i Srpska pravoslavna crkva, i to dovođenjem u pitanje vraćanja imovine manastiru Dečani, čime Priština paradoksalno ne ispunjava odluke sopstvenog tzv. Ustavnog suda. 

Dame i gospodo,

Dugo sam razmišljao kako da ilustrujem stvarnu sliku svakodnevice nealbanskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Navešću samo neke od činjenica. Prema našoj evidenciji nesmanjen je intenzitet obespravljivanja nealbanskog stanovništva, a ni broj etničkih motivisanih incidenata se nažalost nije smanjio. I u poslednjem izveštajnom periodu zabeleženi su brojni incidenti, govor mržnje, zastrašivanja, kršenja prava na pravično suđenje, ugrožavanja prava na slobodu kretanja i verskih prava, skrnavljenja crkava i grobova. Neprihvatljivi su i učestali napadi na objekte Srpske pravoslavne crkve, a posebno ponižavajuć odnos prema srpskoj kulturnoj i duhovnoj baštini na prostoru Kosova i Metohije, uključujući i 4 spomenika koji su uvršteni na Listu svetske baštine Uneska. Sveštenicima i monaškim zajednicama se nameću brojne administrativne i tehničke barijere, čime se otežava, pa čak i onemogućava njihov opstanak na crkvenim imanjima. 

Kada je reč o pravima građana, pokušajte da zamislite da vam je oduzeto elementarno političko i građansko pravo da glasate. Srbima u Pokrajini je to urađeno i to uz učestala zastrašivanja i nasilne upade specijalnih snaga Rosu, koji su instrument za sprovođenje ciljeva Prištine pod izgovorom navodne borbe protiv kriminala. U decembru prošle godine Bratislav Nikolić, predsednik opštine Štrpce, pritvoren je pod sumnjom za organizovani kriminal i korupciju - još nije optužen i drže ga u pritvoru u Podujevu. Jedini razlog je pravljenje dodatnog i konačnog pritiska na srpsku zajednicu u Štrpcu. 

Na koji način se opravdava borba protiv kriminala kada se specijalne snage Rosu koriste za upade na seoske slave, pretresanje škola i kidnapovanje vozača sanitetskog vozila koji je prevozio medicinsku infuziju i lekove? Koji su motivi i racionalizacija ovih postupaka? Samo pokušajte da zamislite i da se stavite u cipele Dragice Gašić, jedine srpske povratnice u Đakovicu. Zamislite da vam je i dalje zbog vašeg porekla i nacionalnosti zabranjeno da kupite hleb, jer živite u opštini koju lokalni Albanci ponosno smatraju zabranjenom za nealbance. Da čak jedanaest albanskih organizacija građanskog društva zahteva vaše proterivanje, kao i zabranu da se ikad ubuduće ijedan nealbanac vrati u taj grad.  Onda vam je jasan nivo zastrašivanja sa kojima se suočavaju Srbi povratnici. Jasno vam je zašto je procenat povratnika ispod 2% i zašto je on i dalje jedan od najmanjih na svetu. Dozvolite mi da postavim pitanje, da li su ovo odlike društva koje se prema svetu predstavlja kao demokratija i faktor stabilnosti u regionu? 

Svesni smo da dijalog ima širu dimenziju i da može uticati na situaciju u celom regionu. U prilog tome svedoče i sve izjave srpskih zvaničnika, uključujući i samog predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića. „Bolje sto godina pregovarati nego jedan dan ratovati“ reči su našeg predsednika koje najbolje opisuju politiku mira, pomirenja, regionalne saradnje koju sprovodi srpsko rukovodstvo, vođeno vizijom izgradnje zajedničke i prosperitetne budućnosti Balkana. 

Verujem da je odgovornost današnjih lidera da stvore jasnu zajedničku viziju za buduće generacije. Takvu viziju pokazali su lideri i Beograda i Tirane stvarajući Otvoreni Balkan, inicijativu iz regiona za region, koja već daje konkretne rezultate. Srbija je u više navrata, bez razumevanja druge strane, ispružila ruku ka Prištini pozivima za uključivanje u ovu inicijativu, računajući da će postojati svest o važnosti ekonomskog povezivanja i napretka za dobrobit građana celog Balkana. 

Dame i gospodo,

Kategorički odbacujemo argumentaciju Prištine o navodnoj protivustavnost formiranja Zajednice srpskih opština, jer je jasno da stav Prištine prema ovoj obavezi predstavlja odnos prema srpskom narodu u Pokrajini i ukazuje da se ona protivi tome da se srpski narod organizuje kao etnička zajednica i tako ostvari svoja kolektivna prava. Njihov pristup ima za cilj, kao poželjan model, sredine bez Srba, kao što su Priština, Đakovica ili Peć, ili neka druga slična mesta u Pokrajini. Za našu stranu je neprihvatljivo da Priština već punih 3.470 dana odbija da ispuni svoje obaveze i da razgovara o formiranju Zajednice srpskih opština, i uveravam vas da, bez obzira na ovu činjenicu, Srbija neće odustati od napora za pronalaženje kompromisnog rešenja za trenutnu situaciju. 

Podsetiću vas da predstavnici Prištine, iako u svojim istupanjima često ponavljaju da je slučaj takozvanog "Kosova" gotova stvar, već 14 godina nisu priznati od strane većine članica UN. Ako je tzv. nezavisnost Kosova realnost, zašto onda imamo dijalog? Zašto je onda sve više pritiska na Beograd za potrebu obostranog priznanja? Ono što trenutno političko rukovodstvo Prištine odbija da prihvati je da se Beograd ne može zaobići u potrazi za konačnim rešenjem. To važi i u slučaju sve učestalijih najava članstva Prištine u međunarodnim organizacijama. Da li će ovakvi potezi pomoći stvaranju potrebne atmosfere za dijalog? Da li pak na ovaj način nagrađujemo destruktivno ponašanje Prištine i odbijanje dijaloga? Naše viđenje je da pokušaji učlanjenja tzv. "Kosova" u međunarodne organizacije predstavljaju nedopustiv čin i Srbija će odlučno nastupati protiv takvih koraka Prištine.

Tokom prošle sednice ovog uvaženog tela u aprilu ove godine mogli smo čuti pozive pojedinih članica SB UN za smanjivanjem, pa čak i gašenjem UNMIK, uz objašnjenje da Priština ima sopstvene i funkcionalne institucije. Međutim, okolnosti koje sam vam predočio i situacija na terenu nas iznova podseća da je međunarodno prisustvo u našoj južnoj pokrajini još uvek neophodno i s tim u vezi,   podržavamo napore koje ulažu UNMIK, KFOR, EULEKS i OMIK u okviru svojih mandata. Srpsko i drugo nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji ima najviše poverenje u međunarodno prisustvo i smatra ga garantom bezbednosti, što dodatno potvrđuje da međunarodne misije moraju ostati angažovane u nesmanjenom obimu i kapacitetu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244.

Na kraju,

Želim da ukažem da u poslednje vreme u svim međunarodnim forumima čujemo pozive na poštovanje principa UN. Podržavamo teritorijalni integritet svih članica UN. Ali, šta je sa Srbijom? Želeo bih da upitam cenjene članice ovog uvaženog tela da li se potrebe primene principa iz Povelje UN odnose samo na neke ili na sve njene članice? Kao država koja dosledno poštuje međunarodno pravo i još uvek trpi posledice kršenja istog, verujemo bi Povelja UN i međunarodno pravo, uključujući teritorijalni integritet i suverenitet država,  trebalo da se poštuje od strane  svih i primenjuje neselektivno na sve države članice UN. Podsetiću vas da je upravo ovo telo pre više od dve decenije donelo rezoluciju 1244 kojom je potvrđen teritorijalni integritet Srbije, ali to nije sprečilo pojedine države da priznanjem tzv. „Kosova“ pogaze principe UN, ali i rezoluciju koju su same donele prilagođavajući međunarodno pravo svojim interesima i ciljevima. Upravo zato, sve češće pominjanje slučaja „Kosova“ je pokazatelj da je pravljenjem presedana otvorena Pandorina kutija, jer snaga svakog principa počiva na njegovoj potpunoj i univerzalnoj primeni i bezuslovnom pridržavanju. 
Primetićete da sam u svom izlaganju postavio mnoštvo pitanja i izražavam nadu da ćemo danas od Vas, poštovanih članica SB UN i predstavnika Prištine, čuti odgovore na bar neka od njih, jer žitelji Kosova i Metohije, bilo koje nacionalnosti, bilo da su Srbi ili Albanci to zaslužuju.
Svi žitelji Kosova i Metohije sa punim pravom očekuju poboljšanje atmosfere i primirivanje tenzija na etničkom nivou koje su preduslov za normalan život. Za takav korak neophodna nam je konstruktivnost  koja na strani Srbije neizostaje, ali i istinska puna podrška međunarodnih činilaca. Ističem da Srbija uvek bila i ostaje duboko posvećena pronalasku održivog rešenja mirnim putem, a zarad mira, stabilnosti i zajedničke budućnosti.

Hvala.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

18. okt 2022.

Obaveštavamo da Republički zavod za statistiku, u periodu sprovođenja popisa, od 1. do 31. oktobra 2022. godine sprovodi Istraživanje o državljanima R. Srbije koji žive u inostranstvu, a koje je namenjeno državljanima koji, sa svim članovima svog domaćinstva ili kao samačko domaćinstvo, žive u inostranstvu. Upitnik je dostupan na internet stranici RZS od 1. oktobra: https://www.stat.gov.rs/

Svrha istraživanja je da se dobije potpunija slika o brojnosti, osnovnim demografskim, migratornim, obrazovnim i drugim karakteristikama državljana R. Srbije u inostranstvu.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

24. sep 2022.  

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Obeležavamo Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave u slavu i u znak sećanja na sve one koji su branili slobodu Srbije. Ponosni na našu istoriju, tradiciju i otadžbinu. Srećan Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

„Nadamo se da će inicijativa Otvoren Balkan dodatno doprinositi ekonomskom jačanju i povezivanju, ali i pružiti mogućnost, koja je za nas od velikog značaja, a to je da govorimo u regionu jednim glasom i kada se radi o ključnim pitanjima od interesa za sve naše zemlje i za region u celini. Dosadašnji progres nije mali, ali lagao bih kada bih rekao da smo uvek zadovoljni tempom napretka. Čini mi se da uvek možemo brže i snažnije i bolje. Uspostavljanjem zelenog koridora Otvorenog Balkana za transport prehrambenih proizvoda doveo je do rasta trgovine od 17 odsto u ovom sektoru. Takođe, otvaranje namenskih voznih traka na graničnim prelazim je skratio čekanje sa nekoliko sati na 10 do 15 minuta, što nemerljivo olakšava poslovanje kompanijama iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije“, naglasio je predsednik Vučić ističući da su u toku dana potpisana dokumenta, kao rezultat posvećenosti i rada i izraz opredeljenosti svih članica Otvorenog Balkana da u budućnosti saradnja dostigne još viši nivo.

Prema rečima predsednika Vučića, među potpisanim dokumentima je i Sporazum o mehanizmima za obezbeđivanje nesmetanog snabdevanja osnovnim životnim namirnicama unutar regiona Otvorenog Balkana, koji predviđa nesmetanu trgovinu određenih prehrambenih namirnicama unutar inicijative i ukoliko neka od zemalja članica donese odluku o zabrani izvoza tih namirnica.

„Operativni plan u oblasti civilne zaštite, je nastavak prethodnog sporazuma o saradnji u civilnim i vanrednim situacijama iz jula 2021. godine“, rekao je predsednik ukazavši da je posebno mudra ideja albanskog premijera Edija Rame rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju u oblasti kinematografije i audio vizuelnih aktivnosti čime će se osnovati zajednički koprodukcioni fond "Otvorenog Balkana" za filmske profesionalce.

Takođe, predsednik Vučić je ocenio da će izdavanje prvih radnih dozvola i registracionih brojeva biti prekretnica koja će usmeriti razvoj privrede naše tri zemlje i dodao da je posebno važno osnivanje radne grupe za prevenciju kriza pred dolazeću tešku zimu.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na međunarodni sajam vina Vinska vizija, organizovan u okviru inicijative Otvoreni Balkan, ističući da su tri zemlje članice pokazale da jednu tako važnu i izuzetnu tešku manifestaciju mogu da organizuju na najvišem svetskom nivou, dovodeći najveći deo svojih vinarija, najpoznatije svetske vinarije i promovišući glavne gradove i svoje zemlje.

Predsednik Vučić je posebno zahvalio premijeru Crne Gore, predsedavajućem Savetu ministara Bosne i Hercegovine, ali i šefovima diplomatije Mađarske i Turske, što su došli u Beograd na Samit.

"Vi niste naši gosti, mi smo toliko vezani i potrebni jedni drugima a to pokazuje i učestalost naših susreta. Verujem da ćemo, bez obzira što neki nisu formalno deo Otvorenog Balkana i što neki neće biti, moći da razvijamo dalju moguću saradnju“, dodao je predsednik Vučić dodajući da su odnosi zemalja unutar inicijative na istorijskom maksimumu.

Nakon obraćanja učesnika i gostiju na Samitu, Predsednik Vučić je poručio su za sve zemlje učesnice inicijative "Otvoreni Balkan" mir i stabilnost od ključnog značaja, bez obzira na to što nemaju ista mišljenja o svim političkim događajima i pitanjima. Takođe je istakao da se sve zemlje koje učestvuju na Samitu, nalaze na evropskom putu i da su mu posvećene. Zato je zamolio evropske partnere da pokažu poštovanje i više razumevanja prema regionu Balkana i zahvalio predstavnicima EU na tome što poštuju odluku Srbije, Albanije i Severne Makedonije da naprave projekat kakav je Otvoreni Balkan.

02.09.2022.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova, je 15. avgusta 2022, u Ambasadi Republike Srbije u Bratislavi ugostila biciklistu Zlatka Jovanovića, koji je 27. jula krenuo na humanitarno putovanje od manastira Svete Petke u selu Izvor, kraj Paraćina do grada Olomouca u Češkoj Republici, sa ciljem da prikupi novac za manastir Svete Petke i organizaciju „Srbi za Srbe“.

Z. Jovanović ističe da mu je želja da svojim podvigom spoji lepo i korisno, a grad Olomouc je izabrao za konačno mesto svoje „trke“, jer će se tamo pokloniti srpskim vojnicima i civilima stradalim u tamošnjem logoru za vreme Prvog svetskog rata.

M. Barlović je pružila punu podršku Z. Jovanoviću i poželela mu uspešan nastavak puta, istakavši da osoba koja pronosi srpsku zastavu i na plemenit način promoviše Srbiju, zaslužuje poštovanje.

M. Barlović, otpravnik poslova a. i. dočekala je tim Srbije koji će učestvovati na 26. Evropskom Olimpijskom festivalu mladih (EYOF) u Banskoj Bistrici. Zajedno sa mladim sportistima i delegacijom Olimpijskog komiteta Srbije, koju je predvodio Đorđe Višacki, generalni sekretar OKS, M. Barlović prisustvovala je i svečanom otvaranju ove manifestacije, gde je poželela uspeh našim sportistima.

Srbiju će na ovogodišnjem Olimpijskom festivalu mladih predstavljati 59 sportista u osam sportskih disciplina. Oni će se do 30. jula takmičiti u konkurenciji mladih sportista iz 48 zemalja. Sportski festival mladih održava se od 1991. godine pod Olimpijskom zastavom i u organizaciji Međunarodnog olimpijskog komiteta.

M. Barlović, otpravnik poslova a. i. je, 13. jula 2022, učinila radnu posetu „Slovačkoj legalnoj metrologiji“, koja se bavi merenjem, mernim jedinicama, metodama i sredstvima merenja, kao i principima obrade rezultata merenja, sa ciljem da se obezbedi ujednačenost i ispravnost merenja u različitim oblastima ljudske delatnosti.

Tokom posete imala je sastanak sa direktorom P. Vokom i direktorima sektora, na kome je razgovarano o potencijalima za saradnju, prevashodno o mogućnostima za uspostavljanje saradnje sa srpskom Direkcijom za mere i dragocene metale.

Domaćini su tokom posete predstavili najznačajnije informacije o svojoj ustanovi, kao i obezbedili obilazak i upoznavanje sa pojedinačnim laboratorijama u kojima se vrše merenja.

Dragan Zurovac, otpravnik poslova Ambasade R. Srbije, se, 23. juna 2022, sastao sa Vladislavom Stankom, direktorom European Institute of Business and Public Education, koji svoje filijale osim matične Češke ima i u Slovačkoj, Srbiji i Rusiji.

Sagovornici su razmatrali mogućnosti saradnje u oblasti obrazovanja, ali i potencijalne privredne aktivnosti.

V. Stanko je predstavio rad svog Instituta i izrazio želju da pored obrazovanja, proširi portfolio svojih aktivnosti u Srbiji. Najavio je mogućnost akvizicije hotela i na taj način ulaska u oblast uslužnih delatnosti, ali i preneo interes za pružanje konsultantskih usluga firmama iz Srbije koje planiraju poslovanje u Češkoj i Slovačkoj.

D. Zurovac je upoznao sagovornika sa poslovnom klimom u R. Srbiji i informisao ga o ekonomskim uspesima. Istakao je iteres za uspostavljanje saradnje i ukazao na podršku koju R. Srbija daje u slučaju stranih investicija. Naglasio je spremnost Ambasade da bude pouzdan partner i pruži podršku u ostvarivanju ciljeva.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na panelu „Evropska unija i Srbija: Strateško partnerstvo za budućnost" u okviru GLOBSEC 2022 Foruma, koji se održava u Bratislavi, i tom prilikom se sastao sa evropskim zvaničnicima.

Predsednik Vučić sastao se u Bratislavi sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošem Šefčovičem, sa kojim je razgovarao o fleksibilnosti i održivosti energetskih sistema u aktuelnoj situaciji, o upravljanju sirovinama iz Srbije unutar EU, kao i zajedničkim projektima na kojima Srbija treba da radi zajedno sa EU.

Predsednik se sastao i sa specijalnim izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom, sa kojim se saglasio da je regionalna saradnja, uz očuvanje mira i stabilnosti, jedini pravi put za napredak zemalja Zapadnog Balkana, kao i da ispunjavanje obaveza iz Briselskog sporazuma i dalje ostaje ključna poruka za svaki dalji razgovor. Predsednik Vučić je istakao punu posvećenost Republike Srbije nastavku konstruktivnog dijaloga sa Prištinom i nastojanjima da se dođe do kompromisnog rešenja u cilju stvaranja boljih odnosa između Srba i Albanaca.

Predsednik Vučić je, učestvujući na panelu posvećenom odnosu EU i Srbije, istakao da je prioritet Srbije članstvo u Uniji, te da naša zemlja radi na diverzifikaciji snabdevanja gasom.

„Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja“, naveo je predsednik Vučić i naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbije.

„Tek tada možemo da diverzifikujemo snabdevanje. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno“, objasnio je predsednik i izrazio nadu da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo i određenu sumnju da će to biti moguće.

„Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa predsednikom Azerbejdžana, ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta više nego ranije, a potrošnja stalno raste“, rekao je predsednik Vučić. On je ponovio da je glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU, ali i naglasio da na tom putu postoje specifična pitanja koje Srbija treba da reši, među kojima je i Kosovo i Metohija, pitanje na koje Beograd gleda drugačije od pojedinih članica EU.

Presednik je, odgovarajući na pitanje o izborima u Srbiji, uticaju odnosa Srbije i Rusije i ukrajinske krize na njihov ishod, ali i zašto je Beograd i dalje saveznik Moskve, rekao da mu takvo pitanje pruža priliku da kaže istinu.

"Mislim da su građani na izborima govorili kako su želeli", istakao je predsednik Vučić i konstatovao da njegova stranka jeste ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, ali i naglasio da je prva sledeća snaga osvojila oko 13 odsto glasova, dok su desno orijentisane stranke dobile veliku podršku, upravo zbog rusko-ukrajinskog sukoba. On je ponovio da je Srbija reagovala na odgovoran način po pitanju krize u Ukrajini, a da je mnogo glasača bilo ljuto jer je zemlja u Generalnoj skupštini UN glasala protiv ruske agresije na Ukrajinu, ne zato što Srbi imaju nešto protiv Ukrajinaca, naprotiv, već zato što se jasno sećaju šta se Srbiji desilo 1999.godine.

"Tada je Srbija bombardovana od strane devetnaest NATO zemalja i nije se vodilo računa o njenom teritorijalnom integritetu. Danas o tome slušamo svaki dan, ali tada se o teritorijalnom integritetu Srbije nije vodilo računa. Izvinite što sam otvoren", rekao je predsednik Vučić i dodao da Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, koje nije uvek lako objasniti, ali da istovremeno treba da delujemo pragmatično, da idemo ka EU, što je, kako je naveo, i naglasio u svojim obraćanjima. On je istakao da se mora razumeti politička situacija, jer je Srbija uvek imala podršku Rusije i Kine po pitanju Kosova i Metohije i ne želi da izgubi tu vrstu podrške.

"Politički i pravno gledano, ponašamo se principijelno, jer Srbija je uvek na strani ukrajinskog teritorijalnog integriteta, ali pitam ponovo, zašto danas svi koji su glasni u očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, nisu to činili i 1999. godine", upitao je predsednik i naglasio da je Srbija uvek pomagala, donirala novac, medicinsku pomoć, skoro tri miliona evra, uz humanitarnu pomoć, te najavio da će sutra posetiti ukrajinske izbeglice u Srbiji, blizu Vranja, kojima država mnogo pomaže.

„Nećemo biti deo rata u Ukrajini, jer to ne želimo“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da nam je potreban mir, što je pre moguće. On je primetio da neki ne očekuju totalnu pobedu Ukrajine, već totalni poraz druge strane, što je velika razlika.

"Ne verujem u totalnu pobedu i totalni poraz, treba nam mir. U miru možete da porazite druge mnogo lakše nego vojno. Možemo da razgovaramo, filozofski, kad hiljade ljudi gine na dnevnoj osnovi. Verujem da nam je mir neophodan što pre, a onda rešavajte probleme u narednih 20 ili 50 godina. Jedan dan znači mnogo, to je hiljadu preživelih", istakao je predsednik Srbije.

Govoreći o predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan, koji se održava 23. juna, predsednik Vučić je rekao da ne očekuje da će biti donete značajne odluke u vezi sa ubrzanjem evropskih integracija i poručio da zemlje članice EU i Brisel treba da pokažu odlučnost i kažu da li zaista računaju na zemlje sa Zapadnog Balkana ili ne.

Predsednik Vučić imao je danas i odvojen susret sa izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimirom Bilčikom, sa kojim je imao konstruktivnu razmenu mišljenja o evropskom putu Srbije, aktuelnoj situaciji i regionalnim pitanjima, i, tom prilikom, istakao spremnost i volju da sasluša sve argumentovane predloge koji bi ubrzali proces pregovora o članstvu, što je u skladu sa strateškim izborom Srbije za pristupanje Evropskoj uniji.

Izvor/Foto:www.predsednik.rs

02.06.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je čestitku predsednice Slovačke Republike Zuzane Čaputove povodom preuzimanja funkcije predsednika Republike Srbije. U čestitki se kaže:

„U ime građana Slovačke Republike, kao i u svoje ime, najsrdačnije Vam čestitam preuzimanje funkcije predsednika Republike Srbije. Želim Vam dobro zdravlje, mnogo energije i državničke razboritosti u obavljanju ove odgovorne funkcije.

U ovom teškom periodu, kada se Evropa suočava sa bezbednosnim pretnjama velikih razmera izazvanim neopravdanom agresijom Rusije na Ukrajinu, izuzetno je važno da budemo ujedinjeni na strani evropskih vrednosti, slobode i demokratije. Uverena sam da će Srbija pod Vašim rukovodstvom doprineti ovom jedinstvu i solidarnosti sa Ukrajinom.

Verujem da ćete čvrst mandat, koji ste dobili od svojih građana na izborima, iskoristiti za reforme potrebne na putu za integraciju Vaše zemlje u Evropsku uniju i jačanje principa demokratije i vladavine prava. Sigurna sam da će Srbija nastaviti da igra pozitivnu ulogu u razvoju partnerstva i saradnje u regionu.

Verujem da će tradicionalno odlični odnosi Slovačke i Srbije nastaviti da se razvijaju u korist građana obe naše države“, navodi se u čestitki predsednice Slovačke Republike Zuzane Čaputove.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

01.06.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

"Nekada ste ovde mogli da čujete različite, drugačije stvari, dolazili su i Si Đinping i Angela Merkel, a sada je Davos postao mesto dominantno, isključivo zapadne orijentacije. O svemu ostalom je moguće razgovarati, ali u zadatim okvirima", naveo je predsednik Vučić. On je istakao da je u Davosu imao niz dobrih sastanaka sa brojnim evropskim i svetskim zvaničnicima, dodajući da je iskreno i otvoreno govorio o problemima.

Predsednik Vučić je učestvovao na sesiji Diplomatski dijalog o Zapadnom Balkanu i preneo je novinarima da je Srbija na putu ka EU i da je zahvalna na podršci koju od nje dobija, ali da je potrebno da se razume i naša pozicija, a ne samo da se ponavlja šta se od Srbije očekuje.

"Suština je u tome da sam bio iskren, otvoren, govorio o problemima, ukazao na drugačije viđenje situacije u BiH od većine pristunih, kao i različite stavove u odnosu na Kurtija", rekao je predsednik Vučić i dodajući da ne može da otkriva detalje, ukazao je da su na skupu izneli potpuno različite vizije budućnosti Balkana. On je istakao da postoji poverenje između Beograda, Skoplja i Tirane, da raste ekonomska saradnja i sve, kako je rekao, ide u dobrom smeru.

Predsednik Vučić je naveo da je na marginama skupa razgovarao i sa predsednikom Republike Severne Makedonije Stevom Pendarovskim, a nakratko i sa premijerom Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem.

Predsednik se u Davosu sastao i sa predsednikom Vlade Crne Gore Dritanom Abazovićem i pozvao ga da se pridruži sastanku inicijative "Otvoreni Balkan" na Ohridu.

Na ovogodišnjem forumu predsednik Vučić imao je i niz bilateralnih susreta sa svetskim zvaničnicima, predstavnicima finansijskih institucija i vodećih kompanija u svetu.

"Mnogo sam razgovarao o tome kako možemo da se postavimo danas u svetu, a razgovarao sam i sa šeficom američke Eksim banke, o velikom zajmu u budućnosti za značajne energetske projekte, za solarne, a kasnije i hidroprojekte. To je bio odličan sastanak, kratak, ali konkretan. Verujem da ćemo uskoro izaći sa konkretnim planovima", rekao je predsednik Vučić.

Tokom boravka u Davosu, predsednik Srbije Vučić sastao se i sa osnivačem i izvršnim direktorom Svetskog ekonomskog foruma Klausom Švabom, premijerom Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom i predsednikom Republike Jermenije Vaganom Hačaturjanom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima i globalnoj situaciji.

Davos, 25. maj 2022. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

"I ovom prilikom Srbija je potvrdila da je jedna od retkih evropskih država koja ima vrlo jasne stavove po pitanju osnovnih načela spoljne politike, odnosno, da se rukovodi osnovnim načelima Povelje UN, da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet drugih država i da poštuje međunarodno priznate granice", rekao je Selaković, naglasivši da su danas neki govornici, predstavnici sedam ili osam država, na jedan neprincipijelan način govorili o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta nekih evropskih država, dok neke druge države čiji je teritorijalni integritet narušen, kao što je Srbija, nisu ni pomenuli.

Selaković je kazao da je eventualni zahtev za prijem Prištine u SE direktno u suprotnosti sa najmanje dva člana Statuta SE, ukazavši da je to je akt koji je u suprotnosti sa Rezolucijom SBUN 1244, kao i da je to akt direktno uperen protiv očuvanja jedinstva SE, a da je jedinstvo među državama jedno od ključnih načela koje je definisano Satutom SE.

"Svaka vrsta argumentacije da je tzv. Kosovo 'crna rupa' u Evropi, gde apsolutno nije prisutan SE sa svim onim vrednostima koje zastupa, nije tačna, jer SE se u statusno neutralnom prisustvu nalazi i na teritoriji naše južne pokrajine, gde učestvuje u organizaciji i sprovođenju različitih projekata", rekao je Selaković ponovivši da to nikako ne može da bude argument koji koristi suprotna strana.

"Ukoliko dođe do razvoja situacije u tom smeru, Srbija će se svim diplomatskim i političkim sredstvima boriti protiv toga, a uveren sam da u toj borbi nećemo biti sami", zaključio je Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj 2022.  

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

Ministar je naveo da Srbija podržava svaki angažman Saveta Evrope na KiM koji ima za cilj unapređenje standarda u domenu ljudskih prava, vladavine prava i demokratije, a koji je u skladu sa Rezolucijom Saveta Bezbednosti UN 1244 i statusno neutralnim pristupom Saveta Evrope.

Prema rečima ministra, prištinske vlasti nisu pokazale zainteresovanost za poštovanje obaveza preuzetih u dijalogu u Briselu, posebno kada je u pitanju zaštita prava Srba i drugih nealbanskih zajednica, na šta se konstantno upozorava i u izveštajima generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a.

„Zahtev za članstvo za Prištinu predstavlja politički cilj, a ne vrednosno opredeljenje i jeste pokušaj da se ova organizacija zloupotrebi. To je duboko u suprotnosti sa normama i pravilima Saveta Evrope, drugih međunarodnih organizacija i međunarodnog prava“, istakao je šef srpske diplomatije, dodavši da je ovo još jedan jasan pokazatelj da Priština nema nameru da do bilo kakvog rešenja dolazi putem dijaloga, već se po ko zna koji put odlučila za unilateralni pristup.

Selaković je kazao da se Srbija zalaže i promoviše načela i vrednosti Saveta Evrope, ukazujući da je to važan segment našeg puta ka članstvu u EU, kojem smo u potpunosti posvećeni.

Ministar je naglasio da Srbija sa posebnom pažnjom prati posledice tragedije u Ukrajini, pre svega na civilno stanovništvo, kao i da će nastaviti da pruža humanitarnu pomoć i utočište onima koji se nađu na teritoriji naše zemlje.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

20. maj 2022. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

11.5.2022. 

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova, je 4. maja 2022, učestvovala na komemorativnom obeležavanju 103. godišnjice tragične smrti generala Milana Rastislava Štefanika.

M. Barlović je u Ivanki pri Dunaji položila venac na mestu pada aviona M.R. Štefanika, kao i na spomeniku u Bratislavi, posvećenom Štefaniku, jednom od najvažnijih Slovaka u istoriji.

Vence su u Bratislavi položili i Boris Kolar, predsednik Narodne skupštine Slovačke, Eduard Heger, predsednik Vlade Slovačke i drugi visoki zvaničnici, kao i ambasadori Češke i Francuske, dok je u Ivanci pri Dunaji venac položio Ivan Korčok, ministar inostranih i evropskih poslova.

Milan Rastislav Štefanik je kao poručnik francuske vojske tokom Prvog svetskog rata na ličnu molbu upućen na srpski front kao pilot-dobrovoljac. U kratkotrajnom boravku u Srbiji obavio je nekoliko vojnih zadataka i pomagao srpskoj vojsci da se pripremi za povlačenje.

Marija Barlović, privremeni otpravnik poslova Ambasade Republike Srbije u Slovačkoj Republici, učestvovala je na otvaranju izložbe slika Pavela Hajka, naivnog slikara iz Kovačice, koje je održano 27. aprila 2022. godine u Etnografskom muzeju u Martinu, u organizaciji Slovačkog narodnog muzeja i Galerije Babka iz Kovačice, pod pokroviteljstvom Mojmira Vrlika, počasnog konzula Republike Srbije u Slovačkoj Republici.

U svom obraćanju, M. Barlović je istakla istorijsku povezanost naroda i kulturnog stvaralaštva Srbije i Slovačke. Posebno je naglasila da se ove godine obeležava 220 godina naseljavanja Slovaka u Kovačicu, kao i da tradicionalnom prijateljstvu dve države poseban doprinos daju predstavnici slovačke nacionalne zajednice u Srbiji kao i srpska nacionalna manjina u Slovačkoj.

Prisutne su pored M. Barlović pozdravili i Vuk Radulović, savetnik u kabinetu potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković, Radovan Sikora, direktor Muzeja u Martinu, Jaroslav Hrubik, predsednik opštine Kovačica, autor Pavel Hajko i počasni konzul R. Srbije Mojmir Vrlik.

Otvaranju izložbe je prisustvovao veliki broj poštovalaca naivne umetnosti, a kulturni program koji je izveo V. Balaž je dodatno doprineo veoma pozitivnom utisku svih prisutnih.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković doneo je Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, broj 52-229/30-2022/01 od 11. aprila 2022. godine, po konkursu koji je bio otvoren od 23. februara do 9. marta 2022. godine.

Uvid u donete odluke možete izvršiti na ovom linku.

Obaveštavamo vas da će otvaranje izložbe slika Pavela Hajka, naivnog slikara iz Kovačice biti održano 27. aprila 2022. godine u 17.00 časova u Etnografskom muzeju u Martinu, u organizaciji Slovačkog narodnog muzeja i Galerije Babka iz Kovačice, pod pokroviteljstvom Mojmira Vrlika, počasnog konzula Republike Srbije u Slovačkoj Republici.

Izložba će biti pristupna za javnost od 28. aprila do 31. jula 2022. godine u Etnografskom muzeju u Martinu, ulica Mala hora 2.

Pavel Hajko je umetnik, jedan od najznačajnijih savremenih slikara kovačičke škole naive, rođen 1952. godine u Kovačici, u kojoj je završio školovanje i gde i danas živi i radi. Njegove slike krase brojne svetske galerije koje se bave naivnom umetnošću. Njegove slikarske tehnike su, pored ulja na platnu, i crtež kao i ulje na drvetu i ulje na staklu, a od tema najbrojnije su portreti, pejzaži kao i animalistički motivi među kojima je najčešći motiv petla kao simbol plodnosti, bogatstva, buđenja novog dana i produhovljenja po kojem je i poznat u slikarskom svetu. Sveprisutnim motivom petla, koji se na njegovim slikama svuda pojavljuje, Hajko je uspeo da stvori svoju slikarsku ličnu kartu po kojoj je poznat u celom svetu.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

01. mar 2022.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Marija Barlović, otpravnik poslova Ambasade R. Srbije, je, 22. februara 2022, primila delegaciju Arhiva Vojvodine, koju je predvodio Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva.

Sagovornici su razmatrali zajedničke projekte i aktivnosti koji bi doprineli jačanju odnosa Srbije i Slovačke. Konstatovano je da postoji prostor za unapređenje odnosa u oblasti kulture, posebno kroz predstavljanje istraživačkih, izložbenih i izdavačkih delatnosti koje se odnose na arhivsku građu na slovačkom jeziku, odnosno na projekte koje je Arhiv Vojvodine realizovao u protekle tri godine, a koji su vezani za kulturu i istoriju pripadnika slovačke nacionalne manjine u Republici Srbiji.

Delegacija Arhiva Vojvodine, predvođena direktorom N. Kuzmanovićem, je tokom posete Slovačkoj imala više sastanaka sa visokim predstavnicima kulturnog i političkog života, kao i sa predstavnicima civilnog sektora koji deluju u Republici Slovačkoj.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike podsetio je da se današnja Srbija temelji na dva događaja, koja su se odigrala na isti dan, u različitim vremenskim intervalima, te da svakodnevnim naporima, koje ulažemo u boljitak i jačanje naše zemlje, otplaćujemo dug, koji su nam ostavili Karađorđe, Čarapić, Veljko, Glavaš, Sinđelić i svi drugi ustanici.

„Prvi događaj je, po istoričarima, najznačajniji u našoj modernoj istoriji, jer su njime otpočeli ratovi za slobodu, nezavisnost i ujedinjenje. I tog 15. februara 1804. godine, u Marićevića jaruzi, u Orašcu, narodne vođe su podigle prvi slobodarski ustanak na Balkanu, ustanak koji će stvoriti nezavisnu Srbiju, i koji će, na ovim prostorima, ustoličiti tu svetu reč sloboda, kao najvažniji izraz, kao obavezu i zavet. Zahvaljujući njima, Srbija je uspela da izdrži stotine godina borbe za svoju, ali i tuđu slobodu i nezavisnost. Srbija danas predstavlja bastion slobode i nezavisnosti i garant mira na ovim prostorima“, rekao je predsednik Vučić.

„Svaki naš novi put, svaka bolnica, pruga, fabrika koju podižemo, svojevrsna je otplata na snove i žrtvu ustanika, koji su, ne traživši ništa ni od koga, krenuli na taj strašni i lepi put slobode. Uprkos slomu kao krajnjem rezultatu, Prvi srpski ustanak dokazao je da Srbija, oslonjena sama na sebe, može biti slobodna i potpuno funkcionalna kao država. Želja ustanika da osvoje pravo na "Srpsko Pravlenije", metaforički je začetak buduće srpske države“, poručio je predsednik.

Predsednik Republike potom je istakao da Srbija pre tačno 187 godina, na verski praznik Sretenje, nije dobila samo prvi Ustav, već da je zahvaljujući njemu postala država.

„Tako je odlučeno na najvećoj Skupštini ikada održanoj, u Kragujevcu, u porti Pridvorske crkve. Na toj poljani pod otvorenim nebom, Srbija je dobila svoju zastavu, svoj grb, svoje institucije i ozvaničila svoju slobodu. Jedan narod, ponosan, seljački i istrajan je odlučio da, posle vekova ropstva, zakonski zbaci razne okove, i da od te poljane napravi modernu državu, državu bez robova, u kojoj će svi biti jednaki pred zakonom, svi imati prava i slobode, a svaka vlast biti ograničena“, naglasio je predsednik dodajući da je tog dana Srbija, po svom uređenju, stala rame uz rame sa Francuskom i Belgijom i postala jedna od najmodernijih evropskih država.

Tokom obraćanja, predsednik je rekao da zahvaljujući junačkim precima Srbija danas živi kao slobodna, nezavisna, stabilna, dostojanstvena država, koja je u miru sa svima. Zatim je poručio da uručuje ordenja, kao znak zahvalnosti svima onima, koji su svojim radom i zalaganjem doprineli upravo takvoj Srbiji.

„Ostaće večno upamćeni, zabeleženi na stranicama te velike i divne knjige, koju su naši preci počeli da pišu, bez reči, ali sa jasnom mišlju, koju mi danas nastavljamo, vredno i pažljivo, znajući da ona nema kraj“, zaključio je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić.

15.02.2022. 

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Povodom predstojećih izbora u Republici Srbiji, raspisanim za 3. april 2022.godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (do 12. marta 2022. godine u ponoć), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na izborima, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati orema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, odnosno pasoša, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje biračko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde.

16. feb 2022.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da je ovaj sporazum rezultat dugogodišnjeg zajedničkog rada Srbije i Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Počeli smo da razgovaramo još 2018. godine, potpisali Memorandum o razumevanju, zatim nas je 2020. godina malo sputala, ali nastavili smo 2021. godine da planiramo i evo nas danas ovde, navela je ona.

Prema njenim rečima, centar će biti usmeren na oblast razvoja veštačke inteligencije, biomedicine i biotehnologije, te na načine na koje digitalizacija može da podigne produktivnost preduzeća i čitave ekonomije.

To je ono što dalje vodi ka većim platama, boljem životnom standardu, kao i prema ekonomiji koja je, pre svega, zasnovana na znanju, kreativnosti i inovacijama, naglasila je Brnabić.

Danas, kako je podvukla, imamo ogromno priznanje za sve što je Srbija uradila u oblasti digitalizacije, razvoja visokih tehnologija i promene paradigme – sa ekonomije koja je bila zasnovana na radno intenzivnim investicijama, ka digitalnom razvoju.

Zato ovaj sporazum pokazuje i da je Srbija prepoznata kao jedan od lidera u ekonomiji i IT industriji u poslednjih šest godina, ukazala je premijerka i ocenila da je ovo najava početka još bliže saradnje Srbije i Svetskog ekonomskog foruma.

Ona je dodala da će sa 16 centara WEF-a za četvrtu industrijsku revoluciju u svetu na svakih mesec dana imati zajednički sastanak, na kojem će se govoriti o tome šta svaki od njih radi, budući da svaki ima različit fokus.

Tako ćemo na svakih mesec dana čuti šta ko radi, učiti jedni od drugih i sigurna sam u to da će centar u Beogradu biti jedan od najboljih, poručila je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, ovim dobijamo vidljivost, mogućnost da se Srbija dodatno etablira kao investiciona destinacija, zemlja dobra za život, investiranje u nove tehnologije i znanje.

Jovanović je objasnio da će centar za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji raditi u okviru Kancelarije za IT i eUpravu.

On je rekao da će ovaj centar blisko sarađivati sa drugim značajnim nacionalnim institucijama, pre svega sa Istraživačko-razvojnim institutom za veštačku inteligenciju i Institutom za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, sa drugim državnim ustanovama, naučnim institutima i privatnim sektorom.

Prema njegovim rečima, ekosistem formiran oko centra koristiće infrastrukturu Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije, Centra za sekvenciranje genoma i budućeg bioekonomskog centra – BIO4 Kampus.

Potpisivanje Sporazuma o osnivanju centra za četvrtu industrijsku revoluciju sa Svetskim ekonomskim forumom predstavlja potvrdu rezultata Vlade Srbije u projektima digitalizacije, razvoju IT sektora i eUprave, inovacijama i ulaganju u obrazovanje i znanje.

Osnivanje srpskog centra predstavlja još jedan snažan podsticaj daljem razvoju i IT sektora i inovacijama, tehnološkom preporodu i liderstvu Srbije u ovom delu Evrope.

U eri četvrte industrijske revolucije Srbija koristi svoju šansu i postaje regionalni tehnološki i naučni lider.

Na inicijativu premijerke Brnabić, Vlada Srbije je vizionarski 2019. godine donela Strategiju razvoja veštačke inteligencije, kao jedna od samo 26 zemalja u čitavom svetu koja je takvu strategiju imala, pri čemu je cilj uspostavljanje Nacionalne platforme za razvoj veštačke inteligencije.

Samo dve i po godine pošto je u Kragujevcu postavljen kamen temeljac za izgradnju Data centra, u okviru njega su pušteni u rad i platforma za veštačku inteligenciju i superkompjuter.

Platforma je na raspolaganju našim inovativnim startap kompanijama i naučnicima kako bi brzo razvijali nove proizvode veštačke inteligencije.

7. februar 2022. 

Izvor/Foto: Tanjug

Kineski ambasador Sun Lijie je priredio oproštajni susret, povodom okončanja diplomatske misije ambasadora Srbije M. Babića u Slovačkoj, kome je prisustvovao i ruski ambasador I.B. Bratčikov.

U dugom razgovoru koji je vođen u srdačnoj atmosferi, razmenjena su mišljenja o aktuelnim političkim pitanjima i odnosima među ovim prijateljskim zemljama.

Ambasador Babić je ovom prilikom ambasadoru NR Kine čestitao lunarnu Novu godinu, zaželeo uspešno održavanje Zimskih olimpijskih igara u Pekingu i svestrane uspehe kineskom narodu. Ambasador je iskoristio priliku da i ruskom ambasadoru zaželi puno uspeha u radi i svestrane uspehe Rusiji i ruskom narodu.

Ambasador Momčilo Babić je uručio, velikom pesniku i prevodiocu, Miroslavu Demaku, Povelju za životno delo, koju mu je dodelilo Udruženje književnika Srbije. Svečano uručenje je upriličeno u Ambasadi Republike Srbije u Bratislavi.

Ambasador je istakao da je Miroslav Demak veoma važan umetnički stvaralac, koji na jedinstven i kreativan način uspeva da poveže književno stvaralaštvo Srbije i Slovačke. Time on doprinosi boljem razumevanju, poznavanju i povezivanju dva naroda. Upoznao je sa bogatim opusom književnika i zaključio da je Povelja za životno delo potpuno zasluženo dodeljena M. Demaku.

Miroslav Demak je pesnik, romanopisac, dramski pisac, prevodilac, novinar i izdavač. Rođen je 1948. godine, u Staroj Pazovi u Srbiji. Po završetku gimnazije u Staroj Pazovi (1967), upisuje Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu, odakle prelazi na Fakultet umetnosti Univerziteta Komenski u Bratislavi. Studije je završio 1972. Radio je kao novinar nedeljnika Hlas ľudu, bio je urednik časopisa Nový život i Pionieri (kasnije Zornička), u izdavačkoj kući Obzor u Novom Sadu. Od 1993. živi u Bratislavi i bavi se izdavačkom delatnošću.

Napisao je veliki broj dela, a neka od njih su: zbirke pesama Z otvorenej dlane (1974), Zverokruh (1977), zbirke pripovedaka Švédske domky (1980), Kráľom bude ten, ktorý sa vráti (2001). Motivi njegovog pesničkog, proznog i dramskog dela za decu su prevažno bajke (O troch umelcoch, 1977; Trojhlavý drak Štefan, 1979; Tchorí chór, 1985; Traja umelci a drak Samuel, 1986; Husle, 1993, i dr). Sastavio je antologiju donjozemskog književnog stvaralaštva za decu Je to? (1997), objavio je dva izbora iz slovačke vojvođanske poezije za decu: Ľahko lietať, keď máš krídla (1986), Kúpim bonbón ako vráta (1994), koautor je antologije Herbarium pannoniensis (2000). Dobitnik je nagrade Međunarodne Akademije Ivo Andrić, 2014. godine, za zbirku pripovedaka Jedna smrt u Beogradu. Prevodi sa srpskog, slovenačkog, makedonskog, rusinskog i nemačkog jezika.

Novine Hlavne spravy su u svom specijalnom ovogodišnjem izdanju objavili intervju sa ambasadorom M. Babićem. Specijalno izdanje, pored aktuelnih tema, sadrži intervjue i sa: B. Kolarom, predsednikom NS SR, J. Banašom, književnikom i bivšim diplomatom, kao i sa D. Štefunkom, koji je bio jedan od najviše postavljenih Slovaka u OUN.

Naslov intervjua nosi naziv „Prijatelj Slovačke“, a u njemu ambasador objašnjava zašto se oseća prijateljski u ovoj zemlji, kao i zašto smatra da su Srbi i Slovaci bratski narodi. Ambasador je u razgovoru približio trenutnu međunarodnu poziciju R. Srbije, ukazao na brojne uspehe u ekonomskoj oblasti, kao i na celokupno ubrzan razvoj zemlje. Osvrnuo se na pitanje KiM i integraciju RS u Evropsku uniju. Približio je naše viđenje bilateralnih odnosa sa Slovačkom, njihov istorijski razvoj i posebno naglasio povezanosti dva naroda, kome doprinose i pripadnici slovačke nacionalne manjine u Srbiji.

Novine Hlavne spravy spadaju među najčitanije internet novine, koje dva puta godišnje izdaju specijalna štampana izdanja.

U slovačkom časopisu Dimenzie objavljen je intervju Nikole Selakovića, ministra spoljnih poslova Republike Srbije. Na naslovnoj strani časopoisa, uz sliku ministra, izdavači su istakli izjavu ministra: Projekat „Otvoreni Balkan“ nije okrenut protiv EU.

Ministar Selaković je informisao o inicijativi Otvoreni Balkan, ukazujući na njen značaj za razvoj zemalja regiona. Ukazao je na sve najznačajnije aspekte ove inicijative i istakao značaj uključivanja ostali država na zapadnom Balkanu. Ministar N. Selaković se osvrnuo i na pitanje Kosova i Metohije i izneo naše stavove.

Ambasador M. Babić je imao onlajn video sastanak sa Loreom Aribalzaga Sebaljos, ambasadorkom Kraljevine Španije u Slovačkoj Republici, 22. decembra 2021.

Sastanak je započeo gestom ambasadora M. Babića, koji je istakavši da poznaje samo tri španske reči, koje stalno ponavlja, tri puta ponovio Y viva España. To je izazvalo veliko zadovoljstvo španske ambasadorke, koja je pitala kako se na srpskom jeziku to kaže, pa onda ponovila „Živela Srbija“.

U nastavku dužeg razgovora, sagovornici su razmenili mišljenja o bilateralnim političkim i ekonomskim odnosima između dve države i borbi protiv pandemije Kovid-19. Saglasili su se i posebno istakli da je više nego ikad potrebno poštovanje međunarodnog prava.

Ambasador Momčilo Babić se sastao sa Mojmirom Vrlikom, počasnim konzulom Republike Srbije u gradu Martinu, 22. decembra 2021. godine.

M. Vrlik je informisao da je planirano da se u Slovačkoj u maju 2022. godine održi velika izložba radova kovačičkih majstora naivnog slikarstva. Tom prilikom zamolio je da Ambasada pruži podršku održavanju izložbe.

Ambasador je istakao podršku i izneo da će Ambasada kao i uvek biti jedan od pokrovitelja. Naglasio je da će Ambasada podržati svako kulturno dešavanje koje ima za cilj da predstavi kulturu i bliže poveže dva naroda. Ambasador se ovom prilikom zahvalio M. Vrliku za odličnu saradnju i uspešno predstavljanje Republike Srbije, posebno za svu pomoć našim državljanima tokom pandemije.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Želim da zahvalim svim državama članicama Evropske unije, kao i Evropskoj komisiji na podršci i na razumevanju. Pokazali su da su otvoreni, da su spremni da vide, da saslušaju, da nagrade sve ono što smo uradili i samim tim ovo je velika motivacija da nastavimo, čak ne ni na isti način na koji smo radili do sada, već da idemo brže i da radimo bolje, napomenula je ona.

Brnabić je izrazila nadu da će Srbija 2022. godine otvoriti i Klaster 3, koji je, kako je navela, spreman, a da je sledeće na agendi priprema za otvaranje Klastera 5.

Premijerka je naglasila da je sve veći fokus na zaštiti životne sredine i da je ta tema sve prisutnija i sve važnija u Srbiji.

Naši prioriteti takođe ostaju regionalna stabilnost, dijalog sa Prištinom, ekonomija. Zadovoljna sam, i o tome smo i danas pričali, time kakve ekonomske rezultate Srbija postiže. Očekujem da naš rast ove godine bude 7,5 odsto, istakla je premijerka.

Ona je naglasila da je stepen usklađenosti Srbije sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije trenutno na 65,55 odsto.

Takođe, Brnabić je izrazila zahvalnost Sloveniji na uspešnom predsedavanju EU, kao i na podršci državama članicama, Evropskoj komisiji, komesaru za proširenje Oliveru Varhejiju i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Poglavljem 27, koje se odnosi na unapređenje životne sredine, rekla da je to poglavlje svakako najskuplje od svih i da će biti potrebno više od 10 milijardi evra ulaganja.

Ona je precizirala da je reč o ulaganjima u prečistače za otpadne vode, kanalizacione mreže, regionalne deponije, reciklažne centre, transferne stanice, unapređenje kvaliteta vazduha i subvencije za električna vozila.

Verovatno će nam biti potrebno još dugo nakon što, nadam se, postanemo članica EU da uskladimo i dostignemo najbolje evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, navela je Brnabić.

Prema njenim rečima, Srbija je, zahvaljujući teškim merama fiskalne konsolidacije i ekonomskom razvoju, 2020. godine konačno dobila priliku i finansijsku mogućnost da postavi oblast ekologije kao jedan od osnovnih prioriteta i da počnu investicije u unapređenje životne sredine.

To je u ovom trenutku najvažniji klaster od svih. Da smo mogli da biramo, izabrali bismo Klaster 4, zbog važnosti za građane, naglasila je predsednica Vlade i dodala da je ovo izuzetno važan dan jer iza ovoga stoji izuzetno mnogo napora i posla.

U teškom trenutku za Srbiju i EU, u doba pandemije korona virusa, dobili smo ogromno priznanje za sve naše napore i rad, zaključila je Brnabić.

Ona je ukazala na to da Srbija sada sa partnerima iz EU mora da radi na dostizanju standarda Unije kako bi zatvorila taj klaster, napomenuvši da će to biti dugotrajan i skup proces.

14. decembar 2021. godine 

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: Tanjug

Ambasador Momčilo Babić se, 8. decembra 2021. sastao sa Marijanom Kerijem, poslanikom i predsednikom Odbora za spoljnu politiku Narodne skupštine Slovačke. Sastanak je održan u prijateljskoj atmosferi, a u cilju nastavka političkog dijaloga i planiranja aktivnosti u narednoj godini.

M. Keri je istakao visok nivo bilateralnih odnosa između dve države. Ukazao je da Slovačka nastavlja da podržava evropsku integraciju R. Srbije i zalaže se za što skorije pristupanje EU. Istakao je da je slovački stav u vezi sa KiM čvrst i principijelan.

Ambasador M. Babić se saglasio sa ocenom odnosa i dodao da su oni bratski. Ukazao je na najvažnije istorijske prekretnice u međusobnim odnosima i istakao da postoji prostor za unapređenje ekonomske saradnje. Zahvalio se na slovačkim stavovima u vezi sa KiM i pristupanjem R. Srbije Uniji.

Sagovornici su razgovarali i o aktuelnim globalnim temama, kao i budućim aktivnostima, a posebno poseti Odbora za spoljne poslove Srbiji.

04. decembar 2021. godine

Povodom republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je raspisan za 16. januar 2022. godine, prenosimo obaveštenje Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave:

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (25. decembar 2021. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećem republičkom referendumu glasati u inostranstvu.

Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećem republičkom referendumu i potpis podnosioca zahteva.

Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da birač želi da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu, na propisani način dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji, koja o tome donosi rešenje.

Po donošenju rešenja o određivanju biračkih mesta od strane nadležne izborne komisije za glasanje na republičkom referendumu, nadležna opštinska, odnosno gradska uprava donosi rešenje o upisivanju podatka da će birač na republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i biračko mesto na kome će glasati, odnosno rešenje da nisu ispunjeni uslovi da će birač na izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu.

Nakon donošenja rešenja da će birač na predstojećem republičkom referendumu glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.

Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.

Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana i registarskom broju lične karte, na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – https://upit.birackispisak.gov.rs/

Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.”

Ministarstvo spoljnih poslova poziva državljane Republike Srbije koji žele da iskoriste svoje glasačko pravo u inostranstvu da se obrate najbližem diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije. Lista diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije se može naći ovde - https://www.mfa.gov.rs/predstavnistva/predstavnistva-srbije-u-svetu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Ministar je rekao da Srbija održava intenzivan dijalog sa zvaničnicima EU i dodao da veoma pozitivno gledamo na odluku Saveta za spoljne poslove da se razmotri način da se partneri sa zapadnog Balkana uključe u diskusiju o spoljnoj i bezbednosnoj politici.

Šef srpske diplomatije naglasio je da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, informisavši sagovornike da je za poslednjih sedam godina trgovinska razmena Srbije i EU povećana 52 odsto, a izvoz srpskih proizvoda u EU uvećan 64 odsto, što je, kako je ocenio, zajednički rezultat.

Selaković je kazao da je Srbija u potpunosti posvećena očuvanju mira i stabilnosti u regionu kroz saradnju i otvoreni dijalog, istakavši inicijativu „Otvoreni Balkan“ kao način za ekonomsko povezivanje regiona.

Kada je reč o procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, ministar Selaković je rekao da je naša strana u potpunosti opredeljena za dijalog, kao i da smo ispunili preuzete obaveze, ali da Priština uporno izbegava da ispuni svoje, navodeći kao primer da osam i po godina nije ništa urađeno po pitanju osnivanja ZSO. Pored toga, prema njegovim rečima, Priština jednostranim potezima na terenu, četiri u poslednja dva meseca, dodatno ugrožava mir i stabilnost.

Ministar je informisao šefove misija o borbi Srbije protiv pandemije, izrazivši spremnost za dalju saradnju sa partnerima iz Evrope i sveta u zajedničkoj borbi protiv korona virusa.

Ambasador Žiofre je zahvalio ministru spoljnih poslova Selakoviću na prijemu ambasadora Evropske unije u Palati Srbija. Ambasador Žiofre je pozdravio dosadašnji nivo saradnje EU i Srbije u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike, kao i važan doprinos Srbije misijama i operacijama EU.

"Zaista se nadamo da ćemo moći dalje da razvijamo usklađivanje spoljne politike Srbije sa Evropskom unijom", izjavio je ambasador.

Savet za spoljne poslove EU je imao strateški razgovor o Zapadnom Balkanu u ponedeljak, politički dijalog o spoljnoj i bezbednosnoj politici je održan u Beogradu pre dva dana, par nedelja nakon objavljivanja Godišnjeg izveštaja, istakao je ambasador Žiofre.

"U Savetu za spoljne poslove postoji široka podrška snažnom angažovanju EU u regionu i daljem pridruživanju regiona u naše spoljnopolitičke napore. Imali smo dobru razmenu mišljenja o tome danas, i radićemo na daljoj integraciji Srbije i regiona na svim nivoima", zaključio je ambasador.

18. novembar 2021. 

Ambasador M. Babić se, 16. novembra o.g, sastao sa ambasadorom Petrom Marešom, profesorom Karlovog univerziteta u Pragu i novim direktorom Međunarodnog višegradskog fonda.

Ambasadori su razmenili informacije o dosadašnjoj saradnji Srbije i Višegradskog fonda.

Ambasador Babić se zahvalio se na podršci ovog Fonda Srbiji kao najznačajnijem faktoru i promoteru mira i saradnje na Balkanu u nadi da će se saradnja Višegradske grupe i Fonda sa Republikom Srbijom dalje unapređivati u budućnosti.

P. Mareš je preneo svoju spremnost da pomogne unapređenju rada Fonda za zapadni Balkan, kao i na unapređenju saradnje Višegradskog Fonda sa Republikom Srbijom u celini. S tim u vezi je preneo svoj interes da učini zvaničnu posetu Srbiji. Ukazao je da Fond dobija sve manji broj prijava iz Srbije i iskazao je želju da prilikom svoje posete održi predavanje na nekom od Univerziteta u Srbiji, kako bi predstavio mogućnosti finansiranja koje MVF pruža, sa ciljem animiranja većeg broja studenata i akademaca za apliciranje sa projektima, koje bi ovaj Fond finansirao.

Povodom 11. novembra Dana pobede predstavnici Ambasade Republike Srbije, obišli su mesta stradanja srpskih državljana, položili vence i odali poštu u znak pijeteta prema stradalim sunarodnicima.

Ambasador M. Babić je posetio Srpsko groblje u Velikom Međeru, na kome je sahranjeno preko 6000 naših sunarodnika. Tom prilikom je položio venac i odao poštu stradalima. Prisutni su bili G. Holenji, gradonačelnik i I. Laposova, zamenik gradonačelnika Velikog Međera, kao i S. Ribič, predsednik Udruženja Srba u Slovačkoj.

Konzul D. Zurovac je položio venac i učestvovao na ceremoniji obeležavanja stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, na memorijalnom vojnom groblju Petržalka-Kopčani, u Bratislavi. Ceremoniji je prisustvovao E. Heger, predsednik Vlade Slovačke.

Zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju, kojim su kopredsedavali ministarka privrede Republike Srbije Anđelka Atanasković i potpredsednik Vlade Slovačke Republike i ministar privrede Rihard Sulik, održano je danas u Bratislavi.

„Danas smo uspešno završili deseto zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju Srbije i Slovačke. Očekujem da će predlozi i sugestije, izneti na ovom zasedanju, voditi ka realizaciji zajedničkih projekata u skorijoj budućnosti i da će se sva pitanja rešavati u konstruktivnoj, ali pre svega u prijateljskoj atmosferi“, poručila je ministarka Atanasković.

Kako je navela, bilateralni odnosi Srbije i Slovačke su veoma dobri, zasnovani na stabilnim i dugoročnim osnovama, uz visok stepen saglasnosti po pitanjima bilateralne saradnje.

„Ekonomski odnosi Srbije i Slovačke značajno se unapređuju, što ilustruje kontinuirano povećanje obima trgovinske razmene, poslednjih nekoliko godina i pojačan interes i pozicioniranje slovačkih invenstitora u Srbiji. Želim da se zahvalim na kontinuiranoj podršci koju Slovačka Republika pruža spoljno - političkim prioritetima Republike Srbije, članstvu u Evropskoj uniji i odbrani teritorijalnih integriteta“, naglasila je ministarka Atanasković.

Sulik je istakao da su ovom prilikom postignuti konkretni dogovri. „Mešovite komisije svakako ne mogu da se organizuju sa dvestotine zemalja sveta, tu je potrebno napraviti izbor, i upravo Srbija je jedan od naših izbora gde možemo puno toga da dogovorimo, kao sa zemljom od prioriteta. Želim još jednom da se zahvalim gospođi ministarki, kao i njenim kolegama, što su došli u Bratislavu i nadam se da ćemo uskoro moći ponovo da se susretnemo“, istakao je on.

„Slovački privrednici zainteresovani su da započnu ili prošire poslovanje u Srbiji“, poručila je ministarka privrede Anđelka Atanasković, nakon niza sastanaka koji su održani prvog dana službene posete Bratislavi.

Atanasković je ovom prilikom predstavila privredni ambijent u Srbiji i pogodnosti koje su na raspolaganju domaćim i stranim investitorima. Kako je navela to je bila tema o kojoj se razgovaralo na radnom ručku sa slovačkim privrednicima.

Ministarka se potom sastala, u Ambasadi Republike Srbije u Slovačkoj, sa slovačkim investitorima u Srbiji i predstavnicima Udruženja Srba u Slovačkoj. „Predstavila sam im koje mogućnosti imaju u Srbiji. Poznato je da smo na prvom mestu po položaju za investitore i po rastu BDP-a“, rekla je Atanasković.

Ona je istakla da Srbija brine o svojim ljudima bilo gde da se nalaze. „Treba reći ljudima koliko je Srbija napredovala, koliko je uložila u svoju zemlju, koliko se infrastruktura promenila i privredni ambijent, koliko idemo napred velikim koracima“, podvukla je ona.

Delegacija Ministarstva privrede na čelu sa ministarkom Anđelkom Atanasković boravila je 9. i 10. novembra 2021, u službenoj poseti Bratislavi povodom održavanja Poslovnog foruma Slovačka - Srbija i 10. zasedanja Mešovite komisije za ekonomsku saradnju između Republike Srbije i Slovačke Republike.

Otvarajući Poslovni forum, koji su organizovale uz podršku na najvišem nivou, Privredna komora Srbije i Agencija za investicije i razvoj trgovine (SARIO), ministarka Atanasković je poručila da je Slovačka jedan od iskrenih prijatelja Srbije i u prethodnim godinama, jedan od stubova podrške kako teritorijalnom integritetu naše zemlje, tako i putu ka Evropskoj uniji.

„Vlada Republike Srbije, sprovođenjem reformskih aktivnosti i značajnim promenama investicionog okvira, doprinosi stvaranju privlačnog privrednog ambijenta što stvara prostor za dolazak još većeg broja investitora. Cilj Vlade Srbije je dalje ekonomsko jačanje kao i održavanje ekonomske stabilnosti“, rekla je Atanasković.

Kako je navela, rast industrije i ulaganje u infrastrukturu, glavni su pokretači ekonomskog razvoja, koji su omogućili Srbiji da nastupi kao jedan od regionalnnih lidera u privlačenju stranih investicija.

„Na ovakvo investiciono okruženje u Srbiji su uticali politička i ekonomska stabilnost, dostupnost visoko obrazovane i visokokvalifikovane radne snage, konkurentni operativni troškovi, optimalna geografska lokacija, finansijske beneficije i podsticaji“, istakla je ona.

Ministarka je rekla da veruje da će održavanje Poslovnog foruma doprineti uspostavljanju nove i daljem unapređenje postojeće poslovne saradnje Srbije i Slovačke u različitim oblastima.

„Trgovinska razmena predstavlja osnov bilateralne ekonomske saradnje i njen obim se u poslednjih 10 godina kretao u rasponu od 350 mil. evra do 640 mil. evra. U Republici Srbiji registrovano je 317 privrednih društava čiji su osnivači fizička, odnosno pravna lica iz Slovačke. Potencijali za saradnju su daleko veći, bilo da je reč o investicijama ili o saradnji kroz formiranje zajedničkih kompanija i izlazak na treća tržišta“, rekla je Atanasković.

Ovom prilikom ministarka Atanasković je održala i bilateralni sastanak sa Rihardom Sulikom, potpredsednikom Vlade Slovačke Republike i ministarom privrede.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

12. novembar 2021. godine

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

12. novembar 2021. godine 

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, drugog dana posete Slovakoj, posetio je Srpsko vojničko groblje u Velikom Međeru, gde je položio vence.

Ministar Selaković je rekao da je Veliki Međer bio prvi logor Austrougarske carevine organizovan za prihvat ratnih zarobljenika sa Balkanskog fronta. Kazao je da su prvi Srbi dovedeni u novembru 1914. godine, da ih je prošlo 20.000, i da je u Velikom Međeru svoj život ostavilo više od 6.000 srpskih vojnika.

Selaković je istakao da se, zahvaljujući dobroj saradnji Opštine Veliki Međer, Ministarstva spoljnih poslova Srbije i Vlade Vojvodine, ovo groblje iz godine u godinu obnavlja.

„Ovde imate sačuvan veliki broj imena i prezimena naših vojnika koji su stradali, i to je velika razlika u odnosu na druga stratišta“, rekao je ministar i ukazao da su prethodne godine urađene ploče sa imenima stradalih i to po godinama.

Selaković je poručio da će se Ministarstvo spoljnih poslova truditi da na adekvatan način obeleži svako mesto gde znamo da je i jedan naš rodoljub ostavio svoj život, a da ćemo, zajedno sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, nastojati da na valjan način održavamo sva druga obeležena mesta.

„Na ovakva mesta treba da dolazimo, dovodimo svoju decu i učimo ih danima mučeništva i slave kroz koje je prošao naš narod u Velikom ratu, ali i svim drugim ratovima“, poručio je Selaković i ukazao da, ističući da je istovremeno i tužan i ponosan, ova mesta svedoče i tome koliko je skupo srpski narod platio svoju slobodu i da to ne smemo nikada da zaboravimo. 

29. okt 2021. 

Ministar spoljnih poslova g. Nikola Selaković je tim povodom napisao autorski tekst koji prenosimo u prilogu. Obeležili smo imenom i prezimenom sve naše heroje i stradalnike na groblju u Velikom Međeru. Obeležićemo sve grobove naših junaka u predstojećem vremenu kako je naložio ministar, Vlada i naš Predsednik. Ono što u tom tekstu nije rekao ministar Selaković, a mi moramo, je da se na groblju u Velikom Međeru nalazi 5 humki stradalih u 1914. i 1915. godini iz familije Selaković.

Večna Slava svim stradalnicima Prvog svetskog rata!

Autorski tekst:

Jesmo li se primirili ili pobedili?  

"Na današnji dan 1918. godine okončano je najveće krvoproliće u dotadašnjoj istoriji ljudskog roda. Praznik se u mnogim državama obeležava kao Dan sećanja ili Dan primirja, a posvećen je sećanju na vojne i civilne žrtve Prvog svetskog rata, i prirodno je što se nalazi na kalendaru državnih praznika Srbije, koja je, kada se u obzir uzme odnos nekadašnjeg broja stanovnika i broj od 1.247.435 žrtava, najstradalnija učesnica Velikog rata.

Toga dana je kod Kompjenja zaista potpisano primirje, a taj termin uklapa se i u istorijska tumačenja da je Drugi svetski rat bio nastavak Prvog.

Građani Srbije, međutim, imaju sasvim opravdane razloge da ovaj praznik obeležavaju kao Dan pobede, jer mir Srbiji nije poklonjen - on je bio plod pobede na bojnom polju i skupo je plaćen životima naših vojnika i civila.

Da mir nije došao kao kruna vojne pobede Vojske Kraljevine Srbije u Prvom svetskom ratu, pitanje je da li bi Srbija danas postojala i gde bi bile njene granice. Uostalom, Meštrovićev spomenik, postavljen 1928. na Kalemegdanu povodom desetogodišnjice proboja Solunskog fronta, nazvan je "Vesnik pobede", i danas ga znamo kao "Pobednika" a ne kao "Primiritelja".

Zašto u ovoj prilici toliko insistiram na reči pobeda? Razlog je jednostavan i proističe iz činjenice da Srbija kao država, posle pet vekova odsustva sa političke karte Evrope, nije vaskrsla iz političkih nagodbi velikih sila, već je pravo na postojanje stekla borbom srpskog naroda, najpre u dva ustanka protiv Osmanlija, a potom i nizom oslobodilačkih ratova.

Srbija je, dakle, zemlja pobednika samim tim što postoji. Pobednički duh je ono što je Srbiji i danas potrebno, ne u smislu vojnih pobeda, već u svakom aspektu mirnodopskog života.

Srbija pobeđuje na mnogim poljima, pre svega u ekonomiji, i da bi se taj trend nastavio potreban nam je pobednički mentalitet. A to je upravo ono što mnogi žele da unište i potisnu, jer Srbija kao lider u regionu ne samo da izaziva zavist nekih u našem okruženju, već i remeti geopolitičke koncepcije nekih moćnih centara u međunarodnoj zajednici.

Gubitnički mentalitet u Srbiji je planski i sistematično stvaran duže od jedne decenije posle takozvanih petooktobarskih promena, da bi mnogi strani mešetari i domaći "preduzetnici" za dolar ili marku kupili velike industrijske sisteme koje su napornim radom stvarale generacije naših predaka.

Gubitnici poklanjaju i krčme dedovinu, to nikada ne rade pobednici, i zato je bilo važno ubediti građane Srbije da su periferija Evrope i sveta i da kao gubitnici nemaju pravo na sopstvenu volju. Ove redove možda i ne bih pisao da korifeji gubitništva nisu i dalje među nama, da se po SAD i evropskim prestonicama ne šunjaju i ne lobiraju za to da se Srbiji ponovo uskrati pravo na izbor, te pravo na bolju, prosperitetnu i stabilnu budućnost.

Ne pristajem na to da se kao nacija primirimo umesto da pobeđujemo, ne pristajem na legitimnost opozicije koja želi da sopstvenu državu svede na nivo kolonije, koja Srbiju upoređuje sa nacističkom Nemačkom između dva svetska rata, i to sve čini u saglasju sa onima što šalju kaznene ekspedicije na Srbe na Kosovu i Metohiji.

Namerno im ne pominjem imena jer ne želim da budu upamćena. Građani Efesa su zabranili da se pominje ime čoveka koji je spalio Artemidin hram, jer je bio nedostojan da bude upamćen čak i po sramoti. Tako i imena ovih naših piromana treba da nestanu zajedno sa najmračnijim godinama novije srpske istorije, kada je ova zemlja ponosnih ljudi i pobednika bačena na kolena i dovedena na rub opstanka.

Umesto njih, pamtićemo imena heroja čije su kosti razvejane širom Evrope, na vojničkim grobljima koje je ova država u proteklih nekoliko godina uredila i onima koje ćemo tek urediti. Među njima su i oni što počivaju u Slovačkoj, u Velikom Međeru, na mestu prvog austrougarskog logora za ratne zarobljenike.

U vreme kada su "velikani" naše opozicije bili na vlasti, na grobovima naših slavnih predaka se nalazio poligon za obuku pasa. Danas su tamo, kao i u mnogim drugim memorijalima iz Prvog svetskog rata, u kamenu uklesana imena tih slavnih ljudi a na njihovim grobovima niče cveće za neka nova pokolenja Srba pobednika."

Ambasador Momčilo Babić je učestvovao u obeležavanju stogodišnjice smrti Pavola Orsaga Hviezdoslava, jednog od najznačajnijih slovačkih pisaca.

Tim povodom, ambasador Babić je u pozorištu P.O. Hviezdoslava, u Bratislavi, recitovao jednu od njegovih pesama, prevedenu na srpski jezik. To delo se odnosi na vreme u kome je stradala trećinu srpskog naroda. 

Delo je preveo Miroslav Demak, pesnik, prevodilac i mislilac, koji živi i radi u Bratislavi, a rođen je u Staroj Pazovi u Srbiji.

U obeležavanju su učestvovali i drugi ambasadori, kao i Martin Klus, državni sekretar Ministarstva inostranih i evropskih poslova Slovačke.

KRVAVI SONETI - Pavol Orsag Hvjezdoslav

I krenu narod protiv naroda

da ga uništi, s mržnjom ubica.

Štekću puške, čuje se rika haubica:

tlo stenje, pišti vazduh, peni se voda.

gde promakla je grozna Astarot.

I kao u žetvi ležu žita zrela

pod kosom, redom, svaljuju se tela

u zveku sablje pljušti sveže krvi brod...

Krutost slavljena poput veličanstva,

od nje se čak i tigrovi natmure,

pada u ništa sam vrh čovečanstva,

životne radosti ka smrti žure,

u prah pada purpur ljudskog dostojanstva,

u razvaline i jasna palata kulture!...

Intervju možete pogledati, od 12:05 minuta, na sledećem linku:

https://www.rtvs.sk/televizia/archiv/14040/294180#724

"Vaše Ekselencije,

uvaženi delegati,

draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

U konkretnom smislu, poseban doprinos našeg ekspertskog tima vidimo u završetku pregovora na operacionalizaciji člana 6. Sporazuma iz Pariza, koji se odnosi na uspostavljanje globalnih tržišnih i netržišnih mehanizama smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i na preostale odredbe koje se tiču unapređenog okvira transparentnosti i zajedničke vremenske rokove za Nacionalno utvrđene doprinose, što su ključne odredbe Sporazuma za koje još nije postignuta odluka koju treba da usvoji Konferencija, odnosno sve države članice.

Stoga smatramo da je ovo izuzetna prilika da Srbija da svoj puni doprinos finalizaciji pregovora, koji će, nadamo se, obezbediti punu primenu Pariskog sporazuma.

Kao rezultat snažnog ekonomskog razvoja modelovanog za Srbiju do 2050. godine, uticaj sprovođenja ekoloških mera na zaposlenost će biti optimalan, kroz stvaranje novih radnih mesta i stvaranje novih, do sada nepostojećih industrija.

Na prvoj aukciji zelenih obveznica u Srbiji prikupljeno je milijardu evra, što jasno potvrđuje poverenje međunarodnih investitora u našu zelenu agendu, ali i ekonomsku i političku stabilnost naše države.

Prihode ostvarene izdavanjem zelenih obveznica koristićemo za finansiranje obnovljivih izvora energije, energetske efikasnosti, održivog upravljanja vodama, sprečavanja zagađenja i razvoja cirkularne ekonomije i očuvanje biodiverziteta.

I kao što vidite, dragi prijatelji, moji ljudi su mi pripremili sjajan govor, ali ja ću dodati još nekoliko reči i postaviti još nekoliko pitanja za one koji dolaze iz velikih sila i koji još nisu odgovorili na nekoliko pitanja:

Broj jedan je: kako ćemo finansirati sve ove aktivnosti?

Čuli smo priču o trilionima dolara koji su nam na raspolaganju. Moje pitanje bi bilo: kolika bi bila kamatna stopa, koji bi bili uslovi za dobijanje tog novca i kako ćemo se, zapravo, pozabaviti tim pitanjem?

Broj dva: kako ćemo tretirati nuklearne elektrane? Hoćemo li ih sve zatvoriti ili ćemo ih dodatno graditi?

Takođe, kako ćemo da gradimo više obnovljivih izvora ako smo već počeli da podržavamo populističke pokrete protiv vetroparkova, novih hidroelektrana, i da li ćemo ugroziti nivo našeg javnog duga u odnosu na BDP ako uzmemo ogromne količine novca?

Kako ćemo se odnositi prema prirodnom gasu i kako ćemo da obezbedimo pristojne cene prirodnog gasa i električne energije?

Takođe, ovde sam došao električnim automobilom od Edinburga do Glazgova. Ali, kako ćemo vršiti iskopavanje i preradu litijuma, nikla, kobalta i mnogih drugih veoma važnih minerala?

I na kraju, svi znamo šta je naš krajnji, konačni cilj. Ali, to nije bajka – moraćemo mnogo da radimo, moraćemo da budemo 100 odsto posvećeni i moraćemo da budemo iskreniji jedni prema drugima.

Zdravlje ljudi koji žive u Srbiji direktno zavisi od sprovođenja ove agende, kao što zdravlje i život svakog živog bića na Zemlji zavisi od dogovora koji će se ovde postići i od sprovođenja tih dogovora na nacionalnom nivou.

Možda je pravo vreme da oslušnemo i čujemo vapaj Majke Zemlje, jer ako izgubimo ovu trku sa vremenom, naša deca će naslediti bespovratno zagađenu planetu.

Hvala vam što ste me saslušali."

2. novembar 2021. godine 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Goll

Dr Gustav Murin, koji predsedava Klubom prijatelja srpske kulture u Slovačkoj, pripremio je i izdao članak o nastanku kluba, najvažnijim sastancima članova, kao i budućim planovima i idejama za rad Kluba. Članak je publikovan povodom posete Nj.E. g. Nikole Selakovića, ministra spoljnih poslova Republike Srbije, Slovačkoj Republici.

Članak možete naći na: https://tulacky.net/klub-priatelov-srbskej-kultury-s-novymi-clenmi-i-planmi/

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izrazio je zadovoljstvo veoma uspešnom zvaničnom posetom Slovačkoj, koja podržava Srbiju po pitanjima koja su za nas od vitalnog značaja.

Sumirajući rezultate dvodnevne posete, ministar Selaković je rekao da Slovačka pruža Srbiji podršku u očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta, dijalogu Beograda i Prištine, a da je njena podrška na planu evropskih integracija Srbije nedvosmislena, jasna i aktivna.

Šef srpske diplomatije, koji se u Slovačkoj sastao sa predsednikom vlade Eduardom Hegerom, ministrom inostranih poslova Ivanom Korčokom i potpredsednikom Narodne skupštine Milanom Laurenčikom, naveo je da su svi susreti prošli u jednoj otvorenoj, iskrenoj i prijateljskoj atmosferi.

Prema njegovim rečima, jedan od značajnijih susreta je bio i sa slovačkim privrednicima koji su zainteresovani za ulaganje u Srbiji.

Ministar Selaković je rekao da je na tom sastanku bilo skoro 20 učesnika i predstavnici 11 kompanija koje su zainteresovane da deo poslovanja prenesu i u Srbiju, da budu prisutni na srpskom tržištu, kao i da pokrenu privrednu aktivnost ne samo u oblasti trgovine, nego i u smislu proizvodnje.

“To je bio izuzetno dobar sastanak, veoma ozbiljna grupa kompanija. Prvi rezultat je pismo o namerama kompanije Heneken koja se bavi proizvodnjom aluminijumskih komponenti, a koje se u ovom trenutku uvoze u Srbiju. Ta kompanija je predala pismo o namerama, oni za početak imaju nameru da zaposle oko 100 radnika”, rekao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je naglasio da je sa predstavnicima slovačke kompanije uspostavljen kontakt i da se odmah uključio sektor za ekonomsku diplomatiju, a da će se u saradnji sa državnim organima Srbije raditi na daljoj operacionalizaciji te investicije.

Ministar Selaković je napomenuo da se pojedini radnici iz Srbije, koji su radili u Slovačkoj, vraćaju u Srbiju jer za to imaju motiva.

“U Slovačkoj se od pre 15 godina, kada je krenula ubrzano da se ekonomski razvija, a to je bilo naročito nakon njenog pridruženja EU, veoma brzo dogodilo da su se kompnije suočavale sve više sa nedostakom radne snage. U tom trenutku u Srbiji nije bila nimalo sjajna ekonomska situacija i naši ljudi su počeli u talasima da dolaze u Slovačku da rade u industriji”, rekao je ministar Selaković.

Prema njegovim rečima, danas kada se u Srbiji otvaraju u gotovo svakom našem kraju nove fabriku i kada se grade auto-putevi, jedan broj radnika iz Slovačke počinje da se vraća u Srbiju.

Za sada je to, naveo je šef srpske diplomatije, još uvek u jednom nižem obimu, ali oni sada žele da se vrate jer imaju šansu za zaposlenje i normalan život u Srbiji.

“To je naša ekonomska politika još od 2014. kada je predsednik Aleksandar Vučić postao predsednik vlade, danas je predsednik Republike, čovek koji je otvorio više od 220 fabrika lično. To je fantastičan motiv za naše ljude da ih vraćamo”, rekao je ministar Selaković.

Kako je naveo, i Slovačku su 90-ih godina prošlog veka napuštali građani u potrazi za poslom, ali vraćali su se od 2000. godine.

“Uveren sam da ćemo širenjem kruga država koje pružaju podršku našem pridruženju EU i mi što pre doći u takvu situaciju. Nastavljamo da unapređujemo odnose između Slovačke i Srbije”, poručio je ministar Selaković.

29. okt 2021.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković svoju posetu Slovačkoj završio je susretom i razgovorom sa predstavnicima tri udruženja Srba u toj zemlji.

Ovom prilikom sagovornici su razmotrili modalitete podrške i pomoći za unapređenje funkcionisanja udruženja, preko Uprave za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova.

Razgovarano je i o zajedničkim aktivnostima u očuvanju i zaštiti vojnih memorijala, kao i o srpskom duhovnom nasleđu i upotrebi srpskog jezika u Slovačkoj.

Predstavnici udruženja su informisali ministra Selakovića da je procena je da u Slovačkoj trenutno živi oko 6.000 pripadnika srpske nacionalne manjine, koja taj status ima od 2010. godine.

Istakli su da u pojedinim delovima Slovačke živi čak treća generacija Srba, ukazavši da je to potvrda koliko je dugo srpska zajednica prisutna na ovim prostorima.

29. okt 2021. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Bratislavi sa članovima slovačkog Kluba prijatelja srpske kulture.

Selaković im je zahvalio što poštuju i promovišu srpsku kulturu i pozvao ih da dođu u posetu Srbiji.

Razgovarali su o slovačkom naivnom slikarstvu i članovi slovačkog kluba zahvalili su srpskom ministru što će Srbija zajedno sa Slovačkom podneti kandidaturu za upis na Uneskovu listu nematerijalne kulturne baštine slovačke manjine u Srbiji.

Selaković i članovi Kluba prijatelja srpske kulture ukazali su i na ugroženost kulturne baštine na Kosovu i Metohiji.

Srpski ministar je članovima slovačkog kluba zahvalio što svojim aktivnostima spajaju srpski i slovački narod i kulture naše dve zemlje.

Selaković se nalazi u zvaničnoj poseti Slovačkoj, koju je započeo sastankom sa svojim slovačkim kolegom Ivanom Korčokom, kao i premijerom Euardom Hegerom.

29. okt 2021. 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Bratislavi na okruglom stolu kojem su prisustvovali predstavnici poslovnih udruženja iz Slovačke, slovačke kompanije koje posluju u našoj zemlji, kao i kompanije koje žele da investiraju u Srbiji.

Ministar je predstavnicima 18 slovačkih kompanija preneo da je imao jako dobre sastanke sa premijerom i ministrom spoljnih poslova i istakao da je dogovoreno da početkom naredne godine u Srbiji bude organizovan ozbiljan poslovni forum. Dodao je da će na njemu učestvovati srpski i slovački privrednici, ali i predstavnici Razvojne agencije Srbije, PKS, Ministarstva privrede i Ministarstva spoljnih poslova.

Informisao je privrednike sa uspesima ekonomskih reformi Srbije u prethodnih sedam godina. Istakao je da će, po poslednjim podacima, srpska privreda ove godine imati rast od 7,5 procenata, naglasivši da je to je rezultat ozbiljne i strateški projektovane politike predsednika Vučića i Vlade Srbije. Dodao je i da je sada Srbija prva u svetu po privlačenju stranih direktnih investicija, po glavi stanovnika.

Selaković je istakao da je on samo jedan od ministara u Vladi Srbije koji se vodi primerom politike našeg predsednika, koji je pre 7 godina ozbiljno počeo da menja Srbiju. Podsetio je da je naša ekonomija bila na rubu propasti i da su tada sprovedene najteže ekonomske mere u našoj novijoj istoriji.

Ovom prilikom Selaković je upoznao slovačke privrednike sa komparativnim prednostima ulaganja u Srbiji i pozvao ih da investiraju. Naveo je da su naše prednosti: kvalitetna radna snaga, naročito u oblastima moderne tehnologije i IT, kvalitetna infrastruktura i administrativni kapacitet - a to je Razvojna agencija Srbije.

"Svaki investitor zainteresovan da investira u Srbiji dobija svog ličnog referenta koji je zadužen da za potrebe investitora rešava sve administrativne procedure za otpočinjanje biznisa", poručio je Selaković i dodao da je to dovelo do maksimalnog snižavanja korupcije.

Takođe, ministar je istakao da Srbija ima sporazume o slobodnoj trgovini sa EU, Ruskom Federacijom, državama članicama Evroazijske unije, Turskom i CEFTOM, dodavši da imamo i 13 bescarinskih privrednih zona, kao i da zona Pirot ima najveći godišnji obrt u Evropi od 780 miliona evra.

Nakon ovog sastanka, Selaković je mogućnostima intenziviranja saradnje razgovarao i sa predsednikom slovačke Asocijacije izvoznika.

28. okt 2021. 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković se, tokom prvog dana zvanične posete Bratislavi, sastao sa predsednikom slovačke vlade Eduardom Hegerom.

Ministar Selaković je posle sastanka rekao da Slovačka nastavlja da pruža čvrstu i principijelnu podršku Srbiji po pitanju očuvanja našeg teritorijalnog integriteta i suverenita, uz podršku nastavku dijaloga Beograda i Prištine, u cilju iznalaženja kompromisnog rešenja za kosovsko-metohijski problem.

Šef srpske diplomatije je naglasio i čvrstu i nedvosmisleno jasnu podršku Slovačke naporima Srbije da ostvari svoj strateški cilj, a to je članstvo u EU.

Sumirajući prvi dan zvanične posete Slovačkoj, ministar Selaković je rekao da je imao i izuzetno dobre razgovore sa slovačkim kolegom Ivanom Korčokom i sa potpredsednikom Narodne skupštine Milanom Laurenčikom.

Preneo je da je na sastancima bilo reči i o potrebi produbljivanja naše ekonomske saradnje, kao i o činjenici da je mnogo neiskorišćenih potencijala za saradnju Beograda i Bratislave, kao i između poslovnih zajednica u Slovačkoj i Srbiji.

Ministar Selaković je naveo da je Slovačka zajedno sa Poljskom, Češkom i Mađarskom bila među prvima u Evropi koja je podržala inicijativu predsednika Aleksandra Vučića “Otvoreni Balkan”.

“Upravo poučeni iskustvom Slovačke, kao jednog dobrog primera zemlje koja je doživela apsolutni ekonomski i društveni preporod svojim pridruživanjem EU, možemo da naučimo mnogo i spremni smo da učimo i dalje”, napomenuo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naveo da je sa ministrom Korčokom postigao konkretan dogovor da se naredne godine organizuje ozbiljan poslovni forum u Velikom Gradištu, gde će ugostiti značajan broj slovačkih privrednika, ukazati im na komparativne prednosti za ulaganje u Srbiji i opravdati reputaciju Srbije kao jedne od najboljih investicionih destinacija u našem delu Evrope, ali i šire.“

Želeći da promovišemo i Srbiju van naše prestonice, van Beograda, dogovorili smo se sa ministrom Korčokom, o tome obavestili prdsednika slovačke vlade, da planiramo da početkom naredne godine održimo jedan ozbiljan poslovni forum”, rekao je šef srpske diplomatije, dodavši da su razgovarali su o tome da se poslovni forum održi na obali Dunava, kako bismo promovisali i taj prelepi deo Srbije, ka kome gradimo brzu saobraćajnicu od Požarevca preko Velikog Gradišta ka Golupcu i dalje ka Donjem Milanovcu.

“Dobar prvi dan posete. Čeka nas još sastanaka. Posle današnjih sastanaka odlazim večeras i na jedan mini poslovni forum koji će ovde organizovati naša ambasada u Bratislavi, gde očekujemo oko 15 ozbiljnih slovačkih kompanija koje izražavaju spremnost i volju da dođu i investiraju u Srbiji”, sumirao je ministar Selaković, inače prvi šef srpske diplomatije koji boravi u zvaničnoj poseti Slovačkoj posle više od deset godina.

Ministar Selaković je rekao da ne smemo čekati narednih deset godina da dođe do sledeće zvanične posete i dodao da je današnji sastanak sa ministrom Korčokom bio njihov četvrti susret ove godine.

“Tu saradnju ćemo nastaviti da gajimo i unapređujemo”, zaključio je ministar Selaković.

28. okt 2021. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Bratislavi sa potpredsednikom Narodne rade Slovačke Milanom Laurenčikom.

Sagovornici su za zadovoljstvom konstatovali da su bilateralni odnosi izuzetno dobri, bez otvorenih pitanja i poručili da su jasno opredeljeni za održavanje dinamike političkog dijaloga na svim nivoima.

Ministar Selaković je istakao da smo ponosni na odnose Srbije i Slovačke koji su, s obzirom i na njihovo trajanje, prijateljski i bratski. Dodao je da zbog takve istorije imamo obavezu da odnose održavamo i unapređujemo.

Šef srpske diplomatije podvukao je da je članstvo u EU apsolutni spoljnopolitički prioritet Srbije, zahvalivši Slovačkoj na snažnoj podršci koju nam pruža na tom putu.

Ministar je posebno zahvalio na principijelnom stavu Slovačke po pitanju KiM i podršci koju od nje dobijamo u međunarodnim organizacijama, izrazivši zadovoljstvo što je i tokom sastanaka u Bratislavi dobio uveravanja da će prijateljska Slovačka pri svom čvrstom stavu i ostati.

Selaković je istakao da dve zemlje treba da iskoriste mogućnosti za produbljivanje međuparlamentarne saradnje, naročito tokom naredne godine kada obeležavamo jubilej naših diplomatskih odnosa. Predložio je održavanje onlajn sastanka dva spoljnopolitička odbora parlamenata.

Prema rečima ministra, ekonomska saradnja ne prati izuzetan nivo naših ukupnih odnosa, te je poručio da je potrebno zajednički raditi na njenom intenziviranju. S tim u vezi, pozitivno je ocenio što će narednog meseca u Bratislavi biti održano zasedanje Mešovite komisije za ekonomsku saradnju.

28. okt 2021. 

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković započeo je zvaničnu posetu Slovačkoj sastankom sa šefom slovačke diplomatije Ivanom Korčokom.

Ministar Selaković, inače prvi šef srpske diplomatije koji boravi u zvaničnoj poseti Slovačkoj posle više od deset godina, nakon sastanka sa slovačkim kolegom zahvalio je Slovačkoj na velikoj i nesebičnoj podršci evropskom putu Srbije i njenom teritorijalnom integritetu i suverenitetu po pitanju Kosova i Metohije.

Ministar Selaković je naglasio da je podrška Slovačke našem evropskom putu od izuzetno velike važnosti za nas i da je Slovačka jedan od naših najsnažnijih podržavaoca na našem putu evrointegracija.

“Uveren sam da će nakon pozitivnog izveštaja EK o napretku, konkretne reforme koje je Srbija sprovodila u prethodnom periodu biti nagrađene i valorizovane otvaranjem novih pregovaračkih klastera na našem putu evrointegracija”, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je zahvalio bratskoj Slovačkoj na podršci koju nam pruža za pitanje koje je za nas od vitalne važnosti, a to je pitanje Kosova i Metohije.

“Uveren sam da Slovačka ne opstaje lako u tome, jer je izložena pritiscima”, dodao je šef srpske diplomatije.

Preneo je da je sa slovačkim kolegom razgovarao i da će nastaviti da razgovara o pregovorima Beograda i Prištine na planu normalizacije odnosa ceneći ulogu slovačkog diplomate Miroslava Lajčaka kao predstavnika EU. “U pregovaračkom procesu Beograd je onaj učesnik koji, budite u to uvereni, svim svojim bićem posvećen dijalogu kao jedinom načinu rešavanja pitanja KiM, uzdržavamo se od odgovara na provokacije i od preduzimanja bilo kakve vrste jednostranih akata i posvećeni smo sprovođenju dogovora postignutih u deset godina dugom procesu pregovaranja”, napomenuo je ministar Selaković.

Prema njegovim rečima, na sastanku sa slovačkim kolegom razgovarao je i o posvećenosti Srbije širenju pozitivne agende i regionalne saradnje.

“Inicijativa ‘Otvoreni Balkan’ predsednika Aleksandra Vučića, prepoznata od premijera Albanije i Severne Makedonije, jeste nešto što je doživelo ozbiljnu podršku i ministra Korčoka, ali i Višegradske četvorke. Zahvalio sam na tome i istakao da će Beograd nastaviti da vodi upravo takvu regionalnu politiku koja je, šireći ekonomsku saradnju, usmerena na to da rešava i otvorena politička pitanja”, rekao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je preneo da je na sastanku bilo reči i o ekonomskoj saradnji dve poslovne zajednice i dveju država i naglasio da nivo naše trgovinske i ekonomske razmene u prvih osam meseci 2021. pokazuje ozbiljne znake privrednog opravka naših ekonomija nakon prve godine pandemije.

“U prvih osam meseci srpski izvoz u Slovačku je povećan za 43,9 odsto, a slovački izvoz u Srbiju za čitavih 50,9 odsto. Mi ćemo već zaključno sa septembrom prevazići nivo ekonomske i trgovinske razmene koji smo imali u 12 meseci 2020. godine”, rekao je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je rekao da će se na predstojećem sastanku Međuvladinog komiteta za ekonomsku saradnju razmotriti sve mogućnosti za dodatni razvoj naših privrednih odnosa.

Ministar Selaković je zahvalio Slovačkoj na pomoći koju je pružila građanima Srbije na početku pandemije virusa korona.

Prema njegovim rečima, tradicionalna bliskost Srbije i Slovačke, jezička i kulturološka bliskost, jesu samo neke od prednosti za razvoj naših odnosa u budućnosti. Selaković je naglasio da je jedna veoma jaka i važna spona odnosa između Srbije i Slovačke, slovačka nacionalna manjinska zajednica. Dodao je da se zajednički raditi na zaštiti naivnog slikarstva Kovačice kao zajedničkog bogatstva slovačkog naroda i države Srbije.

Ministar Korčok je ocenio da su bilateralni odnosi Srbije i Slovačke jako dobri, da dve države razvijaju ekonomsku saradnju i da u tome postižu uspehe.

“Što se tiče ambicija Srbije u pravcu evropskih integracija, Srbija u Slovačkoj ima jakog podržavaoca”, rekao je slovački ministar.

Konstatovao je da u narednoj godini možemo da očekujemo boljitak u pravcu otvaranja i zatvaranja klastera u pregovorima o članstvu.

Ministar Korčok je, povodom dijaloga Beograda i Prištine, naglasio da Slovačka očekuje implementaciju svega onoga što je do sada dogovoreno.

 28. okt 2021. 

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Gospodine Tanin,

Primite izraze naše zahvalnosti i na angažmanu i saradnji ostvarenoj tokom Vašeg mandata.

Gospodine predsedniče,

Veliko žaljenje i zabrinutost izazivaju činjenice da je bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji u proteklom periodu obeležio povećan broj različitih etnički motivisanih napada i incidenata usmerenih protiv Srba, što je konstatovano i u Izveštaju; da privremene institucije samouprave (PIS) u Prištini nastavljaju da preduzimaju jednostrane poteze i odbijaju da implementiraju dogovore postignute u okviru briselskog dijaloga; da se nastavlja sa institucionalnom diskriminacijom Srba, napadima na objekte Srpske pravoslavne crkve i podrivanjem ekonomske održivosti srpskih sredina u Pokrajini.

Svedoci smo da se svakodnevno, ubrzanim tempom, nižu opasne provokacije Prištine kojima se ozbiljno ugrožava bezbednost Srba na Kosovu i Metohiji i direktno krše sporazumi i dogovori postignuti u okviru briselskog dijaloga.

Najnoviji nasilni upad jedinica tzv. ROSU u severni deo Kosovske Mitrovice, 13. oktobra, je deveti upad te vrste. Suzavci, šok bombe i neobuzdano nasilje postaju svakodnevica Srba na severu KiM, i to se mora odmah zaustaviti.

U poslednjem napadu vatrenim oružjem i hemijskim sredstvima, korišćenim od strane prištinskih specijalnih snaga, od posledica hemikalija korišćenih u intervenciji preminula je 71-ogodišnja Verica Đelić, ranjeno je 10 nenaoružanih civila, među kojima je i 36-ogodišnji Srećko Sofronijević, ranjen kritično, s leđa iz automatske puške. Na meti pucnjave našla se i tromesečna beba koja je čudom ostala nepovređena.

Lažni izgovor za poslednju unilateralnu akciju, kako ju je nazvao i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, bio je borba protiv organizovanog kriminala i šverca. Dame i gospodo, Srbija je snažno protiv organizovanog kriminala i šverca, ali članice SBUN treba da znaju da je jedan ovako važan i opšti globalni cilj, koji delimo svi, cinično iskorišćen za oružani napad na nenaoružane civile, koji je počeo upadom sa automatskim puškama u apoteke u kojima se vitalno značajnim lekovima snabdevaju pacijenti srpske ali i drugih nacionalnosti. Četiri dana pred lokalne izbore na Kosovu i Metohiji, kako bi na neodgovoran i nehuman način došao do glasova, do kraja motivisan separatističkim ciljevima, aktuelni režim PIS je na lekovima od kojih zavise životi ljudi krenuo da dokaže svoj stav o statusu suprotan Rezoluciji 1244 SBUN.

Samo nekoliko dana pre toga još jedna provokacija od strane Prištine dovela je do opasne krize, kada su pripadnici takozvane jedinice ROSU, naoružani dugim cevima i pojačani oklopnim vozilima, raspoređeni na administrativne prelaze između centralne Srbije i Kosova i Metohije - Brnjak i Jarinje - kako bi uklanjali srpske tablice i zamenjivali ih privremenim, čime je na nasilan način onemogućeno slobodno kretanje građana.

Ovi događaji ne ulaze u izveštajni period najnovijeg Izveštaja generalnog sekretara UN o radu UNMIK, ali na njih ovom prilikom moramo da se osvrnemo kako bi svima bilo jasno koliko je situacija na terenu dramatična i koliko ozbiljne mogu biti posledice unilateralnog delovanja Prištine.

Upadi teško naoružanih formacija prištinske policije sastavljenih isključivo od Albanaca na sever Kosova i Metohije, pod različitim izgovorima i motivima, uz korišćenje prekomerne sile, predstavljaju provokacije koje imaju izuzetno opasan potencijal za destabilizaciju ionako osetljive bezbednosne situacije na terenu. Cilj poslednjih upada prištinskih specijalaca na sever pokrajine bio je da se Srbi isprovociraju i dodatno zaplaše demonstracijom sile, a Beograd isprovocira na neku vrstu ishitrene reakcije.

Očigledno je da Priština ovakvim potezima želi da izbriše 10 godina dijaloga, koji je jedini način za rešavanje otvorenih pitanja. Ove provokacije još jednom potvrđuju da privremene institucije samouprave u Prištini, ne samo da nemaju nameru da sprovedu sve dogovoreno u Briselskom dijalogu, već da je njihov cilj potpuno negiranje dijaloga kao sredstva za rešavanje problema. Na nekredibilnost Prištine i opasno poigravanje vatrom, koje može dovesti do nesagledivih posledica, ne može se efikasno reagovati pozivanjem „obe strane“ na konstruktivnost i uzdržanost, što je već duže vreme manir u javnoj komunikaciji nekih važnih činilaca u međunarodnoj zajednici. Izvor destabilizacije je samo jedan, on ima ime - zove se privremene institucije samouprave u Prištini - i posle događanja od 13. oktobra jasno je da se on može i mora zaustaviti hitnim i odlučnim delovanjem međunarodne zajednice. Sada je sasvim očigledno da se više ne radi o sporadičnim i izolovanim provokacijama Prištine, već da je reč o organizovanoj kampanji etnički motivisanog nasilja i diskriminacije protiv Srba.

Izražavamo zabrinutost i zbog najnovijeg uvođenja taksi Prištine na pojedine proizvode iz centralne Srbije, koje je obznanjeno 8. oktobra. Podsećamo da je jednostrana odluka Prištine da uvede carine na proizvode iz centralne Srbije u novembru 2018. godine za posledicu imala de fakto potpunu trgovinsku blokadu i dugotrajan zastoj u dijalogu Beograda i Prištine. Nasuprot Prištini, koja uporno jednostranim aktima nastoji da uspostavi barijere prema centralnoj Srbiji, Beograd uporno i dosledno radi na liberalizaciji protoka ljudi, robe, usluga i kapitala, što je osnovna intencija naše inicijative „Otvoreni Balkan“.

Poštovane članice Saveta bezbednosti,

U periodu od marta do septembra ove godine, na koji se odnosi najnoviji Izveštaj, izvršeno je blizu 100 etnički motivisanih napada na Srbe, njihovu privatnu imovinu, objekte verske i kulturne baštine. Povećanje učestalosti napada praćeno je jačanjem intenziteta etnički motivisanog nasilja, na čijoj meti su sve češće deca, stari, žene, malobrojni povratnici, kao i hramovi i drugi objekti Srpske pravoslavne crkve.

Time se sistematično pojačava sveprisutan osećaj nesigurnosti preostalih Srba, ali i odvraćaju potencijalni povratnici, kojima se zapravo poručuje da lokalne albanske zajednice nekažnjeno mogu da ih napadaju i onemogućavaju im da se vrate da žive u sopstvenim kućama.

Najupečatljiviji primer položaja Srba na Kosovu i Metohiji jeste slučaj raseljenog lica Dragice Gašić, koja se početkom juna ponovo uselila u svoj stan u opštini Đakovica. U tom gradu – koji lokalni Albanci sa ponosom zovu mestom zabranjenim za Srbe – gospođa Gašić se po povratku najpre suočila sa fizičkim i verbalnim nasrtajima sugrađana albanske nacionalnosti. Umesto zaštite, ta teško bolesna žena je potom postala žrtva i institucionalnog progona, koji su nad njom pokrenuli organi lokalne samouprave i policije. Pošto se u ovom slučaju radi o osobi koja je prvi i jedini srpski povratnik u Đakovici nakon više od dvadeset godina, za očekivati je bilo da će u tom trenutku u zaštitu njenih prava stati barem organizacije civilnog društva. Međutim, postupcima usmerenim na progon gospođe Gašić ubrzo potom su se priključile i NVO iz Đakovice, među kojima i one koje od međunarodnih donatora dobijaju sredstva za projekte povezane sa jačanjem demokratije i vladavine prava.

Moram da pomenem i najnoviji napad na kuću jedine preostale Srpkinje u centru Peći, profesorke u penziji Rumene Ljubić, kojoj su 13. oktobra, dva puta u samo 24 sata, kamenovani prozori.

Dragičina i Rumenina sudbina je zastrašujuća slika stvarnog stanja ljudskih prava, koja na KiM čeka gotovo svakog od preko 200.000 raseljenih Srba i nealbanaca – pod uslovom da skupe hrabrosti da se posle više od dvadeset godina vrate svojim domovima u Pokrajini. Ponovo podsećam da je od 1999. godine održivi povratak na Kosovo i Metohiju ostvarilo tek oko 1,9% interno raseljenih Srba i drugih nealbanaca.

Otuda verujem da će opisana podstaći članice Saveta bezbednosti i međunarodno prisustvo na terenu da pitanju povratka raseljenih, koje je važan deo mandata UNMIK, predviđenog Rezolucijom SB UN 1244, ubuduće posvete prioritetnu pažnju.

Zbog toga posebno zahvaljujem generalnom sekretaru što ovo izuzetno važno pitanje ipak održava u fokusu i što je u okviru zaključaka svog Izveštaja ponovo apelovao na stvaranje uslova za održiv povratak interno raseljenih lica i održivu reintegraciju povratnika.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srpski srednjovekovni spomenici na Kosovu i Metohiji – među kojima su i spomenici koji su zbog izuzetne vrednosti, ali i konstantne ugroženosti, na Uneskovoj Listi svetske baštine u opasnosti – još uvek spadaju u najugroženije kulturno nasleđe u Evropi.

Podsećam da se na prostoru Kosova i Metohije nalazi preko 1.300 srpskih crkava i manastira. Napadi na srpsku kulturnu i versku baštinu istovremeno su napadi i na identitet Srba u Pokrajini i direktno utiču na njihov osećaj sigurnosti.

Upečatljiv primer odnosa nepoštovanja prema srpskim kulturnim i verskim spomenicima u Pokrajini je i slučaj manastira Visoki Dečani. Manastir, koji je od 2000. godine više puta bio meta napada i granatiranja, i danas zbog ugroženosti obezbeđuju snage KFOR-a. Suočen je sa nizom neprijateljskih delovanja, pri čemu počinioce ne odvraća ni činjenica da je reč o dobru svetske baštine. Uprkos čestim deklarativnim navodima, čak ni odluka takozvanog „ustavnog suda“ PIS u Prištini doneta pre pet godina o potvrdi vlasništva manastira Visoki Dečani nad 24 hektara zemlje. Pozdravljamo ocenu generalnog sekretara UN po ovom pitanju.

Poštovani gospodine predsedniče,

Republika Srbija ostaje posvećena iznalaženju kompromisnog političkog rešenja, kao što je predviđeno Rezolucijom 1244, koje će obezbediti trajni mir i stabilnost. Čvrsto smo uvereni da su dijalog i primena postignutih dogovora jedini pravi put za rešavanje svih otvorenih pitanja.

Kao država posvećena poštovanju međunarodnog prava i članica Ujedinjenih nacija, Srbija se protivi svakom pokušaju uspostavljanja veštačke ravnoteže između strana u dijalogu, kao i relativizaciji odgovornosti za jednostrane akte.

Sa zabrinutošću konstatujemo da ni više od osam godina nakon postizanja Briselskog sporazuma, nije pokrenuto osnivanje Zajednice srpskih opština, iako je Beograd ispunio sve svoje obaveze iz tog sporazuma.

Brojni su i redovni primeri kršenja ili opstrukcije od strane Prištine dogovora postignutih u okviru dijaloga, u oblastima energetike, pravosuđa, slobode kretanja i poseta zvaničnika.

Jedan od takvih primera je i presuda kojom se Ivan Todosijević osuđuje na dve godine zatvora, a na koju se ukazuje i u Izveštaju generalnog sekretara. Direktno je prekršen Briselski sporazum, što su konstatovali i predstavnici Evropske unije. Ovim postupkom Priština je nanela nesagledivu štetu procesu pomirenja na Kosovu i Metohiji.

Uprkos tome što je i iz Evropske komisije stiglo tumačenje da je reč o kršenju Briselskog sporazuma, jer Todosijeviću je presudu morao da izrekne panel u kojem većinu čine sudije srpske nacionalnosti, Priština i dalje ne preduzima ništa tim povodom.

Priština je nastavila i sa praksom zabrane ulaska srpskim zvaničnicima na teritoriju AP KiM. Smatramo da je važno da međunarodna zajednica, a posebno Evropska unija, kao garant sporazuma, čvrsto insistira na tome da privremene institucije samouprave u Prištini pristupe implementaciji svih postignutih dogovora.

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Kao i do sada Republika Srbija ostaje u punoj meri posvećena rešavanju pitanja nestalih, što potvrđuje i kroz punu saradnju sa relevantnim međunarodnim mehanizmima, kao i učešćem u radu Radne grupe za nestale. Očekujemo da i predstavnici privremenih institucija samouprave u Prištini ispune svoje obaveze.

Imajući u vidu sve o čemu sam govorio, smatramo da je međunarodno prisustvo na Kosovu i Metohiji u skladu sa rezolucijom SB UN 1244 i dalje neophodno. Pored UNMIK, važno je i prisustvo KFOR kao glavnog garanta bezbednosti i EULEKS zbog angažmana u oblasti vladavine prava. Želim još jednom da naglasim da Srbija pruža punu podršku poštovanju međunarodnog prava, sveobuhvatnom ispunjavanju rezolucije SB UN 1244 i aktivnostima UNMIK u nesmanjenom obimu i sa adekvatnim finansijskim sredstvima, kako bi Misija ispunila mandat koji joj je poveren Rezolucijom.

Hvala.

15. oktobar 2021. godine 

Delegacija opštine Kovačica na čelu sa Jaroslavom Hrubikom, predsednikom opštine i Miroslavom Tomašom, predsednikom Izvršnog veća Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji, posetila je Ambasadu Srbije u Bratislavi, 14. oktobra 2021. Sa članovima delegacije bio je i Mojmir Vrlik, počasni konzul Republike Srbije u Slovačkoj Republici. Delagaciju je primio ambasador Momčilo Babic i sa gostima razgovarao o unapredjenju odnosa dvaju naroda i zemalja.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas na Sastanku na visokom nivou, posvećenom obeležavanju 60. godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja, i tom prilikom istakao da je ovo jedinstvena prilika da se razgovara o svim pitanjima od zajedničkog interesa, kao i da se grade novi mostovi prijatenjstva i saradnje.

"Dragi prijatelji, dobro došli kući! Beograd je bio, jeste i biće ponosni domaćin svakom ljudskom biću koje u sebi nosi dušu mira. Osnovna ideja, oko koje su se naši prethodnici okupili kada su osnovali ovaj pokret, jeste mir", rekao je predsednik Vučić u svom obraćanju, u svojstvu ko-domaćina Komemorativnog skupa, i dodao da je mir osnova razvoja političke, kulturne i privredne saradnje. On je zahvalio šefovima delegacija na prisustvu i tome što su ukazali izuzetnu čast Srbiji, kao domaćinu.

"Velika mi je privilegija i čast da smo se danas svi okupili u Beogradu, gde ćete se, nadam se, u narednim danima, osećati kao kod kuće.", uputio je reči pozdrava predsednik Vučić i naglasio da je uveren da je svet dijaloga, mira i kompromisa dostižan i moguć. On je poručio učesnicima da je ovo izuzetna prilika da se razgovara o budućnosti i da je međunarodna saradnja jedini put ka sveukupnom blagostanju i prosperitetu celog čovečanstva. 

"Uprkos brojnim usponima i padovima, istorija Pokreta nesvrstanih zemalja je, uveren sam, uspešna priča", kazao je predsednik Vučić i istakao da Agenda 2030 Ujedinjenih nacija ističe i promoviše tri velika cilja – mir i bezbednost, razvoj i ljudska prava.

"Imajući u vidu pomenutu agendu, UN su uspostavile Međunarodni dan multilateralizma i diplomatije za mir, a 24. aprila 2019. godine smo prvi put proslavili taj dan. Srbija, kao pravni naslednik Jugoslavije, zemlje osnivača UN i Pokreta nesvrstanih zemalja, ponosni je promoter politike multilateralizma i poštovanja međunarodnih pravnih normi", ukazao je predsednik Vučić i dodao da je uveren da Beograd, kao viševekovni simbol raskrsnica civilizacija, tačka kontakta i susreta između Istoka i Zapada, gde se različite civilizacije, kulture i religije oduvek susreću, može da podstakne na dijalog i izgradnju novih mostova saradnje.

Predsednik Vučić je naveo da je želja da se ovim događajem oda počast prvoj konferenciji Nesvrstanih u Beogradu, koja je održana 1961. godine, u vreme blokovskih podela, a koja je dala veliki istorijski značaj stvaranju različite vizije sveta.

"Ta vizija je zasnovana na uzajamnoj saradnji i poštovanju država i naroda i nije bilo mesta u njoj za dominaciju jedne države nad drugima. Nadam se, međutim, da nećemo samo da razgovaramo o prošlosti, već i o budućnosti koju želimo zajedno da izgradimo, jer sam uveren da svet dijaloga, kompromisa i svet mira i dalje jeste moguć i dostižan", rekao je predsednik Vučić i podsetio da je veliki broj lidera 1961. godine, u vreme globalnih previranja i nesigurnosti, imao hrabrosti da artikuliše alternativni put u tadašnjem bipolarnom svetu, uprkos činjenici da se Pokret tada sastojao od država različitih identiteta, kultura, religija i političkih i ekonomskih sistema.

"Ne bi trebalo da zaboravimo suštinsku ulogu koju je Pokret odigrao u očuvanju mira i bezbednosti u svetu i procesu dekolonizacije koji je promovisao jednak društveni i ekonomski razvoj svih zemalja", podvukao je predsednik Vučić. 

"Budućnost jednakih, gde se ista prava primenjuju na sve, to je pravac kojim je ovaj Pokret krenuo od početka, to je ideja kojoj većina zemalja u svetu i danas stremi. To što ovo zagovaramo, nije samo pitanje interesa svake pojedinačne zemlje, već jedan od najvećih civilizacijskih koraka napred, koji ovaj svet mora da preduzme ukoliko želi da preživi kao svet, a ne kao neka vrsta kampa u kojem nema mesta za sve, čije ključeve drže samo oni koji su bogati, a oni koji pristanu da budu eksploatisani, biće oslobođeni", istakao je predsednik Vučić i dodao da pravo da se odluči o sopstvenoj sudbini nije greh, već da je to pravo koje treba da pripada svima, bez obzira na njihovu veličinu i bogatstvo, snagu ili moć kojom raspolažu.

"Smatram da ćemo se saglasiti da je današnji svet na mnoge načine različit od onoga iz 1961. godine. Globalizacija, povećana međuzavisnost i razvoj novih tehnologija bez sumnje su učinili planetu manjom, ali takođe su uticali i na našu svakodnevicu. Istovremeno, nije samo reč o broju izazova sa kojima se suočavamo, koji takođe ne znaju za granice, već je priroda svega toga daleko složenija. Zbog toga je danas, možda više nego ikada pre, neophodno da radimo na jačanju multilateralizma i multilateralnog svetskog poretka", naveo je predsednik Vučić i naglasio da nas svaki novi izazov podseća da nijedna država nije izolovana i samodovoljno ostrvo, te da su saradnja i solidarnost jedini put ka individualnom i kolektivnom prosperitetu.

"Mislim da je ovo osnova na kojoj su članice Pokreta stajale ujedinjeno uprkos svojim razlikama. Pokret nesvrstanih zemalja je bio i uvek ostaje simbol slobodoljubivog dela sveta koji je spreman da se bori za svoju nezavisnost, autonomiju i suverenitet i duboko sam uveren da bi trebalo da nastavi da se bori za ove ciljeve, zato što je to nešto za šta se treba boriti", kazao je predsednik Vučić i poručio okupljenima da Srbija zna koliko je ta borba teška.

"Od svih naših borbi, najbolnija je ona usmerena ka očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta, to jest, rešavanje pitanja Kosova i Metohije. Boreći se za svoj suverenitet i teritorijalni intergitet, Srbija istovremeno brani univerzalne principe Povelje UN i međunarodnog prava, ali i neke od ključnih principa na kojima je osnovan Pokret nesvrstanih zemalja", zaključio je predsednik Vučić i posebno naglasio da Srbija, uprkos svim izazovima, snažno ostaje posvećena pronalaženju kompromisnog rešenja koje bi zagarantovalo trajni mir i stabilnost.

Beograd,

11. oktobar 2021. godine

Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Ambasador M. Babić se sastao sa Dermotom MekGauranom, ambasadorom Irske u Slovačkoj Republici. U dugom i srdačnom razgovoru, sagovornici su razmenili mišljenja o bilateralnim političkim i ekonomskim odnosima između dve države, situaciji posle Breksita i obnovi nakon pandemije.

08. oktobar 2021. 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa potpredsednikom Vlade Republike Slovačke i ministrom privrede Rihardom Sulikom o bilateralnim odnosima, ocenivši da je politička saradnja odlična, a ekonomska sve bolja, posebno kada je reč o Mešovitoj komisiji za ekonomsku saradnju dveju zemalja.

Brnabić je rekla da Srbija može da uči od Slovačke kada je u pitanju razvoj ekonomije i privrede i da se nada da će u narednoj godini biti povećan obim robne razmene, na koji je uticala epidemija Kovid-19.

Ona je takođe izrazila zahvalnost na podršci koju ta prijateljska zemlja pruža Srbiji na putu ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji i nedvosmislenom stavu da je neophodno proširenje Unije.

U tom kontekstu, predsednica Vlade je ukazala na to da su u potpunosti spremna dva klastera za otvaranje u decembru.

Hvala na podršci Slovačke, koja je uvek otvorena i potpuno iskrena, kao što su i zemlje Višegradske grupe, rekla je Brnabić, ponovivši da Srbija ceni to što je Bratislava veliki zagovornik proširenja Unije.

Premijerka je naglasila da Srbija takođe veoma ceni i to što Slovačka istrajava u svom principijelnom stavu da ne prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.

Sulik je potvrdio da će njegova zemlja podržati evropski put Srbije i da nam, s obzirom na njihovo iskustvo od pre dve decenije kada su bili u fazi u kojoj smo mi danas, stoje na raspolaganju u vezi sa savetima, i u tom kontekstu ponudio pomoć resornih ministara Vlade Slovačke.

On je ocenio da je, pored razgovora o ekonomiji, privredi i robnoj razmeni, neophodno otvoriti i druge teme, pri čemu je posebno podvukao oblast inovacija, što je premijerka Brnabić i prihvatila i ponudila zajednički rad u toj, ali i u ostalim oblastima.

08. oktobar 2021. godine

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ambasador Momčilo Babić se, u Ambasadi R.Srbije, susreo sa Martinom Pavlikovom, prorektorkom i Zdenkom Gadušovom profesorkom sa Univerziteta Konstantina Filozofa u Nitri.

Sagovornice su informisale da je Univerzitet Konstantina Filozofa, kao koordinator, zajedno sa Univerzitetom u Novom Sadu i univerzitetima u Ostravi i Pragu (Češka), Egeru (Mađarska) i Komarnu (Slovačka) pristupio realizaciji naučnoistraživačkog projekta čija je vrednost 230.000 evra, a finansiran je sredstvima Evropske unije.

Ovom prilikom predstavnice Univerziteta u Nitri su ambasadoru uručile naučni rad „Kako održati aktivnost univerziteta tokom pandemije Kovid-19“, koji je objavljen u istaknutom međunarodnom časopisu Sustainability. U članku se pominje više predavanja koje je ambasador M. Babić održao na Univerzitetu u Nitri, iz svoje uže naučne oblasti.

Ambasador je zahvalio na lepim informacijama i istakao zadovoljstvo na saradnji koja je ostvarena sa Univerzitetom Konstantina Filozofa u Nitri, posebno imajući u vidu da je to prvi univerzitet koji je sklopio sporazum o saradnji sa Univerzitetom u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i da na njemu studira oko 100 studenata iz Srbije.

6. oktobar 2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

30. septembar 2021. godine 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: Dimitrije Gol

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada? Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

26. septembar 2021. godine

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

„Govorili smo o principijelnoj podršci Ruske Federacije koja je stalno prisutna ne samo u Moskvi, Beogradu, na terenu, nego i ovde na Ist riveru, od strane delegacije Ruske Federacije kao stalne članice Saveta bezbednosti UN. Naravno da ćemo tu vrstu dijaloga nastaviti i dalje da održavamo. Ono što je ministar Lavrov rekao jeste da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije i dalje kada su u pitanju naši interesi na KiM“, naglasio je ministar Selaković.

Naveo je da je u Njujorku imao prilike da održi 33 sastanka, od čega 28 sa ministrima spoljnih poslova, koje je upoznao i sa aktuelnostima vezanim za poslednja dešavanja na Kosovu i Metohiji, ali i o našoj principijelnoj poziciji po pitanju poštovanja međunarodnog javnog prava, teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Ministar Selaković je rekao da su njegove kolege na sastancima pozdravile ozbiljan i fantastičan uspeh Srbije u konsolidovanju ekonomske scene i u transformisanju onoga što je pre sedam godina bilo ivica ambisa i ekonomske propasti do najbrže rastuće ekonomije u Evropi, što Srbija jeste u poslednje dve godine.

Preneo je da je većina sagovornika podržala naše reforme i iskazala veliko poštovanje prema onome što su predsednik Aleksandar Vučić i Srbija uradili u prethodnom periodu.

Mnogi su, kaže šef srpske diplomatije, iskazali veliko interesovanje za način na koji je Srbija organizovala borbu protiv Kovida-19.

„Bilo je pravo zadovoljstvo i ponos predstavljati Republiku Srbiju na svim tim sastancima. Veliki broj kolega je potvrdio dolazak u Beograd na Konferenciju 11. i 12 oktobra koja je posvećena 60. godišnjici osnivanja Pokreta nesvrstanih zemalja“, rekao je ministar Selaković.

Naglasio je da to govori ne samo o tome koliko im je stalo da dođu u Beograd na konferenciju, nego i da vide i posvedoče tu Srbiju koja se posle nekoliko decenija pokušaja da se izbori sa različitim izazovima ponovo podiže na noge, ekonomski je konsolidovana i okrenuta ka tradicionalnim prijateljima.

„To je velika stvar i naša zemlja će sigurno tokom oktobra biti jedna od tačaka na zemljaskoj kugli koja će biti najznačajnija za multilaterizam, za saradnju među državama koje dele iste vrednosti, one vrednosti koje su upisane u Povelji UN, a koje se zasnivaju na promociji i borbi za mir, ravnopravnost, poštovanje međunarodnog javnog prava i prava svake države da u skladu sa željama svoga stanovništva traži svoj put ka sreći i boljem i uređenijem društvu“, rekao je ministar Selaković.

Naveo je da će u Beograd na konferenciju povodom godišnjice Pokreta nesvrstanih zemalja doći i ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Džejhun Bajramov, te naglasio da sa Azerbejdžanom imamo stratešku saradnju i učestale kontakte.

„Dogovorili smo se da nakon konferencije u Beogradu što pre realizujemo njegovu bilateralnu posetu Srbiji“, rekao je ministar Selaković.

Preneo je da je dogovoreno da se saradnja intenzivira i da se finalizuju oni dogovori koji treba da budu potpisani, a nakon toga realizovani kada dođe do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.

Ministar Selaković kaže da je Ministarstvo spoljnih poslova nedavno dobilo i svoj sektor za ekonomsku diplomatiju, od koga su velika očekivanja, a jedan od zadataka je i produbljivanje saradnje sa Azerbejdžanom.

25. septembar 2021. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini:

G. Predsedniče,

G. Generalni sekretaru,

Ekselencije,

Dame i gospodo,

Velika mi je čast da vam se danas obratim u ime građana Republike Srbije.

Uvažene Ekselencije, g. Abdula Šahid, g. Volkan Bozkir i g. Antonio Gutereš, želim da vam zahvalim na aktivnom angažovanju, posvećenosti i liderstvu koje pokazujete tokom ovih teških vremena za Ujedinjene Nacije i celokupno čovečanstvo.

Srbija deli vaše ubeđenje i u potpunosti smo opredeljeni da pružamo podršku vašim naporima.

Ove se godine sastajemo u odlučujućem trenutku u našoj istoriji.

Kovid-19 je uzdrmao naše temelje do srži.

Istovremeno, sve više smo svedoci i osećamo efekte promene klime.

I, konačno, vidimo značajna pomeranja u globalnim partnerstvima i savezima, trgovinske ratove između tradicionalnih partnera i saveznika, protekcionizam umesto otvorenosti i slobodnog tržišta i sveukupnu neizvesnost koja je bez presedana.

Neki od problema koji pritiskaju i koji su krajnje emotivni, koje mi imamo lokalno, na Balkanu, još uvek su nerešeni i dok mi pokušavamo – a Srbija je posebno ovome posvećena – da promenimo budućnost zajedničkim radom i stvaranjem saveza, kroz inicijative kao što su Berlinski proces ili Otvoren Balkan, drugi pokušavaju da naruše ove procese i umesto da se fokusiraju na budućnost, žele da ponovo stvore prošlost – bez obzira kolika bi cena toga mogla biti.

Ali, dozvolite da krenem sa temom Kovida:

Pandemija Kovid-19 je iznela na videlo kritične slabosti u arhitekturi globalnog upravljanja. Zapretila je da izbriše progres mnogih naroda postignut zadnjih godina.

Dovela je narode na raskrsnicu između izolacije i saradnje, između panike i nade, između haosa i reda.

Pandemija je dovela u pitanje neke od osnovnih principa otvorenog i kooperativnog međunarodnog poretka.

Globalne razmene, međunarodna komunikacija, prekogranična trgovina, svi su oni zabeleželi ogroman pad.

Policijski čas, ograničenja slobode i zaključavanja čitavih društava stvorili su neizvesnost u mnogim segmentima individualnih života naših građana ili – isto tako – naše sopstveno individualno viđenje onoga šta sloboda u današnjem svetu uopšte znači.

Kada se radi o Srbiji, ova pandemija je zapretila da uruši sve što smo radili i što radimo proteklih 7 godina, da uništi sve rezultate i dostignuća teških reformi koje smo počeli u 2014. godini, i da nas ponovo baci u vremena visoke stope nezaposlenosti, rastućeg javnog duga, deficita koji se nije mogao kontrolisati i sveukupnog očaja.

Umnogome, kao i u bilo kojoj drugoj zemlji, Kovid-19 je isprobao žilavost naših naroda i, ovog puta, za razliku od vremena globalne finansijske krize – koja je bila mnogo ograničenija u obuhvatu i neuporediva sa pandemijom Kovid-19 u smislu posledica – Srbija se držala snažno.

Reforme koje smo preduzele u vreme pre Kovid-19 učinile su nas da budemo otporniji nego ikada ranije.

Fiskalna konsolidacija, budžetski suficit koji smo imali, efikasno i predvidivo investiciono okruženje postali su životna linija koja nas je spasla od recesije za vreme pandemije i koja nam je obezbedila da smo mogli da pružimo podršku našim građanima i našoj privredi tokom ovih najtežih vremena.

Uprkos efektima krize, Srbija je uspela da očuva finansijsku i ekonomsku stabilnost. U 2020. godini smo zabeležili pad BDP od samo 0.9 odsto – što je bio jedan od najboljih rezultata u Evropi. Naš javni dug je ostao ispod 60 odsto od našeg BDP, prosečna zarada je nastavila da raste za skoro 10 odsto, dok je uprkos pandemiji broj zaposlenih porastao za preko 3 odsto.

Oporavak je u ovoj godini snažniji od očekivanog – rast našeg BDP će biti približno 7 odsto, a možda čak i veći.

Pre pandemije smo otvorili naše granice ulaganju, tehnologiji i idejama, i uspeli smo da stvorimo mirno i stabilno okruženje koje nam je omogućilo da sprovodimo brzu domaću transformaciju, čiji je temelj ekonomija zasnovana na inovacijama i znanju.

Inovativna napredovanja koja smo učinili omogućila su nam da diverzifikujemo svoje sposobnosti kada nas je pogodio virus – preko e-Uprave, onlajn obrazovanja i digitalnih udžbenika ili centralnog softver sistema za uspešno uvođenje vakcinacije.

Mnogo smo uložili u zdravstvenu infrastrukturu i osnažili zdravstveni sistem da bismo odgovorili na tekuću krizu, večno zahvalni zdravstvenim radnicima za njihovu požrtvovanu borbu.

Naša odluka da ostavimo geopolitiku po strani, a da u centar naših mera stavimo ljude, jeste razlog zbog koga smo mogli da nabavimo vakcine brže od većine drugih zemalja.

Nismo vršili diskriminaciju između proizvođača, nismo marili da li su vakcine sa istoka ili zapada, već smo izabrali da pregovaramo sa svim proizvođačima vakcina za koje su regulatorni organi smatrali da su bezbedne. Ova otvorenost nam je pružila mogućnost da kupujemo vakcine iz celog sveta, dajući našim građanima jedinstvenu slobodu da biraju vakcinu koju prvenstveno žele.

Ekselencije,

Srbija veruje u solidarnost između naroda, multilateralizam i u pružanje pomoći drugima kada im je potrebna.

Od početka ove godine sprovodimo misiju za koju smo se opredelili – podrška našim susedima, kao i svima kojima je to potrebno, sa vakcinama protiv Kovid-19, a dozvolili smo i stranim državljanima da dođu u Srbiju da prime vakcinu koja će im spasiti život.

Ukupno, Srbija je donirala ili izdvojila preko milion doza vakcina – od koji je 230.000 doza bilo za region; 300.000 doza za strane državljane koji su došli u Srbiju da se vakcinišu; i dodatnih 570.000 doza za zemlje Afrike i Azije.

Mi ćemo i dalje to da činimo, u najvećoj mogućoj meri, i sve dok Kovid-19 ne bude iza svih nas.

Zbog toga smo takođe preduzeli korake da nabavimo tehnologiju za proizvodnju najmanje dva tipa vakcina protiv Kovid-19 da bismo pomogli poboljšanju globalnog pristupa tako da možemo svi da budemo bezbedni i da se osećamo pobednički.

Međutim, kao što su izjavili zvaničnici nekih od najvećih nacija tokom ove Generalne skupštine, postoje i druga goruća pitanja koja svi mi treba da rešimo bez odlaganja i hrabro – a to je promena klime.

Srbija je udvostručila svoje napore da učini našu zemlju bezbednijom i čistijom za sve njene građane i da tako radeći doprinese borbi protiv promene klime i borbi za zaštitu životne sredine.

Snažno smo posvećeni sprovođenju održivih razvojnih ciljeva i Pariskog sporazuma o promeni klime. Posvećeni smo globalnim naporima i nastavićemo aktivno da radimo na ispunjavanju naših obaveza po osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Upravo treba da podnesemo naše revidirane Nacionalno utvrđene doprinose ovom kritičnom globalnom naporu. Već smo najavili nameru da smanjimo gasove staklene bašte za najmanje 33.3 odsto u poređenju sa 1990. godinom i za 13.2 odsto u poređenju sa 2010, koju u ovom trenutku ugrađujemo u naša energetska i klimatska strateška dokumenta.

Strateški radimo na planiranju i na ulaganju u ovaj sektor. Ova su ulaganja ekstremno skupa, potrebne su godine i decenije posvećenosti i sistematskog pristupa - ali mi smo jasno već na putu ove transformacije.

Dame i gospodo,

Od svih izazova sa kojima se suočavamo, onaj koji Srbiju najviše zabrinjava jeste održavanje mira i stabilnosti u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji.

Već više od dve decenije neprestano skrećemo pažnju međunarodnoj zajednici na probleme sa kojima se suočava nealbansko stanovništvo na Kosovu i Metohiji. Fizička bezbednost, poštovanje i zaštita ljudskih prava, posebno manjinskih zajednica, daleko su od zadovoljavajućih.

Svedoci smo stalnog povećanja broja napada uperenih na Srbe, njihovu imovinu i versko nasleđe na Kosovu i Metohiji.

Za ilustraciju, bilo je 55 ovakvih incidenata u 2014, 62 u 2016, 71 u 2020, i 100 od početka ove godine. Ukupan broj napada u 2020 je bio prevaziđen već do juna ove godine.

Prema podacima UN, Kosovo i Metohija je još uvek teritorija sa najmanjim brojem povratnika (interno raseljenih Srba) od svih post-konfliktnih područja u celom svetu!

Daću vam samo nekoliko primera da bih dočarala kako izgleda život Srba na Kosovu i Metohiji.

11. maja je napadnuta kuća Pumpalović Radoja, starog 81 godinu, povratnika na Kosovo i Metohiju u selo Dubrava, opština Istok. Ovo je bio 5. napad na njega u istoj godini. Ponavljam … on ima 81 godinu.

Od juna 2021. godine izvedeno je više napada na Dragicu Gašić, ženu koja ima 59 godina, prvu Srpkinju povratnicu u Đakovicu posle 22 godine od završetka sukoba. Napadi uključuju kamenovanje njenog stana, zabranu da kupuje hranu u lokalnoj prodavnici i peticije organizacije civilnog društva kojima se zahteva njeno iseljenje iz grada.

Na dan 2. jula, u selu Gojbulji blizu Vučitrna, grupa Albanaca je napala Perić Nikolu starog 13 godina. Napad se dogodio kada se on vraćao kući iz školskog igrališta sa tri druga.

Napadi na srpske srednjovekovne crkve, manastire i spomenike na Kosovu i Metohiji čine da su oni neki od najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u Evropi.

Manastir Visoki Dečani se nedavno našao na spisku „Europa Nostra“ kao jedan od 7 najugroženijih lokaliteta baštine u Evropi u 2021. Savetodavni panel „Europa Nostra“ je konstatovao da su Dečani jedini spomenik u Evropi pod snažnom vojnom zaštitom neprestano u periodu od 20 godina, iako predstavlja spomenik od najvećeg istorijskog i kulturnog značaja za Evropu i svet.

Ova spirala nasilja koja se dešava na Kosovu i Metohiji kulminirala je početkom ove nedelje. Pod izgovorom sprovođenja novih pravila za registarske tablice na kolima, Priština je rasporedila teško naoružane specijalne jedinice na severu pokrajine.

Ovo je još jedno brutalno kršenje Briselskog sporazuma i ovo iracionalno demonstriranje sile je zapalilo veću krizu. Poremetilo je isporuku hrane i lekova srpskim zajednicama na severu pokrajine. Lokalni Srbi koji su se mirno okupili da protestuju protiv ove mere sačekani su sa suzavcem i brutalnošću policije, tako da to ozbiljno preti lokalnoj i regionalnoj stabilnosti.

Uprkos svim izazovima i dnevnim provokacijama, Srbija ostaje snažno opredeljena iznalaženju rešenja na bazi kompromisa, koje će obezbediti trajan mir i stalnost.

Dijalog i sprovođenje postignutih dogovora – jedini su pravi put za rešavanje svih otvorenih problema.

Međutim, skoro 9 godina od postizanja Briselskog sporazuma, kao prvog sporazuma o normalizaciji između Beograda i Prištine, osnivanje Zajednice srpskih opština – kičme ovog sporazuma – još uvek nije čak ni počelo.

Želela bih da apelujem, još jedanput, na međunarodnu zajednicu, i posebno Evropsku uniju kao garanta Briselskog sporazuma, da čvrsto insistira da Privremene institucije samoproglašene Vlade u Prištini počnu da sprovode sve postignute dogovore.

Republika Srbija, braneći svoj suverenitet i teritorijalnu celovitost, istovremeno brani međunarodno pravo, Povelju UN, pravno obavezujuću Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, i vrhovno ovlašćenje Saveta bezbednosti kada se radi o očuvanju međunarodnog mira i bezbednosti.

Posebnu pažnju pridajemo značaju aktivnosti misije UN na Kosovu i Metohiji i od nje očekujemo da nastavi sa sprovođenjem svog mandata u Pokrajini u skladu sa ovom rezolucijom.

Poštovani prijatelji,

Naša generacija deli zajedničku sudbinu savremenog sveta, koja postaje sve složenija u smislu geopolitike, tehnologije, zdravlja, klime. Suočena sa takvim izazovima Srbija će nastaviti da neguje partnerske odnose na predvidljivoj i transparentnoj osnovi.

Nastavićemo da sprovodiimo reforme vladavine prava na našem putu u EU, što je naš strateški spoljnopolitički cilj. Ovaj cilj vidimo kao neodvojiv od postizanja održivog mira, stabilnosti i prosperiteta.

Mi ćemo biti domaćin, zajedno sa Republikom Azerbejdžan koja u ovom trenutku predsedava Pokretom nesvrstanih, komemorativnog dotađaja na visokom nivou kojim se obeležava 60. godišnjica Prve konferencije Pokreta nesvrstanih zemalja koja je održana u Beogradu 1961. godine. Unapred se radujemo što ćemo biti domaćini našim prijateljima iz svih delova sveta u Beogradu, u oktobru ove godine.

Dalje ćemo jačati saradnju na celom Balkanu, preko inicijative Otvoren Balkan i Berlinskog procesa, otvaranjem granica, usaglašavanjem razlika i daljim integrisanjem našeg regiona.

U zaključku,

Tokom proteklih 7 godina Srbija se transformisala: pokrenuli smo ekonomski oporavak, stvorili šanse za mlade ljude, podstakli smo tehnološki bum i poboljšali poziciju Srbije u inostranstvu. Progres koji smo učinili omogućio je Srbiji da se snažnije suoči i preživi pandemiju.

Svet se sada suočava sa prekretnicom. Oporavak od Kovid-19 i održiva obnova neće biti mogući ako se problemi, stari i novi, ne budu rešavali zajedničkim snagama i kolaborativnim međunarodnim akcijama.

Naučili smo jednu važnu lekciju iz ove pandemije: ukoliko nismo svi bezbedni, niko nije bezbedan – prema tome, ili svi možemo zajedno da pobedimo, svi mi – bez obzira koliko bili bogati ili siromašni, veliki ili mali, iz Evrope, Azije, Afrike, Amerike, Australije, ili da zajedno propadnemo.

Ali, ako ništa drugo, pandemija Kovid-19, kao i problem promene klime, trebalo je da nas nauče da se držimo jedni drugih.

Hvala vam.

25. septembar 2021. godine 

Izvor: www.srbija.gov.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.

Premijerka je u poruci istakla da je Srbija bila među prvim evropskim zemljama koja je nabavila kovid vakcine, a da je ona bila prvi evropski premijer koji je primio vakcinu.

Zahvaljujući godinama ulaganja u digitalizaciju i razvoja eUprave, uspeli smo da organizujemo komplikovani i složeni proces vakcinacije veoma efikasno i to na način da bude fokusiran na građane, objasnila je ona.

Međutim, kako je dodala, od samog početka bili smo svesni da ovo nije samo stvar naših građana i samo naša borba. U borbi protiv pandemije Kovid-19 ili smo svi bezbedni ili niko nije bezbedan.

Upravo zato, pored nabavke vakcine za naše građane, donirali smo vakcine i građanima regiona zapadnog Balkana, ali i drugim zemljama, podsetila je ona i precizirala da je Srbija donirala 230.000 doza vakcina regionu, vakcinisali smo strane državljane u Srbiji sa približno 300.000 doza i izdvojili smo 570.000 doza vakcina za zemlje Afrike i Azije.

Brnabić je napomenula da je Srbija već započela sa proizvodnjom kovid vakcine od jednog proizvođača, a da će do kraja godine započeti proizvodnju i od drugog, jer na taj način želimo da pomognemo i podržimo sve ljude i zemlje kojima su vakcine potrebne.

Ovo je pandemija u kojoj ili ćemo pobediti zajedno ili ćemo izgubiti zajedno, ali moramo da se borimo zajedno, ponovila je premijerka.

Zato Srbija podržava ciljeve ovog globalnog samita, naglasila je ona i islazala zahvalnost Sjedinjenim Američkim Državama i predsedniku Bajdenu što su organizovali samit i podržali zajedničke napore u borbi protiv pandemije Kovid-19.

Vakcine su jedini izlaz u borbi protiv pandemije, zaključila je Brnabić.

22. septembar 2021. godine  

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

U Ambasadi Republike Srbije u Bratislavi održana je skromna svečanost u susret državnom prazniku, 15. septembru, Danu srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Tom prilikom je ambasador Momčilo Babić održao govor. Skup je krasio i baner na kome je prikazana čitava izložba o proboju Solunskog fronta. 

 

 

Ambasador Momčilo Babić prisustvovao je, 13. septembra 2021, na poziv predsednice Slovačke Zuzane Čaputove, prijemu u vrtu predsedničke palate, povodom posete Pape Franciska Slovačkoj. Papa je u Slovačku doputovao 12. septembra, a poseta će trajati četiri dana, što pokazuje da Papa pridaje veliki značaj ovoj zemlji.

Tokom prijema u vrtu predsedničke palate Papa Francisko i predsednica Z. Čaputova su se obratili uvaženim gostima. Događaju su prisustvovali bivši predsednici Republike Slovačke, ministri u Vladi, predstavnici države, civilnog društva i diplomatskog kora (oko 40 akreditovanih ambasadora), izabrani predstavnici akademske i naučne zajednice, sportisti, umetnici, lekari i spasioci. Bila je to prilika za izuzetne diplomatske kontakte i razgovore.

Ambasador Momčilo Babić je u ime Ambasade Republike Srbije, 9. septembra 2021, učestvovao na memorijalnom događaju povodom Dana sećanja na žrtve holokausta i rasnog nasilja. Ovom prilikom ambasador je sa drugim predstavnicima diplomatskog kora položio zajednički venac. Događaju su prisustvovali najviši predstavnici Slovačke: predsednica Zuzana Čaputova, predsednik Narodne skupštine Boris Kolar, predsednik Vlade Eduard Heger, kao i druge uvažene ličnosti.

Ambasador R. Srbije M. Babić je, 09. septembra 2021. godine, primio Luciju Škvarenjinovu, predsednicu Slovačko-srpske asocijacije Dunav, koja je pre tri godine pokrenula projekat postavljanja spomenika Nikole Tesle u Bratislavi i Milana Rastislava Štefanika u Beogradu.

U izrazito prijateljskom razgovoru sagovornici su konstatovali važnost ostvarivanja ovog projekta za povezivanje dva bratska naroda, Srba i Slovaka. Ukazano je na potrebu institucionalne podrške ovom projektu od strane državnih organa.

Ambasador M.Babić se, 7. septembra 2021, sastao sa Antonom Hrnkom, savetnikom predsednika Narodne skupštine Slovačke. U veoma srdačnom i prijateljskom razgovoru sagovornici su se saglasili da su odnosi Srbije i Slovačke odlični, kao i da moderni odnosi predstavljaju pravi primer bratskog postavljanja dve države.

Ambasador M. Babić se zahvalio na podršci Slovačke po pitanju nepriznavanja tzv. „Kosova“. Informisao je o planiranoj zvaničnoj bilateralnoj poseti ministra spoljnih poslova Nikole Selakovića Slovačkoj.

A. Hrnko je istakao da Slovačka neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. „Kosova“. Ukazao je na određene istorijske činjenice u odnosima dve države na osnovu kojih Slovačka smatra Srbiju za prijateljsku državu.

Sagovornici su razgovarali i o projektu postavljanja spomenika N. Tesle u Bratislavi i M.R. Štefanika u Beogradu, koji bi bili razmenjeni kao pokloni između vlada dve države.

Ambasador Momčilo Babić se u Ambasadi Srbije u Bratislavi sreo sa NJ.E. Katerinom Flumiani, ambasadorkom Republike Italije. U srdačnom razgovoru konstatovana je stalna pozitivna putanja srpsko-italijanskih odnosa i prijateljstvo dvaju naroda, koje se tokom pandemije posebno manifestovalo.

Iskazana je nada i očekivanje da procesom vakcinacije u obema zemljama i čitavoj Evropi i svetu bude pružen doprinos pobedi nad pandemijom. Italija će dalje podržavati evropski put Srbije u institucijama Evropske unije, jer Evropa bez čitavog Balkana u svom sastavu nije ono što evropski narodi žele, istinski kontinent mira i prosperiteta bez granica i ograničenja.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.

"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemnji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

"Imao sam sastanak sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, sa kojim sam razgovarao o evropskoj perspektivi Srbije i o onome što su naši zadaci", rekao je predsednik Vučić i dodao da je tokom susreta bilo reči i o političkoj situaciji na Jugoistoku Evrope i ulozi Srbije u Evropi.

Predsednik Vučić je podvukao da Srbija nastoji da sačuva nacionalne i državne interese, kao i da je bilo reči o dijalogu sa Prištinom, situaciji u regionu, vladavini prava u Srbiji i svim daljim naporima koje Srbija mora da preduzme na svom evropskom putu.

"Moramo da gledamo da se zbližavamo jedni sa drugima, da izbegavamo sukobe i da otvaramo granice", istakao je predsednik i naglasio da je ponosan na inicijativu Otvoreni Balkan.

Predsednik Vučić se osvrnuo i na razgovor sa predsednikom Republike Slovenije Borutom Pahorom o dobrim odnosima dveju zemalja, kao i trgovinskoj razmeni Srbije i Slovenije koja iz godine u godinu raste i napreduje i ujedno zahvalio na prilici, organizatorima Foruma da iznese svoje ideje o trenutno važnim temama.

Predsednik Vučić je kazao da je u susretu sa specijalnim predstavnikom EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja, Miroslavom Lajčakom, izrazio svoju zabrinutost da će Albanci krenuti u kampanju ulaska u različite institucije.

"Za nas je EU potrebna i važna, ali moramo u međuvremenu da živimo, preživimo i unapređujemo našu ekonomiju i život naših ljudi", zaključio je predsednik Vučić, ističući da su to za Srbiju ključne stvari.

1.09.2021. 

Izvor/Foto: Predsedništvo/Dimitrije Goll

Ambasador Momčilo Babić se, 02.09.2021, sastao sa Romanom Bužekom, direktorom Političkog sektora u Ministarstvu inostranih i evropskih poslova Slovačke Republike. Razgovor je vođen u naglašeno prijateljskoj atmosferi. Tokom veoma produktivnog sastanka, sagovornici su se saglasili da su bilateralni odnosi između naših država odlični, kao i da postoji prostor za njihovo unapređenje u ekonomskoj sferi.

Ambasador Babić se zahvalio Slovačkoj na podršci po pitanju ne priznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. “Kosova” i izrazio očekivanje da se taj stav neće menjati.

Direktor Bužek je potvrdio stav Slovačke o tzv. “Kosovu”. Istakao je slovačku podršku Srbiji na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Ambasador Momčilo Babić je u ime Ambasade Republike Srbije, 29. avgusta 2021, učestvovao na centralnoj manifestaciji obeležavanja Slovačkog narodnog ustanka u Banskoj Bistrici. Ovom prilikom ambasador je položio cvet na zajednički venac predstavnika diplomatskog kora. Manifestaciji su prisustvovali najviši predstavnici Slovačke predsednica Zuzana Čaputova, predsednik Narodne skupštine Boris Kolar, predsednik Vlade Eduard Heger, kao i drugi visoki državni predstavnici, učasnici ustanka, članovi Slovačkog saveza antifašističkih boraca, predstavnici diplomatskog kora i predstavnici političkih partija.

Posebno emotivan trenutak proslave bilo je izvođenje Partizanske himne, koju je izveo preživeli učesnik ustanka Vladimir Strmenj. U pesmi se pominje zajednička borba Slovaka i Srba, što podseća na našu istorijsku povezanost i bratstvo dva naroda. 

Prevod na srpski:

Partizanska himna

Tiha noć, tamna noć, divna je, U planinama partizan bitku bije. Mesečić onaj cele noći ne leže, sa partizanom mora da bude na straži.

Kada partizan izađe iz šume, srce mu borbeno plane, Slovaci, hajdete svi u boj, otadžbina naša slovačka zove nas.

Narode naš slovački, nisi sam, u planinama čuva te partizan. Tamo borbu vode Česi i Slovaci, braća Rusi, Srbi, Poljaci.

Ambasador Momčilo Babić je u ime Ambasade Republike Srbije, 26. avgusta 2021, položio venac na memorijalni spomenik Slovačkom narodnom ustanku u Bratislavi, u prisustvu najvišeg rukovodstva Vlade i Skupštine Slovačke Republike. Obeležavanje 77. godišnjice ovog važnog istorijskog događaja ove godine okupilo je političare, građane, deo diplomatskog kora i naravno preživele učesnike.

Centralna manifestacija obeležavanja, održaće se u Banskoj Bistrici, 29. avgusta. kod Muzeja Slovačkog narodnog ustanka, a njegov značaj proizilazi iz činjenice da je u ovoj zemlji otpor prema nacističkom zavojevaču uvek tinjao, da bi se u jednom trenutku ispoljio kroz masovni oružani ustanak.

Ambasador Momčilo Babić je, 24. avgusta 2021, primio Mareka Sobolu, predsednika udruženja Servare et Manere iz Žiline. U prijateljskom razgovoru istaknuto je da je svečano obeležavanje 100godišnjice smrti Nj.V. Kralja Petra I Karađorđevića bio izuzetan događaj, posebno obeležen sadnjom Drveta mira na groblju u Velikom Međeru gde počivaju posmrtni ostaci preko 6000 saboraca Kralja Petra. To su oni ratnici koji su očitavali lekcije patriotizma Habsburškim osvajačima sa Cera i Kolubare, pobeđivali ih na bojnom polju sve do dolaska nadmoćnije nemačke vojske, kada su zarobljeni i upućeni u ovaj logor smrti i pogibije. Ostavljeni su mnogi na čisto polje, bez krova nad glavom, bez hrane i osnovnih uslova života sve dok nisu oboleli i umrli. Kada već nisu mogli da ih pobede na bojnom polju uništili su ih u logorima smrti među kojima je ovaj jedan od najvećih.

Nakon 100 godina nemara i nebrige groblje je sada obnovljeno i ograđeno, postavljene su nadgrobne ploče sa imenima svih likvidiranih logoraša, obnovljena je kapela i spomenik. Danas to izgleda onako kako su zaslužili naši slavni junaci, sunarodnici, branioci otadžbine iz Prvog svetskog rata. Zasađeno je Drvo mira, 16 po redu u svetu, a Vladiki Andreju, episkopu SPC iz Beča i ambasadoru Babiću dodeljene 9. i 10. po redu Medalja „Drvo mira“.

Dr Sobola je zamolio ambasadora da prenese srdačne pozdrave predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, sa željom i predlogom da on bude dobitnik „Plakete mira“, koja se dodeljuje najvišim državnicima sveta za njihov doprinos miru, a prilikom sadnje Drveta mira u Beogradu. Dobitnici ove plakete do sada su: predsednica Slovačke Zuzana Čaputova i Kraljica Danske, Margareta, pri čemu je broj nominanata ograničen na 20 svetskih državnika. Dr Sobola je istakao da slovačka javnost pažljivo prati aktivnosti svetskih državnika i uočava da je predsednik Vučić svojim istrajnim zalaganjem za mir na Balkanu zaslužio svako priznanje i uvažavanje. „Mi znamo vrlo dobro ko je za mir na Balkanu“.

Ambasador se saglasio sa konstatacijom i obećao da će sa zadovoljstvom preneti ovo mišljenje i predlog, kao i da za sadnju Drveta mira u Beogradu i dodelu Plakete mira predsedniku Aleksandru Vučiću treba izabrati pogodan trenutak, kao što je npr. zvanična poseta predsednice Z. Čaputove.

Ambasador M. Babić se, 23.08.2021, sastao sa Lukašem Parizekom, predsednikom Saveta Slovačkih eksportera - Exporteri i bivšim državnim sekretarom Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Slovačke. U jednom od niza kontakata sa ovim nama naklonjenim čovekom, glavne teme bile su privredna saradnja i ekonomska diplomatija.

L. Parizek, je ukazao da su oni kao organizacija zainteresovani za uspostavljanje uspešnije ekonomske saradnje između naših zemalja. Kao ključni čovek udruženja Slovačkih eksportera, istakao je da među članovima organizacije ima velikog broja potencijalnih investitora u Srbiju.

Ambasador Babić je pozdravio želju slovačkih firmi da investiraju u Srbiji. Dogovorio je sastanke u Ambasadi kako bi sa potencijalnim investitorima razgovarao o konkretnim projektima. Istakao je svoju ličnu, kao i potpunu spremnost Ambasade, da u okviru svojih mogućnosti asistira svim zainteresovanim privrednim subjektima.

Sagovornici su razgovarali i o konkretizaciji saradnje, a u vezi sa potpisanim Memorandumom o saradnji, između Exporteri i PKS. Memorandum je potpisan, 15. juna 2021, na marginama konferencije „Globsek 2021“, na kojoj je M. Čadež bio jedan od govornika.

U ulici Vuka Karadžića, u centru Bratislave, predsednica opštine Stari grad Zuzana Aufrihtova i ambasador Srbije Momčilo Babić otkrili su, 18. avgusta 2021, spomen ploču Vuku Stefanoviću Karadžiću velikom srpskom misliocu, reformatoru i piscu.

Ova spomen ploča ukazuje slovačkim građanima i brojnim stranim i domaćim turistima, koji to ne znaju, ko je bio Vuk Karadžić i koliko je snažne veze izgradio sa Slovacima, posebno sa Ljudovitom Šturom jeziko-reformatorom slovačkog jezika. Tako su hiljade istovetnih reči postale istorijsko nasleđe kojim se mogu ponositi dva naroda.

Njegovoj Ekselenciji g. Momčilu Babiću, ambasadoru Republike Srbije u Slovačkoj Republici uručena je Medalja drvo mira, zbog zasluga u promociji mira, razumevanja i prijateljstva među narodima.

Medalja je uručena u povodu sadnje Drveta mira, kojom je obeležena stogodišnjica smrti srpskog kralja Petra I Karađorđevića. Ovaj važan jubilej obeležila je slovačka organizacija Servare et Manere, na čelu sa predsednikom dr Marekom Sobolom, u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj Republici na srpskom vojnom groblju iz Prvog svetskog rata, u Velikom Međeru, 16. avgusta 2021. godine.

Medalju drvo mira je takođe dobio Njegovo Preosveštenstvo Andrej, Episkop Srpske pravoslavne eparhije Austrijske i Švajcarske. Medalje je uručio g. Marek Sobola koji je 2018. godine osnovao projekat Drvo mira.

Slovačka organizacija Servare et Manere, na čelu sa predsednikom dr Marekom Sobolom, u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj Republici obeležila je „Stogodišnjicu smrti srpskog kralja Petra I Karađorđevića“. Ovaj važan jubilej, obeležen je sađenjem drveta mira, u okviru Međunarodnog projekta Drvo mira, na srpskom vojnom groblju iz Prvog svetskog rata, u Velikom Međeru, 16. avgusta 2021. godine.

Događaju su prisustvovali mnogi uvaženi gosti: g. Martin Klus, državni sekretar Ministarstva spoljnih i evropskih poslova Slovačke; Njegovo Preosveštenstvo Andrej, Episkop Srpske pravoslavne eparhije Austrijske i Švajcarske; g. Momčilo Babić, ambasador Srbije u Slovačkoj; g. Jozef Viskupič, predsednik Trnavskog regiona; pukovnik Jozef Paluba, biskupski vikar Vojnog ordinarijata Slovačke; g. Đerđo Holenji, gradonačelnik Velikog Međera, kao i g. Marek Sobola, osnivač projekta Drvo mira i izvršni direktor organizacije Servare et Manere. Prisutni su bili predstavnici udruženja Srba iz Slovačke, kao i drugi mnogobrojni prijatelji naše zemlje. Događaj su svojim prisustvom ulepšali počasna straža oružanih snaga Slovačke i dobrovoljci u istorijskim uniformama srpske kraljevske vojske iz Čehoslovačke legionarske. Sadnja je izvršena pod pokroviteljstvom Nj.K.V. Aleksandra, koji je svim prisutnim gostima uputio pozdravno pismo.

Na Srpskom vojnom groblju u Velikom Međeru počiva preko 6000 saboraca Kralja Petra, učesnika u odbrani Srbije na Ceru, Kolubari i drugim stratištima Prvog svetskog rata. To su oni junaci koji su očitavali lekcije Habsburškim osvajačima sve do dolaska nadmoćnije Nemačke vojske, potom zarobljeni i dovedeni da umru u ovom „Logoru smrti“. Stoga je ovo bilo najbolje mesto za obeležavanje stote godišnjice smrti Kralja Petra.

Marek Sobola je 2018. godine osnovao projekat Drvo mira, koji je već uspešno implementiran u 10 zemalja na tri kontinenta. Drvo mira je do sada posađeno u Uzbekistanu, Lihtenštajnu, Slovačkoj, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Srbiji, Sjedinjenim Državama, Rusiji, Poljskoj i Austriji. Ovaj međunarodni projekat nije spomen na ratove. To je spomen na žrtve i istorijsko sećanje. Ovaj projekat slavi mir.

Slovačka pošta je izdala poštansku marku posvećenu 100. godišnjici smrti kralja Petra I Karađorđevića, a povodom sadnje Drveta mira. 

Ove godine obeležiće se 100 godina od smrti srpskog kralja Petra I Karađorđevića (11. jul 1844 - 16. avgust 1921). Slovačka organizacija Servare et Manere, čiji predsednik je dr Marek Sobola, u saradnji sa Ambasadom Republike Srbije u Slovačkoj obeležiće ovu važnu godišnjicu. Pod komandom kralja Petra I, Slovaci i Česi su se borili tokom Prvog svetskog rata u 1. srpskoj dobrovoljačkoj diviziji.

Sećanje na srpskog kralja i srpske vojnike, obeležiće se sadnjom Drveta mira na srpskom vojnom groblju u Velikom Međeru, gradu na jugu Slovačke. Na tom groblju sahranjeno je preko 6000 srpskih vojnika.

Događaj pod nazivom „Stogodišnjica smrti srpskog kralja Petra I Karađorđevića“ i ceremonija sadnje Drveta mira održaće se 16. avgusta 2021. godine na srpskom vojnom groblju u Velikom Međeru u 11.00 časova. Događaj će se održati pod kraljevskim pokroviteljstvom Nj.K.V. Aleksandra.

Događaju će prisustvovati Ambasador Republike Srbije Momčilo Babić.

                                                    Jan Konjiarek portret, naslikao Uroš Predić

Slovački vajar, osnivač moderne slovačke skulpture.

Studirao je na Školi za primenjenu umetnost u Budimpešti i na umetničkim školama u Rimu. Po povratku u Peštu, studirao je na lokalnoj akademiji. U periodu 1902 - 1904. godine završio je studije na Akademiji u Minhenu. Od 1906. do 1914. radio je kao učitelj crtanja u Srbiji u srednjim školama u Čačku i Beogradu. Od 1908. do 1914. bio je portretista kraljevskog dvora dinastije Karađorđević u Beogradu. Veliki deo njegovih dela uništen je tokom Prvog svetskog rata. Posle 1918. nastanio se u Trnavi gde je imao i atelje, a gde je živeo do svoje smrti. Godine 1939. proizveden je u vanrednog profesora modelarstva na Odeljenju za crtanje i slikanje Slovačkog tehničkog univerziteta u Bratislavi. Ime Jana Konjiareka nosi u njegovu čast Galerija Jana Konjiareka u Trnavi, koja čuva deo autorovog opusa u vidu stalne postavke.

Konjiarekovo delo obeleženo je secesijskim i impresionističkim uticajima na prelazu iz 19. u 20. vek. U Trnavi se takođe nalazi, pored drugih, i statua Milana Rastislava Štefanjika.

Ne postoji plemenitija misija u svetu od uloge umetnika u narodu.

Sama promisao ga je odredila da ovekoveči svoj narod u bolovima,

sreći i patnji, da otkrije njegovu unutrašnju stranu, pronikne u najtajnije zavoje

njegovog višeg života, rečju, da postane živa savest

svog pokolenja...

Jan Koniarek: Vajar i narod, 1937

Biografija

1878 - rođen je 30. januara 1878. u selu Voderadi (kod Trnave) u porodici učitelja Františeka Konjiareka i Marije (devojačko prezime Časna)

1894 - 1897 - studirao na Školi za primenjenu umetnost u Budimpešti

1897 - 1906 - studira na likovnim akademijama u Rimu, Budimpešti i Minhenu

1906 – živi u Srbiji (Beograd), učitelj i učesnik umetničkih zbivanja

1912 - 1918 - dobrovoljac u Balkanskom ratu, vojnik u Prvom svetskom ratu, ranjen (1915)

1918. - povratak u Voderadi (kod sestre)

1924 - preseljenje u Trnavu, prvi atelje u krugu Seslerove fabrike, kasnije kuća sa ateljeom u ulici Šaštinkova (danas Trstinska)

1924 - realizovao Spomenik M.R. Štefanjika u Trnavi

1929 - Spomenik Janu Holom u Borskom Mikulašu i vrhunsko monumentalno delo Spomenik palim u Prvom svetskom ratu u Trnavi

1931 - 1933 - Memorandumski reljef na zgradi evangeličke parohijske kuće u Martinu

1936 - 1937 - Spomenik Antonu Bernolaku u Trnavi i Spomenik dr. Pavlu Blahu u Skalici

1937 - objavljuje tekst „Vajar i narod u književnom časopisu „Slovenske pohljadi“

1942. - izlaže na međunarodnoj izložbi - 23. Venecijanskom bijenalu u Italiji

1939 - 1943 - vanredni profesor za modelarstvo na umetničkom odseku Slovačkog tehničkog univerziteta u Bratislavi

1944 - prva monografija Karola Vaculika: „Konjiarek“

1949 - poslednja datirana skulptura: Studija sedećeg L.N. Tolstoja

1952 - 4. maja 1952. umro je u Trnavi, gde je i sahranjen na Novom groblju

1953 - prva retrospektivna izložba u Slovačkoj nacionalnoj galeriji u Bratislavi

1978 - Okružna galerija u Trnavi povodom 100 godina od autorovog rođenja preimenovana je u Galeriju Jana Konjiareka

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Predsednik Vučić je naglasio da nikada više ne smemo da pokrivamo oči, i uši, i usta, pred nečim što jeste bio pogrom i sunovrat svake ljudskosti.

„Praviti se da to nije tačno, izbegavajući da kažemo, zločin je ne samo prema žrtvama, nego i prema nama samima, svakom živom Srbinu, Krajišniku, prema Srbiji i njenoj budućnosti“, rekao je predsednik Vučić i podvukao da ljudi samo ako pamte mogu da se usprave i žive i sa sobom i sa drugima bez zazora, straha i sumnje.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija mora da se bori za mir i za kolevke sa decom, kao i da nas zaborav poništava i briše i iz istorije i iz budućnosti, oduzimajući nam pravo na svako sutra.

„Naša misija je srećna budućnost za nas i za novo pokolenje! Današnja Srbija počiva na jasnom identitetu i na kulturi sećanja“, ukazao je predsednik Vučić i podsetio da je urađeno sve ono što je decenijama zapostavljano, kao i da je snažna Srbija postala gospodar svoje sudbine.

„Neka je večna slava srpskim mučenicima koji su stradali u „Oluji“ i u svim pogromima. Vaša deca su u svojoj Srbiji, zbrinuta, voljena i uspešna. Mirno spavajte sokolovi srpski, budućnost vaše dece je naš zavet“, zaključio je predsednik Vučić i zahvalio svima koji su pokazali večeras kako se voli svoja zemlja i da Srbija pamti.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

05. avgust 2021. godine 

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Često se govori o pruzi prema Budimpešti sa 180 kilometara kroz teritoriju Srbije koju finansira Kina. Ali pruga koja se gradi uz pomoć EU od Beograda do severnomakedonske granice je duplo duža i niko ne govori o tome. Sve je suviše politički“, konstatovao je on.

Upitan da li pozdravlja planove EU i SAD o alternativnoj inicijativi Putu svile, Vučić je rekao da podržava sve što donosi prednosti našem regionu.

„Kinezi žele da prošire svuda svoje prisustvo, ali mnogi procesi na Zapadu, iskreno rečeno, su efikasniji i bez problema. Moramo još mnogo da učimo od Zapada, ali pristižemo“, kazao je Vučić.

On je ukazao da je Kina važan partner Srbiji i dodao da kada je počela konsolidacija državnih finansija 2014. naša država je dobila dobre uslove od Kine za razvojne projekte.

On je naveo i da je na istoku Srbije, na molbu EU raspisan konkurs za rudnik bakra, da šest meseci nijedno evropsko preduzeće nije dalo ponudu, te da su ga preuzeli Kinezi.

„Naš posao je da brinemo o ljudima“, poručio je on.

Podsetio je da je srpska privreda u osam i po godina porasla za 52 odsto, što za EU znači da bi Srbija mogla biti snažna članica i motor za ceo region.

Objašnjavajući kako se Srbija tako dobro ekonomski razvija on je ukazao da Srbija ima odličnu radnu snagu, koja govori engleski, da su društvo i administracija digitalizovani, i da ima i najfleksibilniji zakon o radu u Evropi, kao i konsolidovane javne finansije.

Podsetio je da je ranije javni dug bio na 78 odsto BDP, a danas je smanjen, zahvaljujući snažnim rastom privrede, na 52 odsto.

„Možemo sebi priuštiti da investitorima damo podsticaj za dolazak“, dodao je on i istakao da Srbija nudi pomoć investicijama, ali da na primer za dolazak Centra za razvoj „Kontinental“ motiv nisu bile subvencije.

Ukazao je da je samo Srbija u ovom regionu pre pet, šest godina pokrenula dualni obrazovni sistem, koji imaju Nemačka, Švajcarska i Austrija, da je na desetine hiljada ljudi u dualnom obrazovanju, a da to cene strani investitori, koji, uz to, mogu tesno sarađivati i sa univerzitetima.

Nemačka, naveo je, je najvažniji trgovinski partner i najveći investitor.

Počeli smo dolaskom malih tekstilnih preduzeća iz Turske, a sada dolaze pre svega velike nemačke firme. Danas u nemačkim kompanijama u Srbiji radi 71.000 ljudi“, objasnio je on.

Vučić je kazao da je veoma važna evropska perspektiva za investitore, navodeći da „Nikek“, „Toji Tajers“ ili „Micubiši“ dolaze iz Japana u Srbiju jer je naša država na stabilnom evropskom putu.

Upitan da li veruje da će Srbija u dogledno vreme postati članica EU, kazao je da se on ne žali.

„Sigurno je da smo dobili 45 milijardi evra pomoći EU, da bismo ekonomski bili mnogo dalje. Umesto toga smo dobili od EU 1,6 milijardi evra. Navikli smo da naše uspehe sami ostvarujemo“, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je podsetio da su u Hrvatskoj ranije plate bile 2,2 puta veće nego u Srbiji, a danas su veće za svega 1,7 puta.

„Zatvaramo rupu sopstvenim snagama. Ako bi postali članica EU onda zasigurno ne bi tražili najveće subvencije“, uverava on.

Rekao je da srpski put sledi nemački put ka Evropi, i da Srbija želi fer šansu.

„Verujem rečima Merkelove. Ona je na kraju svog mandata i ne bi morao više da je hvalim. Ali ona nam je dala stabilnost, slobodu putovanja u EU, pomogla u migrantskoj krizi 2015. godine i ministra privrede Altmajera i druge zamolila da tesno sarađuju sa nama“, podsetio je on.

Na pitanje da li ima naznake da će i nova nemačka vlada podržavati tako Srbiju, Vučić je izrazio uverenje da će tako biti.

„Poznajem Armina Lašeta, razgovarao sam sa njim kao premijerom Severne Rajne Vestfalije. Veoma je pametan i razume situaciju na Balkanu, i zasigurno će kao novi kancelar nastaviti politiku Merkelove prema našem regionu“, dodao je on.

Vučić je, takođe, izrazio uverenje da Rusija, ako bi se konkretizovalo pristupanje Srbije EU, ne bi slično reagovala kao u slučaju Ukrajine i da je tu reč o suverenoj odluci Srbije.

Na dodatno pitanje s tim u vezi Vučić je ukazao da je uvek kada bi se sastajao sa Vladimirom Putinom, a bilo je 18 ili 19 sastanaka, govorio da je zahvalan za tradicionalno tesno prijateljstvo sa Rusijom, ali i da se Srbija nalazi na jasnom EU kursu.

„Upitao je da li je to naš izbor i ja sam odgovorio „da, članstvo u EU je naš cilj“, dodao je on.

Kada je reč o „Kosovu“ Vučić je naglasio da je potreban kompromis u vezi ovog pitanja.

„Samo tako može biti održivog mira. Srbija, a i ja želimo mir. Prestanimo sa ludostima prošlosti. Tada ceo region može postati motor novog rasta za Evropu“, rekao je Vučić.  

Izvor: Tanjug

22. jul 2021. godine

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije.

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Niko nije verovao da to možemo da uradimo, ali smo sarađivali sa privatnim sektorom i nekim društvenim organizacijama i uspeli smo u tome. Trenutno smo mnogo ispred brojnih zemalja u Evropi i svetu, rekla je premijerka.

Predsednica Vlade je ukazala na to da je ipak najponosnija bila kada je postavljen kamen temeljac za naučno-tehnološki park u južnoj Srbiji, napomenuvši da do sada naša zemlja ima četiri naučno-tehnološka parka.

Ona je istakla da je Srbija od tada postala jedna od najuspešnijih zemalja u svetu na tehnološkom polju, pri čemu je po nekim parametrima među deset država u svetu, a u nekim među pet, ocenivši da je to dokaz da se zemlja može brzo menjati.

Premijerka je, odgovarajući na pitanje o vakcinaciji, naglasila da naša država nikad to nije gledala kao geopolitičko pitanje, već kao zdravstveno.

Prema njenim rečima, Srbija je razgovarala sa proizvođačima i sa Istoka i Zapada i bila je među prvim evropskim zemljama koje su potpisale ugovore i sa kompanijom „Fajzer/Biontek“ i sa „Sinofarmom“.

Nažalost, mnoge zemlje su gledale na ovo pitanje kao geopolitičko. Nama to nije bilo bitno, dokle god su vakcine bezbedne, naglasila je predsednica Vlade i dodala da tu nije bio kraj uspehu Srbije, jer je potrebna i dobra organizacija.

Brnabić je objasnila da je organizacija druga važna stvar u vakcinaciji, jer je to logistički veoma težak proces, dodavši da je, uz pomoć digitalizacije, ostvaren uspeh i da se isplatilo sve što smo radili prethodnih godina.

Ona je navela da je Srbija brzo uspostavila sistem preko kojeg građani mogu da iskažu interesovanje za vakcinaciju protiv korona virusa i da izaberu koju vakcinu žele da prime, kao i da budu obavešteni porukom kada da se jave na vakcinaciju.

Sada mogu da se ulogujem na telefon, da vidim koliko je ljudi primilo vakcinu, koliko se još prijavilo, tako da se vide efekti digitalizacije. Sve smo napravili vrlo efikasnim i lakim za naše građane, objasnila je premijerka.

Brnabić je, odgovarajući na pitanje šta ostalim zemljama sveta može da poruči kako da brže napreduju, rekla da je važno da se što više ulaže u digitalizaciju i edukaciju.

Morate da naučite decu kako da razmišljaju, a ne šta da misle. Neće sva deca postati IT stručnjaci, ali ono što mogu da nauče jeste algoritamski način razmišljanja i kako da donose odluke, poručila je ona.

Premijerka je kao važnu stvar za napredak navela ulaganje u brz internet i obezbeđivanje infrastrukture za startap kompanije jer sve više i više ekonomija će biti zasnovano na startapovima i inovacijama, naglasivši da treba pomoći ljudima da pokrenu firme i sprovedu svoje ideje.

Ona je, govoreći o društvenim mrežama, ukazala na to da su lažne vesti postale najveći izazov ovih mreža i ostaće još neko vreme.

To je najveći izazov sa kojim se, kao premijer, susrećem, posebno tokom pandemije korona virusa, rekla je ona i dodala da su društvene mreže i velika prilika za političare da komuniciraju sa građanima.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

20. jul 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je danas putem video-linka na konferenciji „Mini Šengen“ sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Zoranom Zaevim. Zvaničnici su razgovarali o daljim koracima u regionalnoj saradnji, kao procesu od vitalnog značaja za napredak Zapadnog Balkana i evropskog puta u celini.

Sagovornici su se saglasili da je zemljama Zapadnog Balkana potrebno članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je isto toliko Evropskoj uniji potreban Zapadni Balkan, budući da je region i okružen granicama EU, a zemlje koje streme članstvu dele zajedničke evropske vrednosti.

Predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije izrazili su želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona, te da će u tom kontekstu pružiti punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, 5. jula.

„Svesni smo toga da samo zajedničkim radom i prihvatanjem regionalne saradnje u okviru različitih regionalnih inicijativa kao što su zajedničko tržište, regionalni Šengen, zeleni koridori ili Berlinski proces, možemo da približimo naše ekonomije, uvećamo blagostanje naših ljudi i dovedemo velike investicije, koje inače ne bi bile moguće ni za jednog od nas pojedinačno“, jedan je od zajedničkih zaključaka ove video-konferencije.

Sagovornici su se saglasili da se 29. jula sastanu u Skoplju, kako bi napravili pregled napretka u primeni dosadašnjih inicijativa i projekata i potpisali dodatne sporazume između tri zemlje vezane za sprovođenje obaveza iz Berlinskog procesa, kao i o saradnji i pomoći u slučaju prirodnih katastrofa i olakšicama za trgovinu, izvoz i uvoz.

„Pozivamo i podstičemo naše kolege iz regiona da potpišu i primenjuju slične sporazume, kako bi vizija zajedničkog političkog i ekonomskog prostora širom Zapadnog Balkana uskoro, kroz jedinstveno tržište, postala važan deo svakodnevice naših građana“, poručili su predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije.

Sagovornici su posebno naglasili da će i pored kašnjenja u procesu proširenja i dalje nastojati da prepoznaju nove načine, oblasti politika i finansijske instrumente, kako bi sve tri zemlje uvećale doprinos Evropi, ojačale veze sa Evropskom unijom i postepeno integrisale region u jedinstveno evropsko tržište.

Govoreći o Zelenoj agendi, sagovornici su uputili zajednički poziv Evropskoj uniji i Sjedinjenim Državama da se pridruže zemljama širom regiona u cilju podrške u razvoju projekata u koje bi moglo da se investira što pre, kako bi se unapredila zaštita životne sredine i povećala široka upotreba obnovljivih izvora, u sklopu primene Ekonomskog i investicionog plana EU i Zelene agende za Zapadni Balkan.

„Naše zemlje imaju ogroman potencijal za održivi rast i razvoj ovog sektora. Zamolićemo za praktičnu podršku kako bismo otkrili koji projekti mogu da unaprede naš region u pogledu izvora obnovljive energije za naše građane i za zelenu energetsku budućnost EU“, istakli su sagovornici tokom video-konferencije „Mini Šengen“ i zaključili da samo regionalno povezivanje, uz podršku Evropske unije, može da doprinese opštoj stabilnosti i napretku celog regiona i Evrope.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

29. jun 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Poznanju na sastanku ministara spoljnih poslova Višegradske grupe (V4) i zapadnog Balkana.

Selaković je poručio da je današnji susret bio je prilika da se još jednom potvrdi snažna podrška V4 evropskoj perspektivi zapadnog Balkana, ukaže na potrebe nastavka reformi naših društava uz svo razumevanje onih prepreka koje se pred nama nalaze, a nisu bile pred državama članicama V4 kada su one pristupale EU.

Šef srpske diplomatije istakao je da su Mađarska, Slovačka, Češka i Poljska, kada su pregovarale o članstvu u EU, tačno znale da, kada sprovedu određene reforme i obaveze, u tom momentu imaju i datum svog ulaska u EU, a da je to ono što zapadni Balkan danas nema.

„Ovo je bila još jedna prilika da se apeluje na kolege da njihova podrška nama bude još čvršća, da se zaobiđe ono što nam se učinilo da postoji na zapadnom Balkanu, a to je da se podizanje bilateralnih pitanja koristi i služi kao jedna vrsta prepreke nastavku evropskog puta, i da pokažemo u nekim stvarima jedinstvo“, objasnio je ministar.

Ministar je naglasio da je na današnjem sastanku razgovarano i o značaju regionalnog povezivanja, pre svega ekonomskog, i posebno podvukao da Srbija, kroz politiku predsednika Vučića i inicijativu „mini šengen“, pokazuje na svakom koraku koliko je sudbina čitavog regiona važna kao što je važna i sudbina same Srbije.

„Za nas je važno da evropske integracije nude očuvanje mira i stabilnosti u regionu. Mir i stabilnost u regionu zapadnog Balkana za nas su od suštinske važnosti. Srbija doprinos očuvanju mira i stabilnosti daje na svakom koraku i nastaviće to da radi“, poručio je Selaković, izražavajući uverenje i da će Brisel na odgovarajući način vrednovati sve ono što smo uradili na evropskom putu.

28. jun 2021. godine 

Na inicijativu i u organizaciji Ambasade Republike Srbije u Bratislavi, predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež i predsednik Saveta slovačkih izvoznika – Eksporteri Lukas Parizek potpisali su Memorandum o saradnji, čiji cilj je da unapredi privrednu saradnju dve zemlje. Memorandum je potpisan, 15. juna 2021, na marginama konferencije „Globsek 2021“, na kojoj je M. Čadež bio jedan od govornika.

M. Čadež je preneo da potpisivanje Memoranduma doprinosi unapređenju bilateralne saradnje i omogućava kompanijama obe države da se lakše povežu i počnu da posluju na drugom tržištu.

L. Parizek je izneo da Srbija i Slovačka imaju tradicionalno dobre i prijateljske odnose, da nema otvorenih pitanja, što pruža odličnu osnovu za dalji razvoj ekonomske saradnje. Preneo je da su slovački privrednici veoma zainteresovani za srpsko tržište.

Informacija je objavljena i na internet stranici novinske agencije TASR:https://www.teraz.sk/ekonomika/exporteri-podpisali-memorandum-s-obcho/556513-clanok.html

Ambasador M. Babić je prisustvovao virtuelnoj ceremoniji početka gradnje razvojnog centra i probne proizvodnje pogona firme InoBat, u mestu Voderadi, Slovačka, 2.6.2021.

Na ceremoniji su bili prisutni i obratili se predsednik Narodne skupštine Slovačke Republike Boris Kolar i potpredsednik Evropske komisije i evropski komesar Maroš Šefčovič.

Marian Boček, direktor firme InoBat, je predstavio planove za budućnost i otvaranje pogona u Srbiji.

Ambasador M. Babić je uzeo učešće na virtuelnoj konferenciji „Dan inovacija“, koja je održana 26. maja 2021. godine. Konferenciju vrlo uspešno organizuje Ministarstvo inostranih i evropskih poslova, a glavni pokrovitelj je državni sekretar Ingrid Brokova. Na konferencijama, a ovo je sedma po redu, se predstavljaju inovativne firme iz Slovačke.

Ovoga puta predstavljena je firma Aliter Technologies, koja je poznata po svojim sofisticiranim i jedinstvenim informaciono-komunikacionim sistemima namenjenim za upotrebu velikim multinacionalnim kompanijama u oblasti bezbednosti i odbrane, specijalnim snagama, policiji, zaštiti granica, timovima za hitne spasilačke službe i međunarodnim organizacijama.

Ambasadu Srbije je, 25. maja 2021, posetila L. Škvarenjinova, predsednica Slovačko-srpske asocijacije Dunav, koja je pre tri godine pokrenula projekat postavljanja spomenika Nikole Tesle u Bratislavi i Milana Rastislava Štefanika u Beogradu.

U srdačnom razgovoru sa ambasadorom M.Babićem sagovornica je predstavila trenutnu fazu u kojoj se projekat nalazi, ističući kašnjenje konačne realizacije, zbog pandemije.

Ambasador Babić je naglasio plemenitost ovog projekta, kao i njegov značaj za povezivanje dva bratska naroda, Srba i Slovaka i istakao spremnost Ambasade da u okviru svojih mogućnosti doprinese njegovoj konačnoj realizaciji.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

Ministar je podsetio da, kada je predsednik Republike posećivao gradilište Moravskog koridora, rečeno mu je da se sa nekim radovima kasni u izvođenju zato što firmi Behtel na vreme nisu izdate radne vize.

„Istog momenta kada smo to pratili i čuli predsednika, ja sam alarmirao službe u okviru Ministarstva. Čudili smo se, znamo da izdavanje viza u Turskoj ide dobrom dinamikom, a onda smo utvrdili da su to u stvari bili radnici iz Bangladeša koji su vizu tražili preko naše ambasade u Indiji, a u kojoj imamo problem manjka zaposlenih”, objasnio je ministar.

Kako je dodao, reč je o izuzetnom i velikom poslu, svaki naš službenik morao je da primi dokumentaciju na papiru, da je proveri, da onda zahteva dopunu, pa tek tada da prosleđuje.

„Danas je to fantastično usavršeno i tom našem konzularnom radniku, sva ta dokumentacija dolazi u elektronskom obliku. Ranije smo imali dva filtera za proveru dokumentacije, sada ih faktički imamo tri. A posao je značajno efikasniji”, ukazao je Selaković.

Kako je istakao, to je usluga za koju je obećano da će biti završena pre manje od četiri meseca i da je ona od ponedeljka dostupna u 95 diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije, odnosno u svim našim ambasadama i generalnim konzulatima.

Najveći rezultat tog poduhvata, istakao je ministar, osim prednosti koju će doneti u budućem funkcionisanju, jeste činjenica da to nije projekat jednog državnog organa, već zajednički poduhvat Ministarstva spoljnih poslova, Kancelarije za IT i eUpravu, Generalnog sekretarijata Vlade, MUP-a, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalne službe za zapošljavanje.

„U rekordnom roku uradili smo izuzetno dobar posao. Ovo je na ponos našeg ministarstva, na ponos čitave države. Uveren sam da ćemo u periodu pred nama osavremenjivati dodatno ono što jesu naši poslovi i učiniti Srbiju jednom od retkih država koja poseduje ovakve mehanizme i ovakve najsavremenije načine obavljanja naših konzularnih poslova”, rekao je Selaković.

Govoreći o samom portalu „e-Konzulat”, ministar je objasnio da postoji karikatura na kojoj je predstavljen Nikola Tesla i zgrada stare železničke stanice sa jednim kranom, koja u stvari simbolizuje istorijsku činjenicu – kada je Tesla boravio u Beogradu u godini kada je ona izgrađena.

„Danas je to mesto iza koga nastaje Beograd budućnosti, a ovo što smo uspeli zajedničkim snagama da uradimo jeste pokazatelj nečega što je budućnost Srbije, razvoj veštačke inteligencije, IT i stvaranje uslova da u Srbiji u budućnosti sve više ljudi živi i dolazi da bi ovde dobro živeli i radili”, zaključio je ministar.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović rekao je da je ovo prvi put da su e-usluge okrenute ka stranim državljanima, i da je do sada to bio slučaj sa našim državljanima.

U periodu od 1. januara 2019. do 17. maja ove godine, najviše zahteva za srpsku vizu podneto je u ambasadi u Pekingu i to 6.766 zahteva, zatim u Nju Delhiju – 2.973, Šangaju 2.115, Tokiju 1.798, Kairu 1.756.

U Alžiru je u tom periodu podneto 1.270 zahteva, u Džakarti 1.095, a u Bejrutu 1.077.

Sa aspekta državljanstva, srpsku vizu D za zapošljavanje traže najviše državljani Kine – 9.516 zahteva, zatim Indije 1.955, te Ukrajine – 673.

20. maj 2021. godine 

Ambasador M. Babić se sastao sa Sun Lijieom, ambasadorom Narodne Republike Kine u Slovačkoj Republici. U dugom i prijateljskom razgovoru, sagovornici su razmenili mišljenja o bilateralnim političkim i ekonomskim odnosima između dve države, situaciji u svetu i obnovi nakon pandemije.

Ambasador Momčilo Babić susreo se u Ambasadi Srbije u Bratislavi sa gđom Janom Valjovom (SMER-socijalna demokratija), predsednicom Poslaničke grupe prijateljstva sa Srbijom i g. Milošem Svrčekom (Porodica smo) članom kluba i zamenikom šefa poslaničkog kluba stranke predsednika Narodne skupštine, Borisa Kolara. U prijateljskom razgovoru su razmenjena mišljenja o aktuelnim političkim pitanjima i unapređenju saradnje dve zemlje, kao i o pitanjima međuparlamentarne saradnje.

Ambasador Momčilo Babić se sastao sa Mojmirom Vrlikom, počasnim konzulom Republike Srbije u gradu Martinu. Ambasador je posebno zahvalio dr Vrliku što je u vreme opštih restrikcija kretanja u Slovačkoj bio pouzdan oslonac Srpskim državljanima za sve vidove pomoći tokom pandemije u istočnoj i srednjoj Slovačkoj. Razmenjena su mišljenja o daljem toku pandemije, obzirom da je dr Vrlik jedan od najistaknutijih imunologa Slovačke i pravi ekspert za pitanja kontrole pandemijskog procesa.

Ambasador Republike Srbije u Slovačkoj Republici Nj.E. Momčilo Babić položio je venac i odao poštu našim slavnim precima i herojima palim za slobodu Srbije na vojnom groblju Petržalka u Bratislavi, 9. maja 2021. godine u 9.00 sati.

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

On je poručio da tu veru, iako ne izgleda uvek tako, ima i Srbija, kao i nadu da će naša konkretna dostignuća, na dugom i ne lakom putu do članstva u EU biti adekvatno vrednovana.

„I da će Srbija uz vašu pomoć, podršku i kritiku postati zemlja koju ćete rado videti u evropskoj zajednici nacija. Verujem da bismo i mi našom podrškom, pomoći i kritikom doprineli da EU postane još bolje mesto za život”, rekao je Vučić.

Punopravno članstvo u EU, uz kompromisno rešenje za pitanje Kosova i Metohije, način je da ostvarimo cilj i Srbiju učinimo uređenom i uspešnom što bi značilo da jesmo na dobrom, evropskom putu, poručio je predsednik Srbije.

Vučić je rekao da moramo još mnogo napora da uložimo u reforme, ne što to neko traži od nas, već zato što znamo da to nama i zemlji donosi boljitak.

Istakao je i da su posebno važne važne reforme u vladavini prava kojima se, kaže, sada pristupa sa mnogo više odgovornosti.

„Kod nas postoji neka trka u tome ko će da kaže da je više za Evropu, a ko ispod žita kaže da je manje za Evropu. Evropa ne pripada samo onima koji bi da iskoriste evropski novac, ne pripada onima u vladi koji kažu da su na evropskom putu jer smatraju da time sprečavaju opoziciju da dođe na vlast, ni onima koji smatraju da je to jedini put da se vlasti dočepaju. Svima nama pripada, ali ne možemo da uzmemo iz Evrope samo ono što nam se sviđa, a da ne prihvatamo ono što nam se ne sviđa“, objasnio je on.

Znam, dodao je, koliko nama u Srbiji nije lako kada čujemo kritike u vezi „Kosova“, kao i iz oblasti vladavine prava.

„Sam sam se uverio da smo mi ti koji nismo pridali dovoljno pažnje i posvećen pristup gorućim problemima iz te oblasti. Verujem da ćemo većim elanom uspeti da promenimo odnos građana Srbije i dobijemo veće poštovanje EU na tome što radimo“, istakao je on.

Vučić je istakao i da je EU nesumnjivo najveći donator, investitor, i daleko najvažniji trgovinski partner Srbije i podsetio da se oko dve trećine svih trgovinskih poslova i još više uslužnih delatnosti vezuje za EU, te da su to činjenice, sviđalo se nekome ili ne.

Ukazao je da je pre sedam godina kada je postao predsednik vlade u firmama koje su dolazile iz zemalja EU bilo zaposleno tri puta manje ljudi nego danas.

„To pokazuje koliko smo uprkos svim problemima uspeli da uradimo mnogo toga zajedničkog i napravimo dobre rezultate, da ljudima obezbedimo život, sigurnost na poslu, da pokažemo da možemo da brinemo više o njima“, rekao je Vučić podsećajući i na veliku pomoć EU u oblasti obrazovanja.

Rekao je da je prilikom nedavne posete EU, koju je ocenio najboljom do sada, Srbija dobila dodatnu podršku infrastrukturnim projektima pre svega za modernizaciju, odnosno gotovo izgradnju nove pruge Beograd-Niš-Preševo.

To je, kaže, potvrđeno u pismu predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, ističući da je to najlepše pismo koje je dobio do sada iz Brisela.

„Zahvalan sam Fon der Lajen što je istakla da je to prekretnica u našim odnosima. Jeste prekretnica, jer ta podrška prevazilazi sve što smo zajedno uradili i kada pogledate razmere i snagu značaj tog projekta“, kazao je on.

Rekao je da Srbija i njeni građani smatraju Evropu svojom kućom i da zato želimo da damo koliko možemo svoj doprinos miru, kroz regionalno povezivanje, Berlinsku konferenciju i mini Šengen.

„Ohrabren porukom evropskih zvaničnika nadam se da ću moći uskoro da ih ugostim, kako bi razgovarali o daljem ubrzanju našeg evropskog puta“, zaključio je Vučić.

Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici priredio je večeras prijem povodom obeležavanja 9.maja, Dana Evrope. Prijemu u Skupštini grada Beograda, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića, prisustvovali su i predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić, premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar spoljnih poslova Nikola Selaković, ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović, predstavnici diplomatskog kora, javnog života.

Dan Evrope, ustanovljen je u znak sećanja na početak stvaranja Evropske unije (EU) i Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Prijem se održava u sećanje na 9. maj 1950. godine, kada je potpisana Šumanova deklaracija, koja je postavila temelje Evropske unije, projekta koji je doneo najduži period bez rata na Starom kontinentu.

Izvor: Tanjug

Foto: Tanjug

08. maj 2021. godine 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.

08. maj 2021. 

Dnevni list "SME" objavio je u svom izdanju od 10. maja 2021. godine, širi osvrt na uspešnost vakcinacije u Srbiji. U tekstu se navodi da građani mou da biraju jednu od 5 dostupni vakcina i da će oni koji se vakcinišu dobiti 25 eura ili 5% prosečne zarade. Ukazuje se i da su stranci dobrodošli da u Srbiji prime vakcinu, posebno oni iz regiona. Članak možete naći na: https://svet.sme.sk/c/22653977/staci-pas-srbsko-pozyva-na-ockovanie-aj-cudzincov-domaci-dostanu-aj-25-eur.html

Prevod članka u nastavku:

Program za povezivanje za srpskom dijasporom "Tačka povratka", uz podršku Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Republike Srbije, obezbedio je poseban termin za vakcinaciju srpskih državljana iz dijaspore. 

Državljani Srbije koji žive u inostranstvu moći će da se vakcinišu 15. maja u Beogradu, a prijave za imunizaciju dostupne su na sajtu udruženja Tačka povratka https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore.

Prijave su otvorene do petka, 30. aprila u 23.59 časova i svako ko se prijavi dobiće potvrdu o terminu vakcinacije kao i o tačnom vremenu kada treba da se pojavi na Beogradskom sajmu.

Državljani Srbije iz dijaspore moći će da biraju između vakcina „Fajzer”, „Sinofarm” i „Sputnjik Ve”, dok će drugu dozu primiti na Beogradskom sajmu 5. juna.

Poziv se odnosi isključivo na državljane Srbije koji žive u inostranstvu.

29. Apr 2021.

Ambasador M. Babić se sastao sa novoimenovanim ambasadorom Ruske Federacije Igorom Borisovičom Bratčikovim. Sagovornici su razgovarali o bilateralnim političkim i ekonomskim odnosima između dve države. Pokrenuta je tema aktualne situacije u vezi sa pandemijom Covid-19 i stanjem u svetu. Razmatrane su najaktuelnije međunarodne teme.

27.04.2021. godine

Ambasador M. Babić je primio u kurtoaznu posetu ambasadora Republike Turske Junusa Dimirera. U sadržajnom razgovoru sagovornici su razmenili mišljenja o najaktuelnijim međunarodnim temama. Razmatrana je i tema bilateralnih odnosa, koji su na istorijskom maksimumu, zahvaljujući pre svega aktivnostima i međusobnim posetama predsednika obe države.

22.04.2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nastavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Vučić je dodao da je Srbija već posle prvog kvartala 2021. godine na dobrom putu da ostvari planirani rast od 6% kako je i predviđeno, budući da je jedan od glavnih fokusa Vlade Srbije ulaganje u velike infrastrukturne projekte i intenziviranje rada na privlačenju direktnih stranih investicija.

„Srbija je 2020. godine bila u samom vrhu po privednom rastu u Evropi i uveren sam da i ove godine možemo da uđemo u prve tri ili četiri zemlje po rastu“, rekao je predsednik Vučić i dodao da je zadovoljan time što Srbija i dalje, uprkos situaciji vezanoj za pandemiju, ima izuzetno jak priliv investicija.

Predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn razgovarali su i o novom aranžmanu savetodavnog karaktera, koji je od posebnog značaja u svetlu unapređenja opšte investicione klime u Srbiji, kao i u kontekstu još većeg poverenja investitora.

„Imajući u vidu ogroman napredak Srbije u proteklih osam godina, prioritetni cilj ovog aranžmana biće da očuva postignute rezultate, ali i da obezbedi podršku u daljem sprovođenju strukturnih reformi usmerenih na još brži, snažniji i održiviji rast“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio MMF-u i ličnom angažovanju Jana Kejsa Martejna na profesionalnoj i stručnoj podršci na koju Srbija umnogome računa.

Predsednik Vučić je istakao da će Srbija posebnu pažnju posvetiti reformama u javnim preduzećima, te da će prioriteti i dalje biti ulaganja u infrastrukturu, stvaranje još bolje klime za investicije, veća ulaganja u životnu sredinu, nauku i kapitalne projekte, što će dodatno i dugoročno doprineti stabilnom finansijskom rastu u narednim godinama.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

21. april 2021. godine 

Ambasador M. Babić je uzeo učešće i obratio se na virtuelnoj konferenciji „Dan inovacija“, koja je održana 21. aprila 2021. godine. Konferenciju vrlo uspešno organizuje Ministarstvo inostranih i evropskih poslova, a glavni pokrovitelj je državni sekretar Ingrid Brokova. Na konferencijama, a ovo je šesta po redu, se predstavljaju inovativne firme iz Slovačke.

Ovoga puta predstavljena je firma IPM Group, koja se bavi investicijama i razvojnim projektima u sektorima infrastrukture (obnovljivi izvori energije) i tehnologije. Najpoznatiji projekti IPM Group su:

- Tachyum, proizvođač inovativnog kompjuterskog čipa, koji može biti korišćen u mnogim oblastima IT industrije i

- InoBat, firma koja razvija inovativna tehnološka rešenja u oblasti automobilske industrije, skladištenja energije i reciklaže. Takođe, vrše istraživanja u oblasti upotrebe vodonika u auto industriji.

Na konferenciji su predstavljeni planovi firme InoBat za investiranje u fabriku za proizvodnju baterija u Srbiji.

Ambasador M. Babić je podržao planove firme InoBat, ukazao na najvažnije ekonomske aspekte Srbije i pozvao predstavnike firme da uz punu podršku Ambasade R. Srbije sprovedu investicione planove u delo.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

„Srbija je vakcinu prihvatila kao proizvod koji spasava život i nije na to gledala geopolitički”, rekao je dr Kluge. Dvojica sagovornika su se saglasili da bi svet trebalo da poveća proizvodne kapacitete za vakcine, kao i da razvije nove adekvatne terapije za borbu protiv Kovid-19, i, s tim u vezi, radi na povećanju stepena poverenja građana u nauku.

Predsednik Vučić je upoznao dr Klugea sa planovima za unapređenje rada Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak”.

„Hoćemo da od „Torlaka” napravimo jednu od najboljih fabrika vakcina u Evropi”, rekao je predsednik Vučić.

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

20. april 2021. godine 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

On je, izražavajući zabrinutost zbog pojave novih sojeva virusa, naglasio da je neophodno ubrzati proces imunizacije i pokazati međusobnu solidarnost.

Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu je pohvalio Srbiju na humanosti koju je pokazala donirajući vakcine zemljama regiona i omogućavajući vakcinaciju onima koji nemaju dovoljan broj cepiva za svoje građane.

Predsednica Vlade je poručila da će Srbija i dalje sarađivati sa zemljama regiona i pomagati u skladu sa svojim mogućnostima.

Kada je u pitanju projekat „Mapa puta za zdravlje na zapadnom Balkanu 2021–2025“, izneto je i da će, ukoliko to epidemiološki uslovi dozvole, krajem godine u Beogradu biti održan regionalni sastanak, značajan za buduće unapređenje saradnje država regiona u oblasti zdravstvenih izazova.

Izvor: www.srbija.gov.rs

Foto: www.srbija.gov.rs

19. april 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Selaković je istakao da, naspram tvrdnji političara iz Prištine o 20.000 silovanih Albanki, stoje podaci Komisije za verifikaciju i priznavanje statusa žrtava seksualnog nasilja na Kosovu i Metohiji, koje imaju informacije o 912 silovanih osoba, među koje, međutim, nisu ubrojane Srpkinje žrtve nasilja.

„Dozvolite da istaknem da Srbija osuđuje svaki akt seksualnog nasilja u konfliktima i zalaže se za ostvarivanje pravde za sve žrtve. Broj žrtava svakako ne umanjuje stravičan efekat ovakvog vida nasilja na svaku žrtvu pojedinačno, ali isto tako, spekulisanje brojevima ne doprinosi ostvarivanju pravde i vodi politizaciji i usporavanju procesa pomirenja“, kazao je Selaković.

Kada je reč o optužbama za genocid, ministar Selaković je konstatovao da one samo dokazuju da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje, propagandi i otvorenom neprijateljstvu prema srpskom narodu.

„Svakodnevnim izjavama žele da prikažu da je Srbija kriva za sve i da je nad Albancima izvršen genocid, a sve kako bi sakrili sopstvenu odgovornost za počinjene zločine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Kako je istakao, svako ko zna šta definicija genocida podrazumeva, shvatiće da nije Srbija nešto učinila, već da je upravo srpski narod žrtva „državotvornog“ projekta kosovskih Albanaca, zasnovanog na opasnoj ideji etnički čistih teritorija, o čemu svedoči i više od 200.000 proteranih Srba sa KiM.

„Uvereni smo da civilizovan svet neće biti spreman da saučestvuje u prikrivanju i zataškavanju njihovih zločina i da će im biti upućena jasna poruka da moraju preuzeti odgovornost za svoja dela“, kazao je Selaković.

On je podsetio da je u Prištini do 1999. godine živelo oko 40.000 Srba, a da ih je danas samo dvadesetak, da je u Peći živelo oko 17.000 Srba, a da su danas tamo samo srpske monahinje u Pećkoj Patrijaršiji, da je u Prizrenu pre rata živelo oko 12.000 Srba a danas samo 17 porodica, a da je u Uroševcu od 10.000 Srba koji su tamo živeli pre rata ostala samo porodica srpskog sveštenika.

13. april 2021. godine 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Objasniti to, ni danas, 22 godine posle agresije, nije moguće, ne postoji, i pored sveg truda, univerzalno opravdanje, nema razloga, nema smisla, a ostala su samo, kao večni greh, imena.

Miljana Milić, petnaest godina,

Vladimir Milić, dvanaest godina,

Miomir Mladenović, četrnaest godina,

Dragan Dimić, tri godine,

Julijana Brudar, deset godina,

Olivera Maksimović, dvanaest godina,

Miroslav Knežević, trinaest godina,

Dajana Pavlović, pet godina,

Stevan Pavlović, osam godina,

Marko Simić, dve godine,

Milica Rakić, tri godine,

Ivan Ivančić, sedam godina,

Marko Ivanović, tri godine...

I tako, osamdeset devet imena, i to ne samo srpskih.

Besmisao pukog ubistva nije birao. Šesnaestoro dece, od dve do sedamnaest godina, iz porodica Ahmetaj i Hasani, ubijeno je u koloni koja se vraćala kući, u Prizren.

To je, u jednom naslovu, na Zapadu, jednostavno objašnjeno kao "tragična greška". Smrt koja je stigla Marka Roglića, Milana Ignjatovića, Gordanu Nikolić, Irenu Mitić, Milicu Stojanović, Bojanu Tošović, Branimira Stanijanovića, našu Sanju Milenković... nije mogla da računa, niti da dobije čak i takvo objašnjenje.

Te smrti nisu, za one koji su ih posejali, bile ni tragične, a još manje greška. To je bio samo izgovor, bedni izgovor.

Bile su namera, bile su jasna odluka, preki sud nad jednom zemljom, nad njenim ljudima, nad njenom decom.

I zato danas nećemo da licitiramo oko imenovanja svega što se, tokom proleća 1999. godine dogodilo. Jer dogodio se zločin, težak i strašan. I dogodila se agresija, ne ni bombardovanje, ni intervencija, ni kampanja, ni operacija. Dogodila se agresija. Napad na suverenu zemlju, bez odluke Ujedinjenih nacija, bez onog dovoljnog razloga koji bi predstavljao napad tadašnje Jugoslavije na neku susednu, ili NATO državu.

Nikoga Srbija odnosno Savezna Republika Jugoslavija tada nije napala. Napali su nas, sa jednim ciljem. Da nas poraze, da nas ubijaju, i na kraju da nam oduzmu deo teritorije.

I koliko god danas analizirali stvari, kako god i koliko god oštri i kritični bili prema sebi, našoj tadašnjoj politici, našem tadašnjem rukovodstvu, jasno je da su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija tada ostavljene gotovo bez izbora. Izbor je bio jeziv, ili gubitak teritorije i ljudi sa jedne strane ili potpuni nestanak srpske države, morala, časti, srpskog duha, imena i prezimena. I nismo mogli da ne izgubimo. Devetnaest velikih napalo je jednu malu zemlju, Saveznu Republiku Jugoslaviju. Napali su Srbiju i Crnu Goru. I čak i kad ne govore danas, u jednoj od dve nezavisne zemlje o tome, to su činjenice. A ta mala zemlja, i taj mali narod, svima njima, njih devetnaest velikih i moćnih, održala je čas iz onog najvažnijeg, časti, morala i ljubavi prema slobodi koju jedan narod može da ima.

Da, pravdu, pravdu da ne zaboravimo. Svih tih devetnaest velikih i danas će nemušto govoriti o svom vojničkom uspehu, izbegavati odgovore na pitanja, a zamislite, jedan mali, samo brojčano mali srpski narod, taj mali ali veličanstveni narod, sa tugom, suzom u oku ponosno se priseća svog otpora i borbe protiv devetnaest okrutnih i bahatih.

Izgubili smo mnogo, izgubili smo očeve, braću, supružnike, decu, ali obraz i srpsko srce još su tu, da čuvaju Srbiju koja je večna i neuništiva.

Izgubili smo decu, izgubili smo ljude, izgubili smo kontrolu nad velikim delom teritorije, izgubili smo milijarde zbog uništene infrastrukture i privrede.

I sve što nam je ostalo bilo je telo jedne izmučene, uništene zemlje, zemlje u raspadanju, izmrcvarene, opljačkane, izranavljene, puste, i krive, osuđene za sve što se ne samo devedesetih, nego i tokom čitave istorije, događalo.

Zemlje, koja ni deset godina posle agresije nije imala snage da se uspravi, podigne, i radi bilo šta drugo nego da ćuti, ili da sagne glavu i pokorno se izvinjava, za sve, čak i za svoje mrtve, čak i za svoju ubijenu decu.

Danas, to više nije ta propala, izmučena, razorena, izmrcvarena Srbija.

Danas, to je Srbija, koja je ponovo pronašla i svoju snagu i svoj ponos.

Srbija koja stvari naziva pravim imenom.

Srbija koja je okrenula leđa ratu i porazima, i krenula da radi.

Srbija koja je ustala, stala na svoje noge i dobila svoj glas.

Srbija koju, čak i kad joj ne veruju, slušaju. Koja je sposobna, koja raste, i više nije deo problema. Srbija koja jeste i biće, bar ćemo mi dati sve od sebe, baš ono rešenje koje omogućava čitavom regionu život u miru i razumevanju.

I ta Srbija, danas, kada je u svetu i dalje mnogo više bombi, nego vakcina, u region šalje, ne bombe, već baš te vakcine. Danas je spremna i da ih proizvodi, i za samo nekoliko meseci to ćemo da učinimo, ali ne samo za sebe, već i za druge, za ceo Balkan.

Spremni smo, i hoćemo da pomognemo.

Nismo spremni, i nećemo da ćutimo, niti da budemo, ponovo poniženi.

Pravo na to ne crpimo samo iz žrtava koje smo imali, nego i iz činjenice da smo odavno prestali da gledamo samo druge i tražimo grešku i krivicu samo u njima, a ne ponekad i u sebi.

Pogledali smo se i priznali. I svaki gubitak, i svaki poraz, i svaki zločin koji je neko u naše ime počinio, svaki promašaj i svaku pogrešnu politiku.

I ne radimo više ništa što bi bilo koga moglo da ugrozi.

Radimo, radimo, radimo sve više i rastemo, jačamo sa samo jednim ciljem da budemo najbolji u ekonomiji i obrazovanju, zdravstvu, u kulturi, nauci, sportu...

I hoćemo da budemo bezbedni, na svom. Hoćemo da nam vojska bude mnogo jača nego što je bila te devedeset devete. Da nikada više ne dođemo u situaciju da nam neko ubija decu, ruši zemlju, ili naš narod proteruje.

Hoćemo da ostanemo slobodni, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, i da nam niko više ne oduzme sve, a da nam ne da ništa.

A ništa je danas, i to ću da ponavljam koliko god bude potrebno, ideja, nekih velikih, moćnih, ali i onih koji im služe, ideja da nas „Kosovo“ prizna, ne bismo li mi priznali „Kosovo“.

Nije nam potrebno to priznanje. I nećete od Srbije dobiti gaženje ni po našim žrtvama, gaženje po našoj istoriji, gaženje po našoj prošlosti, ali i gaženje po našoj budućnosti. Dobićete odgovor razumnih, i dobrih i odgovornih ljudi. Potreban nam je kompromis. Potrebno nam je ispunjavanje svih onih obaveza koje smo preuzeli i mi i Priština, a samo ih mi ispunili.

I nije to naš kapric. Nije to ni fantazmagorija o nekom srpskom svetu koji hoćemo da stvorimo.

I danas kada nam prete formiranjem Velike Albanije, kada kažu da nema ništa od Zajednice srpskih opština, naše je da budemo mirni, da brinemo o našem narodu na Kosovu i Metohiji, ali da svim tim velikim, moćnim jasno poručimo da nismo slabi kao što smo bili, da ćemo umeti da sačuvamo svoje, ne dirajući ni u šta tuđe. Uostalom, Srbija nije i neće biti šaka zobi za svaku belosvetsku vranu koja bi da je pozoba. I one koji su iskoristili snagu i silu devetnaest bahatih i okrutnih samo molim da nam ne prete. Molim, molim ih, da nam ne prete. Da ne misle da je Srbija slomljena i da neće imati snage da odgovori. Molimo vas, vas molimo, naše albanske komšije, da nam ne pretite. I molimo sve druge, koji su svoju okrutnost prema Srbiji pokazali, da vam u tome ne pomažu. Samo to molimo i ništa više.

A odgovaraćemo pozivima na mir, pozivima na kompromis, i uvek dobrom voljom, jer ne želimo da imamo ponovo decu ubijanu. I ne želimo da tuđa deca ponovo stradaju. Ali ne potcenjujte Srbiju, i ne gledajte Srbiju onakvim očima kao što ste to činili 99. godine.

Srbija danas je mnogo snažnija, mnogo jača. Srbija danas je jedinstvena i ujedinjena, a ne podeljena. Srbija danas ima sve neuporedivo snažnije i bolje nego 99. od ekonomije do naše vojske. I nikada nikome nećemo da pretimo, već samo vas molimo i tražimo da nas poštujete i ništa više.

Mi danas gradimo puteve, koji će da nas povežu, i sa sobom, i sa regionom i sa svetom. I do kraja godine radićemo na osam auto-puteva, na osam vena čitavog Balkana, ne samo Srbije, osam puteva mira i saradnje.

Samo lud čovek bi to menjao za rat, za mrtvu decu, za rušenje i novi gubitak. I da, hoćemo da imamo najbliže odnose sa svima koji su u agresiji na lepu Srbiju učestvovali, oprostili smo odavno, ali ne, i baš nikada nećemo zaboraviti. I ne tražite to od nas. Tog jednog dana, svake godine, podsećaćemo i sebe i vas. Vas devetnaest najmoćnijih, najsnažnijih, najvećih po sili i snazi, ne baš po časti i moralu. Podsećaćemo i vas i nas, baš zato da se nikada ne bi ponovilo. Ne nama, već ni jednom drugom slobodoljubivom narodu na svetu.

I ako imamo neku ponudu, ona danas glasi: spremni smo da od celog Balkana napravimo pobednika, da svako na njemu dobije, sve dok niko ne pokušava da samo Srbi budu gubitnici.

I uopšte nije težak put do toga.

Potrebno je samo da se poštujemo, razumemo i ne pokušavamo jedni druge da ponizimo.

Da ne diramo u ono što je svako najteže i najkrvavije platio. Slobodu. A mi, Srbi, znamo kolika je cena slobode.

U pravo da je imamo, da je čuvamo i da se setimo svih žrtava koje su u nju ugrađene.

A u našu su ugrađena i naši porazi, naši životi i naša deca. I životi naših herojskih pilota, i naših divova sa Košara i Paštrika, i naše dece, nevine, potpuno nevine, a krive samo zato što su živela u Srbiji.

Prevelika je to cena da bismo o njoj ćutali.

Zato što bi to značilo da smo spremni na još jedan poraz, na još jedno poniženje.

A nismo.

I kada svi budu ćutali, mi ćemo da ponavljamo.

Jedno dete dnevno, i malo više od toga. Toliko ste nam ubijali. Tokom agresije koju ni sami niste razumeli zašto ste je provodili.

I ponavljaćemo to, baš da nam se ne bi dogodilo ponovo.

Sa posebnim pijetetom ispunjavamo našu obavezu da odamo počast svim nevinim srpskim žrtvama koje su položile svoj život na oltar otadžbine, kako civilima, tako i našim junačnim vojnicima i policajcima, herojima Košara, Prizrena, Mitrovice.

Danas za nas Srbe, život na Kosovu i Metohiji liči na Put suza (Via Dolorosa), na uspinjanje poslednjim snagama na Golgotu, ali mi ne bismo ni bili Srbi da nismo kadri, i „na strašnom mestu postojati“.

I danas, i večeras mogu da zaključim uz jednu važnu rečenicu. Na tlu Evrope postojala je, a danas snažnija nego ikada, postoji nesalomiva, nepokolobljiva, nepokoriva i nikada pokorena Srbija.

Neka je večna slava svim žrtvama NATO agresije i svi zajedno uskliknimo živela slobodna i ponosna Srbija“, rekao je predsednik Vučić.

24. mart 2021. godine 

Izvor: www.predsednik.rs

Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.

„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Foto: Dimitrije Gol

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Ambasador Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti da pruža punu solidarnost Srbiji. Evropska komisija je prošle nedelje najavila izdvajanje 12 miliona evra za Srbiju iz Fonda solidarnosti EU, što je još jedan pokazatelj podrške EU Srbiji od izbijanja pandemije. EU će nastaviti da radi na tome da obezbedi pravednu i globalnu distribuciju vakcina. U tom pogledu ambasador Fabrici je istakao važnost Kovaks programa. EU i Tim Evropa, kao pravi globalni donator, već su obećali više od dve milijarde evra za ovaj program. Ambasador se pozitivno osvrnuo na doprinos Srbije Kovaks programu i čestitao na rezultatima koje Srbija ostvaruje u procesu vakcinacije, kao i na pravovremenim i odlučnim merama koje su preduzete u borbi protiv korona virusa.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija iskreno posvećena daljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

Ambasador Fabrici je istakao da uprkos aktuelnim izazovima prouzrokovanim pandemijom, EU drži pitanje proširenja vrlo visoko na svojoj agendi, s obzirom na novu metodologiju koju će predstaviti Evropska komisija.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija očekuje od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore, kao i da je naša zemlja spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata. S tim u vezi su razgovarali i o konkretnim zajedničkim infrastrukturnim projektima.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, uključujući ustavni proces, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici je posebno istakao potrebu za konkretnim unapređenjima kako bi se obezbedio pogodan ambijent u kom sloboda medija i uloga civilnog društva mogu da se realizuju nesmetano i bez pritiska.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da se zalaže da predstavnici svih medija rade svoj posao u atmosferi potpune slobode izražavanja i da tome ostaje i lično posvećen, budući da je sloboda medija jedna od najvećih tekovina demokratije.

Beograd, 17. mart 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

Srbija se, kako je naglasio ministar, na planu borbe protiv korupcije vodi postulatima Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i Konvencije UN za borbu protiv korupcije.

Selaković je izdvojio napore Agencije za sprečavanje korupcije, kao nezavisnog državnog organa, u zaštiti javnog interesa, izgradnji individualnog i institucionalnog integriteta, jačanju transparentnosti i odgovornosti javne uprave.

„Snažno osuđujemo sve forme terorizma, uključujući ekstremizam i radikalizam, i zalažemo se za njihovo potpuno iskorenjivanje, sprovodeći tu i relevantne rezolucije i konvencije UN i Globalne antiterorističke strategije UN“, istakao je šef srpske diplomatije.

Za efikasnu i uspešnu borbu protiv ovih kompleksnih fenomena, kaže Selaković, od presudne važnosti je izgradnja kapaciteta naših društava i država, uz razmenu iskustava na regionalnom i globalnom nivou.

Selaković je zahvalio japanskom ambasadoru Hikihari na veštini vođenja pregovora na usaglašavanju Kjoto deklaracije i njenom usvajanju, koja je, kako je istakao, važan pokazatelj posvećenosti kreiranju i očuvanju institucionalnog okvira za prevenciju kriminala kao jednog od glavnih preduslova u promociji ciljeva održivog razvoja.

„Davne 1970, kada je Japan prvi put bio domaćin ovog skupa, pokazali smo snažnu političku volju da na problem ukažemo. Danas moramo tu volju i rešenost da reafirmišemo i konkretizujemo opipljivim potezima“, rekao je šef srpske diplomatije.

08. mart 2021. godine

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava „Mesec Frankofonije“. Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Republici Slovačkoj vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Novoizabrani Arhiepiskop pećki, Mitropolit beogradsko-karlovački i Patrijarh srpski gospodin Porfirije (Perić) rođen je 22. jula 1961. godine u Bečeju od oca Radivoja i majke Radojke. Na krštenju je dobio ime Prvoslav. Osnovnu školu je završio u Čurugu, a Zmaj-Jovinu gimnaziju u Novom Sadu. Zamonašen je po činu male shime od svog duhovnog oca, tada jeromonaha dr Irineja (Bulovića), u manastiru Visoki Dečani, na Tominu nedelju 1985. godine.

Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986. godine, kada ga je blažene uspomene Episkop raško-prizrenski, a potonji Patrijarh srpski Pavle, u manastiru Svete Trojice u Mušutištu rukopoložio u čin jerođakona.

Na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. godine, kada po blagoslovu Episkopa bačkog dr Irineja dolazi u manastir Svetih arhangela u Kovilju, gde je rukopoložen u sveštenomonaški čin i postavljen za igumana.

Za njim u manastir dolazi mnoštvo mladih monaha i iskušenika. To su godine kada manastir Kovilj postaje duhovna matica mnogim mladim ljudima: intelektualcima, umetnicima, popularnim glumcima i rok muzičarima, pogotovo iz Novog Sada i Beograda. Od tada se iguman Porfirije, posebno angažuje i na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti. U tom cilju on 2005. godine formira terapijsku zajednicu „Zemlja živih“, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije, a danas, pod rukovodstvom vladike Porfirija, ima više od stotinu štićenika u kampovima širom Srbije.

Na redovnom zasedanju Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 14. maja 1999. godine izabran je za Episkopa jegarskog, vikara Eparhije bačke.

Na temu Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po tumačenju svetog Jovana Zlatoustog, doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini.

Čuvenog psihijatra, akademika dr Vladetu Jerotića, na Bogoslovskom fakultetu je nasledio na katedri Pastirske psihologije. Njegova predavanja, posećena su ne samo od studenata matičnog, nego i drugih fakulteta u Beogradu.

Zajedno sa grupom stručnjaka: psihologa, lekara, kriminologa, sociologa, vladika Porfirije osniva građansko udruženje koje se bavi resocijalizacijom žrtava destruktivnih verskih sekti i kultova.

Episkop Porfirije je, već deceniju, ne samo predsednik Upravnog odbora, nego i pravi spiritus movens Humanitarnog fonda „Privrednik“, koji obezbeđuje stipendije za veliki broj nadarenih, a siromašnih učenika i studenata, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.

Republička Skupština ga je, kao predstavnika svih Crkava i verskih zajednica, 2005. godine, izabrala za člana Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a za svog predsednika Savet ga je izabrao 2008. godine. Kao predsednik Saveta Republičke radiodifuzne agencije, episkop Porfirije je zastupao dugoročne interese društva i građana, nezavisno od političkih uticaja.

U radiodifuznom spektru Srbije od tada se čuju i crkvene radio stanice. Dao je ključni doprinos pokretanju niza radijskih i televizijskih emisija koje se bave religijskim temama.

Sveti Arhijerejski Sabor mu 2010. godine, poverava da utemelji svešteničku službu u Vojsci Srbije. Plodovi njegovog rada na tom polju, nisu samo odgovarajući zakonski propisi, već i odabir vojnih kapelana, organizacija i opremanje hramova u kasarnama i vršenje prvih bogosluženja.

Svoje stručne bogoslovske radove Episkop Porfirije je objavljivao u časopisima kod nas i u svetu. Učestvovao je u velikom broju naučnih konferencija i simposiona širom sveta.

Vladika Porfirije, kao jedan od najuglednijih savremenih srpskih duhovnika i intelektualaca, ima izuzetno širok krug prijatelja, na samo u Otadžbini, a odnose ličnog prijateljstva i bliske saradnje neguje i sa sveštenicima i predstavnicima drugih Crkava i verskih zajednica.

Govori grčki, engleski i nemački, i služi se ruskim jezikom, a njegov stil komunikacije uvek je prilagođen sagovornicima.

U tron Mitropolita zagrebačko-ljubljanskih ustoličen je 13. jula 2014. godine u Sabornoj crkvi Preobraženja Gospodnjeg u Zagrebu. Svečanu arhijerejsku Liturgiju služio je Patrijarh srpski Irinej uz sasluženje velikog broja arhijereja Srpske Crkve i drugih sestrinskih Crkava, kao i sveštenstva i monaštva, i blagočestivog naroda.

Izvor: SPC

Ambasador Momčilo Babić je uzeo učešće na virtuelnoj konferenciji „Dan inovacija“, koja je održana 17. februara 2021. godine. Konferenciju organizuje Ingrid Brockova, državni sekretar u Ministarstvu inostranih i evropskih poslova, a na njoj se predstavljaju inovativne firme iz Slovačke.

Ovoga puta predstavljena je firma Slido, koja je razvila istoimenu aplikaciju. Reč je o intuitivnoj i jednostavnoj aplikaciji koja se koristi na konferencijama i sličnim događajima, a služi za jednostavniju interakciju učesnika. Aplikacija omogućava postavljanje pitanje, glasanje na anketama ili učestvovanje u diskusiji. Na taj način, se kako ističu predstavnici firme, od publike dobija povratna informacija, koja pozitivno utiče na ukupnu uspešnost samog događaja.

U neobično dugom i srdačnom razgovoru sa ambasadorom Momčilom Babićem, najpre su razmenjene međusobne čestitke za uspešan proces vakcinacije u dvema zemljama, a zatim su razmenjena mišljenja o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji i budućnosti borbe protiv pandemije u svetu. Dvojica ambasadora su potom razmenila mišljenja o aktuelnim spoljno-političkim temama i pitanjima od obostranog interesa. Ambasador Babić je pomenuo da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja, koja nije prekinula aviosaobraćaj sa Ujedinjenim Kraljevstvom i nakon pojave mutirajućeg virusa na njegovoj teritoriji, na šta je g. Bejker uzvratio da Forin ofis to dobro zna. Forin ofis je, inače već formirao jedinicu za zdravstvenu diplomatiju, verovatno prvu u svetu.

Ambasador N. Bejker je impresivna intelektualna figura britanske i svetske diplomatije, jedan od istaknutijih članova Forin ofisa i veliki poznavalac Vatikana u kome je proveo preko 5 godina kao ambasador Njenog kraljevskog veličanstva, istakao da je dobro što Srbija održava dobre odnose sa Vatikanom. Na poklonjenu knjigu „Signs on the road side“ rekao je da obožava I.Andrića, da ima tri njegove knjige, a da je ovo četvrta koju će sa zadovoljstvom čitati.

11.02.2021. godine

Punopravno članstvo Srbije u Evropskoj uniji je naše strateško opredeljenje i prioritet od kojeg nećemo odustati, rekao je večeras ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković posle sastanka sa ministrom inostranih i evropskih poslova Slovačke Ivanom Korčokom.

Selaković je rekao da je Korčoku zahvalio i na principijelnoj podršci Slovačke po pitanju očuvanja našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, odnosno po pitanju Kosova i Metohije, i zahvalio na podršci u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine i ulozi koju u tom procesu ima slovački kolega Miroslav Lajčak.

„Zahvalni smo i cenimo podršku koju nam pružate“, rekao je Selaković na konferenciji za novinare posle susreta sa slovačkim kolegom. On je naglasio da Slovačka nikada nije blokirala Srbiju na evropskom putu i da smo uvek imali podršku Slovačke. Izrazio je zadovoljstvo što Slovačka temu proširenja EU drži na visoko pozicioniranom mestu, zalaže se za proširenje i tokom portugalskog predsedavanja Uniji i podržava otvaranje novih poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu.

Selaković je zahvalio Vladi Slovačke i slovačkom narodu na nesebičnoj pomoći Srbiji od početka pandemije korona virusa, kao i na pomoći koju je danas uručio slovački ministar u PCR testovima i zaštitnoj opremi za Klinički centar Srbije.

Za Srbiju je, kaže, važno da Slovačka sa Višegradskom grupom pokazuje interesovanje za regionalnu saradnju i da Srbija podržava zajedničke ministarske konferenije Zapadnog Balkana i Višegradske četvorke. Selaković je naglasio da Srbija i Slovačka uz izuzetno visoke političke odnose imaju i zapaženu trgovinsku razmenu i pozvao slovačke investitore da ulažu u Srbiji.

Naveo je da ekonomska saradnja Srbije i Slovačke u 2020. godini, uprkos pandemiji, nije zabeležila veliki pad i da je prošle godine trgovinska razmena iznosila 545 miliona evra, od čega su srpska preduzeća zabeležila 301,7 miliona evra izvoza u Slovačku. Posebna vrednost u odnosima dve države, navodi Selaković, jesu više od 52.000 pripadnika slovačkog naroda u Srbiji i više od 7.000 pripadnika srpskog naroda koji žive u Slovačkoj i ocenjuje da to pruža drugačiju dimenizju našim odnosima i čini naše prijateljstvo i bratstvo čvršćim. Najavio je da će Srbija 2022. godine kandidovati u Unesko zaštitu slovačkog naivnog slikarstva iz Kovačice kao nematerijalne kulturne baštine.

„Time će Srbija postati među prvima u ovom delu Evrope koja će zatražiti zaštitu kulturne baštine koja originalno pripada nacionalnoj manjini koja živi na njenoj teritoriji“, kaže Selaković.

Naveo je da ćemo sledeće godine proslaviti 220 godina od doseljavanja prijatelja Slovaka na teritoriju današnje Srbije, te da je u saradnji sa čelnicima Grada Beograda upućen predlog da se jedna ulica u Beogradu nazove po Bratislavi. Izrazio je spremnost i da se obezbedi mesto za podizanje spomenika Ljudevitu Šturu u Beogradu, i predložio podizanje spomenika Nikoli Tesli u Slovačkoj.

Ministar Korčok rekao je da Slovačka podržava put Srbije ka EU i da Srbija na tom putu čini napredak.

„To je vaš slobodan izbor da postanete članica EU i u tom smislu vas podržavamo. Nisam došao u Beograd da vas učim nečemu, vi znate koji je vaš domaći zadatak i koje korake treba da preduzmete“, rekao je Korčok.

Izrazio je očekivanje da će za vreme portugalskog predsedavanja EU biti otvorena neka poglavlja u pregovorima Srbije o članstvu u Uniji i napredak u evropskoj agendi, među kojima je jedna od oblasti vladavina prava. Kaže da Slovačka očekuje napredak u normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i da podržava nastavak dijaloga. Korčok je rekao da je svoju turneju po Zapadnom Balkanu počeo danas u Beogradu i naveo da je sa predstavnicima Srbije imao detaljne i sveobuhvatne razgovore.

„Naše dve zemlje imaju duboke i prijateljske odnose. Nemamo otvorenih pitanja, nemamo problema, već prilike i šanse za našu bilateralnu saradnju kojoj smo posvećeni i zajedničkoj budućnosti u Evropi“, rekao je Korčok. Naveo je da Slovačka veliki značaj pridaje ekonomskoj saradnji, o čemu je razgovarao sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kaže da postoje mnoge oblasti za saradnju, uključujući inovacije, energetiku, upravljanje vodama i zaštitu životne sredine. Inicijativa za zaštitu slovačkog naivnog slikarstva u Kovačici vidi kao veoma značajnu i podržava saradnju u oblasti kulture.

„Ovo je nama veoma važno, naročito za Slovake u Vojvodini i to je most koji želimo da negujemo“, rekao je slovački ministar. Dvojica ministara su posle sastanka otišli u obilazak Hrama Svetog Save na Vračaru gde je ministar Slekaković govorio o Svetom Savi i njegovom ocu Stefanu Nemanji, kao i o manastirima na Kosovu i Metohiji.

Izvor: Tanjug, 8.2.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ministra spoljnih i evropskih poslova Slovačke Republike Ivana Korčoka i izrazio zahvalnost što Slovačka istrajava u principijelnom stavu da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet Srbije nepriznavanjem jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Predsednik Vučić je sa zadovoljstvom konstatovao da politički dijalog dveju zemalja, kao i ekonomska i saradnja u svim drugim oblastima od zajedničkog interesa, stalno napreduju. Takođe je zahvalio Slovačkoj što podržava i, kroz tehničku pomoć, konkretno pomaže evropski put Srbije.

Predsednik Vučić je gosta iz Bratislave upoznao sa situacijom u regionu i pozdravio angažovanje slovačkog diplomate Lajčaka kao specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu. Predsednik Vučić je, ovom prilikom, ponovio da je Srbija posvećena održavanju stabilnosti na Zapadnom Balkanu i da će nastaviti da vodi politiku mira i saradnje u regionu.

Na sastanku je izražena nada da će Srbija i Slovačka, kao i čitav svet, uspeti da se, uz solidarnost i zajedničkim naporima, izbore sa izazovima i posledicama pandemije i posvete ekonomskom razvoju. Predsednik Vučić je zahvalio ministru Korčoku na donaciji medicinske opreme za borbu protiv KOVID-19.

Dvojica sagovornika su razgovarali i o mogućim novim investicijama i zajedničkim projektima.

Predsednik Vučić i ministar Korčok su se saglasili da su Slovaci, koji žive u Srbiji, posebna spona između dveju zemalja, čiji položaj će, po rečima predsednika Vučića, Srbija i dalje unapređivati.

Beograd, 8. februar 2021. godine

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Srbije zahvalio je na pismu-čestitki američkom predsedniku Džou Bajdenu povodom predstojećeg Dana državnosti, u kome se pored uobičajenog isticanja posvećenosti unapređenju ekonomske saradnje, regionalne stabilnosti i demokratskih vrednosti, nedvosmisleno poziva na međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ kao posledice.

Međusobno priznanje Srbije i „Kosova“ ne stoji ni u jednom aktu nijedne svetske organizacije, ukazao je predsednik i ponovio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Prema predsednikovim rečima, situacija jeste teška i biće sve teža. „Kao što sam vam rekao pre tri dana, ja to vidim, ja to očekujem, vidim kako se to polako steže, zato što su njihovi međusobni sukobi u svetskim okvirima sve snažniji i sve veći, i onda mi tu plaćamo cenu“, rekao je predsednik.

Vučić je poručio da je do naše države da nastavi sa snaženjem zemlje u ekonomskom smislu.

Predsednik je dodao da je uloga vojske veoma značajna u veoma složenim bezbednosnim i političkim uslovima savremenog sveta i da zato Srbija mora da uradi sve što može da odvrati svakog potencijalnog agresora i napade na građane i zemlju.

„Politika snaženja vojske biće nastavljena ubrzano“, naglasio je predsednik dodajući da je cilj da srpska vojska može da bude stabilizator političkih prilika u regionu.

Prema njegovim rečima, svakome treba da bude jasno da Srbija nije džak za udaranje i da može svako da je napadne i da joj preti kao što je to bilo u prošlosti.

Vučić je rekao da je zadovoljan onim što je video i zato što je mnogo toga urađeno u prethodnom periodu i istakao da će od aprila meseca vojnim licima biti znatno uvećane plate.

Predsednik je rekao i da će se nastaviti ulaganja u Vojsku Srbije, kojoj je poručio da od nje očekuje da i dalje bude čuvar naše zemlje, njenog integriteta i slobode.

„Od vas očekujemo da budete čuvari naše zemlje, njenog integriteta, slobode, da budete branitelji naroda, čuvari otadžbine, zaštitnici interesa Srbije i da budete odvraćajući faktor svakog agresora i za svakog ko bi pomislio da napadne Srbiju“, rekao je Vučić.

Na vojnoj vežbi pod nazivom „Vrh koplja“ prikazana je osposobljenost 72. brigade za specijalne operacije, a prikazu sposobnosti, koje je predsednik Srbije i vrhovni komandant Vojske Srbije ocenio sa vrlo dobro, prisustvovali su i potpredsednik Vlade i ministar odbrane Nebojša Stefanović i načelnik Generalštaba Vojske Srbije, general Milan Mojsilović.

Foto: Predsedništvo Srbije / Dimitrije Goll

Beograd, 7. februar 2021. godine

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas sa ambasadorom Slovačke u Srbiji Fedorom Rosohom.

Šef srpske diplomatije izrazio je zadovoljstvo povodom predstojeće posete ministra inostranih poslova Slovačke Ivana Korčoka Srbiji, koja je planirana za 8. februar ove godine.

Poseta ministra Korčoka najbolji je dokaz prijateljskih odnosa dve zemlje, kontinuiranog političkog dijaloga na svim nivoima i odlična prilika da se razgovara o daljem razvoju bilateralne ekonomske saradnje, istakao je Selaković.

Ministar Selaković zahvalio je ambasadoru na činjenici da Slovačka nedvosmisleno i konzistentno podržava politiku proširenja EU, posebno kada su u pitanju Srbija i Zapadni Balkan.

Selaković je još jednom izrazio zahvalnost na doslednoj i principijelnoj poziciji Slovačke po pitanju Kosova i Metohije i istakao da je Srbija posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom, a da to, prema njegovim rečima, znači postizanje kompromisnog rešenja koje će biti održivo i prihvatljivo za sve.

Beograd, 4. februar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Šef Delegacije EU Sem Fabrici je pružio uverenje da će EU nastaviti sa solidarnošću u punoj meri i da će neprestano da radi na obezbeđivanju distribucije vakcina kako u Srbiji, tako i u zemljama Zapadnog Balkana. Fabrici je izrazio zadovoljstvo rezultatima koje je Vlada Srbije ostvarila, posebno istakavši da su pravovremene i odlučne mere koje su preduzete u borbi protiv korona virusa doprinele da se i tokom pandemije održi ekonomska stabilnost zemlje.

„Srbija je, zahvaljujući aktuelnim strukturnim reformama, u skladu sa procesom pristupanja, pokazala otpornost na krizu i sposobnost da ublaži efekte na privredu uz sjajne rezultate u zdravstvu“, poručio je Sem Fabrici i naglasio da pandemija nije uticala na nedvosmislenu posvećenost EU procesu proširenja na Zapadnom Balkanu.

Ambasador Fabrici je predsedniku Vučiću predstavio i novog šefa Kancelacije EIB za Zapadni Balkan, Alesandra Bragonzija, koji je istakao da mu je velika čast da preuzme aktivnosti za region u trenutku kada se suočava sa ovako teškom krizom.

Evropska investiciona banka je uložila 873 miliona evra u Zapadni Balkan tokom 2020. godine, što je oko 50 odsto više nego u prethodnoj godini. Većina novca, odnosno 531 milion evra, u skladu je sa prioritetima Evropske unije za povećanje povezanosti i plasirana je u izgradnju i modernizaciju transportne infrastrukture u regionu.

„Srbija će nastaviti izuzetnu saradnju sa EIB, budući da smo snažno opredeljeni da gradimo ekonomiju zasnovanu na zdravim i čvrstim osnovama, kao i na inovacijama i svim drugim projektima koje je do sada podržala EIB, a koji su nesumnjivo doprineli našim dobrim ekonomskim rezultatima u 2020. godini“, istakao je predsednik Vučić i dodao da dalje unapređenje zdravstvenog sistema u Srbiji, razvoj infrastrukturne mreže i realizacija zelene i digitalne agende, ostaju ključni prioriteti Srbije. Predsednik je takođe izrazio nadu da će uz podršku EIB, planirani projekti biti uspešno okončani.

„U skladu sa ovim opredeljenjem, Srbija je odlučna da napravi još povoljniju poslovnu klimu uz dodatne pakete subvencija za dolazak investitora iz EU u našu zemlju“, rekao je predsednik Vučić. „Evropska unija i Evropska investiciona banka, uz pristup „Tima Evrope“, podržavaju strateške ciljeve Srbije, uključujući i u oblasti povezivanja, životne sredine i energetike i rade na prioritetnim projektima kao što su rekonstrukcija i izgradnja dodatne zgrade Kliničkog centra Srbije, rekonstrukcija Kliničkog centra Vojvodina, zatim modernizacija železničke infrastrukture, gasnog interkonektora iz Bugarske, autoput Mira i koridor 10“, istakao je ambasador Fabrici i izrazio spremnost EU da nastavi sa ulaganjima koja će podstaći dalji ekonomski rast Srbije, a koja su u centru novog ekonomsko-investicionog plana EU za Zapadni Balkan.

On je rekao da Srbija mora da nastavi svoj evropski put, te da je veoma važna dalja podrška Unije u jačanju, usvajanju i primeni reformi, zarad boljitka građana.

„Nastavićemo da radimo intenzivno na ispunjavanju evropske agende, sa ciljem otvaranja novih poglavlja i bržeg napretka na putu ka članstvu u EU“, zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić i ambasador Fabrici su razmotrili proces usklađivanja zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom Evropske unije, i saglasili se da je potreban energičniji rad u oblasti vladavine prava.

Dvojica sagovornika razgovarali su i o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, slobodi medija i obnovi međustranačkog dijaloga.

Ambasador Fabrici i predsednik Vučić potvrdili su važnost nastavka dijaloga sa Prištinom, posredstvom EU.

Beograd, 04. februar 2021. godine

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je, 04. februara 2021, ambasadora Slovačke Republike Fedora Rosohu i izrazio zadovoljstvo što će uskoro imati priliku da razgovara sa šefom slovačke diplomatije Ivanom Korčokom, koji dolazi u posetu našoj zemlji.

Predsednik Vučić je rekao da Srbija ostaje iskren prijatelj i pouzdan partner Slovačke, koja istrajava u principijelnom stavu da poštuje teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje. On je, takođe, zahvalio na podršci Slovačke evropskom putu Srbije.

Ambasador Rosoha je istakao da, tokom diplomatskog mandata u Beogradu, želi da što više doprinese ekonomskoj saradnji dveju zemalja i naveo da je povećano interesovanje ulagača iz Slovačke, te je predstavio moguće investicije i projekte.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo što dobre političke odnose dveju zemalja prati razvoj ekonomskih veza, jer je Slovačka uspešna zemlja, iz čijih iskustava Srbija može mnogo da nauči. Takođe je izrazio nadu da će Srbiju uskoro da poseti i predsednica Slovačke Zuzana Čaputova.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je, 25. januar 2021. godine, sa ambasadorom Slovačke u Srbiji Fedorom Rosohom.

Selaković je konstatovao da su odnosi Srbije i Slovačke tradicionalno dobri i prijateljski, bez otvorenih pitanja i ocenio da ih je potrebno dodatno jačati kroz održavanje intenziteta susreta na najvišem i visokom političkom nivou.

Šef srpske diplomatije podsetio je na otvoren poziv predsednici Slovačke Zuzani Čaputovoj da poseti Srbiju i poručio da bi ta poseta pružila dodatni podsticaj daljem unapređenju svih vidova saradnje između Srbije i Slovačke. Selaković je, takođe, izrazio zadovoljstvo povodom predstojeće posete njegovog kolege, ministra inostranih poslova Slovačke Igora Korčoka Srbiji u prvoj polovini februara.

Ministar je zahvalio na doslednoj i kontinuiranoj podršci Slovačke našoj zemlji na evropskom putu i dodao da Srbija očekuje da Slovačka u okviru EU nastavi da utiče da se naši reformski napori adekvatno valorizuju. Ponovio je da naša zemlja ostaje u potpunosti posvećena evropskim integracijama i punopravnom članstvu u EU, kao strateškom spoljnopolitičkom cilju Srbije.

Selaković je posebnu zahvalnost izrazio na doslednoj i principijelnoj poziciji Slovačke po pitanju Kosova i Metohije i istakao da je Srbija posvećena normalizaciji odnosa sa Prištinom, a da to znači postizanje kompromisnog rešenja koje će biti održivo i prihvatljivo za obe strane.

Šef srpske diplomatije takođe je izrazio zadovoljstvo činjenicom da visok nivo političkih odnosa dve zemlje prati i napredak u razvoju bilateralne ekonomske saradnje, uz konstantan rast ekonomske razmene.

Selaković je istakao da postoji veliki potencijal za dodatno unapređenje ekonomskih odnosa i pozvao i slovačke investitore da u narednom periodu, a naročito u kontekstu obostranog ekonomskog oporavka nakon pandemije Kovid-19, pojačaju prisustvo na našem tržištu.

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je Konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2021. godini, koji će biti otvoren od 19. januara do 9. marta 2021. godine.

Тekst Konkursa i  prijavne obrasce, možete naći na linku: https://www.kultura.gov.rs/konkurs/30/600690372a8d5

Pravo učešća na ovom konkursu imaju ustanove, umetnička i druga udruženja i organizacije / pravna lica, a koja su registrovana u Republici Srbiji i izvan teritorije Republike Srbije, odnosno profesionalni strani izdvači registrovani isključivo ili pretežno za izdavačku delatnost, van Republike Srbije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala minus od 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto. Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Rekao je da se država borila da nabavi respiratore, maske, rukavice, skafandere, lekove, sve što je bilo potrebno i ukazao je da se radi na 10 opštih bolnica širom Srbije, dodajući da su sve to bile velike stvari koje su moguće samo na osnovu uspeha reformi iz 2014, donošenjem Zakona o radu, koji je doneo odlične rezultate i merama fiskalne konsolidacije.

„Ovo su rezultati koje Srbija nikada nije imala. Kada je Srbija bila prva u Evropi po stopi rasta? Dobićemo 31. marta rezultate da se potvrdi da je Srbija broj jedan u Evropi. To sve je bilo moguće zahvaljujući ljudima koji su verovali u teške promene“, rekao je Vučić.

Prema njegovim rečima, ove godine će se u Srbiji čak šest autoputeva raditi u isto vreme, a s tim u vezi, napomenuo je da je Bugarska najavila da će do kraja godine završiti autoput od naše granice do Sofije, nakon čega će moći autoputem da se ide do Istanbula, što je jako važno kako bi saobraćaj išao preko naše zemlje.

Vučić je naglasio da je u 2020, tzv. godini korone, naša zemlja imala neto priliv direktnih stranih investicija od 2,9 milijardi evra neto, a bruto tri milijarde, što znači da su mnoge strane kompanije poput Tojo tajersa, Bojsena, ZTF-a, Brosea i u godini krize ulagale u Srbiji.

Predsednik je rekao da Srbija ima najveće prosečne plate u regionu, od 511 ili 512 evra, kao i da će već u februaru, zbog januarskog povećanja, taj prosek biti 535 ili 536 evra, kao i da je samo u Beogradu u poslednjih sedam godina prosečna plata skočila za 180 evra ili za 40 odsto.

Kaže da smo pre bili četvrti po platama u regionu, dok smo danas i zvanično prvi, kao i da će razlika u odnosu na druge zemlje sve brže da se povećava, a ističe da u Srbiji zaposlenost raste, kao i da nam se stopa javnog duga najmanje uvećala u odnosu na gotovo sve evropske zemlje. To ilustruje podacima da je u Italiji javni dug skočio na 156 odsto, u Nemačkoj 87 odsto, Francuskoj 114 odsto, u Hrvatskoj na 88 odsto, a u Srbiji je 57 odsto.

Predsednik Srbije najavio je da će do Sretenja, 15. februara, biti donet dodatni paket pomoći privredi, a kako je objasnio, to će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja i velika preduzeća, što je, kako je rekao, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao da će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, biće i sektorske pomoći za turizam, za hotelijere, turističke agencije, vodiče, za autobuske prevoznike, sa još pola minimalca.

Predsednik je dodao da će nastojati da se produže i garantne šeme, koje su se odlično pokazale, sa 1,5 milijardi, a ovog puta bi preko tog sistema, moglo da bude obezbeđeno još dva puta po 500 miliona.

Vučić je rekao da se za sedam dana očekuju prvi dogovori sa DFC-om vredni 300 do 400 miliona dolara.

Takođe, naveo je da će država nastojati da dodatno pomogne i penzionerima, pored povećanja penzije od 5,9 odsto, koliko će dobiti u februaru, kada prime januarsku penziju, a dodao je da bi simbolično, penzioneri do marta trebalo da dobiju pakete sa vitaminima C, D i cinkom, što su, prema rečima predsednika, sitnice, ali pokazuju deo brige države da se izbori za zdravlje.

Predsednik je najavio da će se u narednih sedam do osam dana završiti pregovori i oko nabavke kineske vakcine, nakon što su u Srbiju stigle prve količine Fajzerove i Sputnjik V vakcine i ukazao da je kineska vakcina izuzetno kvalitetna, ali da je verovatno i najskuplja, te da je zato pisao kineskom predsedniku i zamolio za popust za našu zemlju. Vučić je zahvalio Amerikancima što su odlučili da prodaju vakcinu našoj zemlji i napomenuo da je niko u regionu, osim male količine koju je dobila Albanija, nije dobio sem Srbije.

Istakao je da se naša država oslanjala na sebe i sopstvene snage i da je naš državni vrh negde predosećao da će vakcine u okviru evropskog Kovaks plana stići kasno.

Predsednik je odbacio tvrdnje o lošim rezultatima Srbije u borbi protiv korone i naveo da naša zemlja ima najmanju smrtnost od korone u regionu.

On je izneo podatke da je Slovenija na 100.000 stanovnika imala 144 smrtna slučaja, Severna Makedonija 126, BiH 123, Burgarska 115, Crna Gora 115, Mađarska 110, Hrvatska 107, Rumunija 85, a Srbija 51. "Stopa smrtnosti u regionu je: Bugarska 3,9. Bih 3,7, Mađarska 3,11, Severna Makedonija 3,03, Rumunija 2,48. Slovenija 2,15, Hrvatska 1,99, a Crna Gora, 1,4, a Srbija 1,0. To se vidi na grafikonima i tu nema laži, nema prevare", istakao je predsednik.

On je rekao da će se država boriti za vakcine, te da je jedino Srbija, na Zapadnom Balkanu, dobila značajne količine cepiva, uz nešto malo koje je dobila Albanija, a dodao je da se za jedan dan, od kada je počela prijava građana za vakcinaciju, prijavilo čak 63.000 ljudi.

Vučić je izrazio uverenje da nas čeka bolja godina od prethodne, a veruje i da će, uz vakcinaciju građana, biti pobeđen korona virus.

Beograd, 12. januar 2021. godine

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Selaković napominje da se trenutno uveliko radi na formiranju plana kako da dijaspora postane vidljivija i van granica Srbije i u samoj matici.

„Svaki čovek u dijaspori je potrencijalni lobista za interese naše zemlje i naroda i treba da nađemo pravi način da to iskoristimo", naveo je on.

Da može mnogo da se uradi na tom planu, Selaković ilustruje podatkom da samo u Švajcarskoj, u 24 grada postoje srpska kulturno-umetnička društva, što je više od 3.000 mladih ljudi koji se okupljaju zarad očuvanja naše tradicije, kulture, srpskog jezika i istorije.

„Ako su u 24 grada bili u stanju da organizuju takva društva, to govori o entuzijazmu ljudi. Koliki entuzijazam, energija, ljubav postoji kod tih ljudi. Dajte da vidimo kako da pomognemo i da iskoristimo tu dobru volju i potencijal kod tih ljudi", ukazuje ministar.

Navodi i primer jedne iseljeničke porodice u Kanadi, Varaklić iz jugozapadne Srbije, koja svake godine za decu u Raškoj oblasti pošalje božićne paketiće. Oni su, dodaje, do sada samo za te potrebe dali stotine hiljada dolara nevladinim organizacijama, ali ih mi ovde, kaže, ne vidimo.

„Ne vidi država, a to su ljudi koji su uspeli radom u jednoj dalekoj zemlji, kao uspešni privrednici, koji mogu da budu ozbiljni lobisti za Srbiju, za srpske interese, neko ko nas predstavlja na najbolji mogući način", rekao je Selaković.

Selaković skreće pažnju i na to da je na čelu Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu Arno Gujon, kako kaže, čovek izvanredne energije, velike ljubavi prema srpskom narodu, koju je pokazivao u delovanju prema Srbima na KiM, tamo gde su bili ozbiljno ugroženi.

„Time je pokazao i dao primer mnogim našim sunarodnicima šta može pojedinac da uradi. A, kada taj pojedinac energiju, entuzijazam, ljubav prema ljudima, prenese na delovanje u okviru državnog sistema, mislim da su se stvorili preduslovi da se u takvom delovanju rađaju dobri rezultati", rekao je Selaković.

Izvor: Tanjug, 3.1.2021.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Među „upražnjenim" mestima je i ambasador Srbije u Kini.

„Vredno radimo na iznalaženju najboljeg mogućeg rešenja za našeg novog ambasadora u Kini i kao što smo jednog od najboljih ljudi u državnom sistemu poslali za ambasadora u SAD, koji će, siguran sam obavljati funkciju na najbolji mogući način, uveren sam da će tako biti i za ambasadora u Pekingu", rekao je Selaković.

Ministar, koji je spoljnopolitički resor u vladi preuzeo pre nešto više od dva meseca, ističe da su se okolnosti u svetu, kao i pozicija Srbije u njemu promenili, ali se spoljnopolitički ciljevi Srbije ne menjaju: zemlja ostaje strateški posvećena evropskim integracijama, a, zajedno sa putem u EU, jačaće i tradicionalna prijateljstva sa Rusijom i Kinom, uz uzdizanje na viši nivo i jačanje novih partnerskih odnosa sa SAD.

„Na važnom mestu za Srbiju su i odnosi u regionu, dobrosusedski odnosi, regionalna saradnja, jer se to uklapa u set naših uslova evropskog puta. Ali, i bez evropskog puta, uvek je važno kraj koga živite, sa kim živite, kakve su vam komšije i kakvi su odnosi u komšiluku", kaže Selaković.

Ističe i da je od neprocenjivog značaja pitanje Kosova i Metohije, kao glavnog nacionalnog i državnog pitanja Srbije i sprskog naroda.

„Kada kažem da se okolnosti menjaju, ali ne i ciljevi - naš cilj je i pre sedam godina bila EU, evrointegracije, ali pogledajte koji nam je tada bio prostor za delovanje, kada govorimo o ekonomskom aspektu, a koji je danas. Promenile su se okolnosti, a onda prilagođavate svoje delovanje tim promenjenim okolnostima, što je moguće više", kaže Selaković.

Podseća da je spoljnopolitičke prioritete u 2021. godini naveo i predsednik Republike, a da su očuvanje mira i stabilnosti u regionu apsolutni prioritet.

„Samo u mirnom i stabilnom regionu Zapadnog Balkana i Jugoistočne Evrope, Srbija može da se razvija i ekonomski, i kulturno, naučno, u svakom pogledu. Mir i stabilnost u regionu su 'sine qua non', bez koga nema razvoja i napretka. Srbija se ponašala, ponaša se i ponašaće se kao faktor koji stabilizuje čitav region, koji region drži u miru, pokazujući da je to onaj region koji svima najviše doprinosi", rekao je Selaković.

Odnosi u regionu su uvek kompleksni, a region je, primećuje ministar Selaković, na našu veliku žalost, opterećen pitanjima na koja ne možemo da utičemo, a koja se tiču prošlosti.

Pristup Srbije je da se traži prostor da se utiče na ono što se dešava danas i što će se dešavati u budućnosti.

U tom smislu, navodi i da je inicijativa tzv. „mini šengena", za tržišno objedinjavanje regiona, koja je potekla od Aleksandra Vučića i naišla na pozitivan odgovor premijera Albanije i Severne Makedonije, jedna od mogućnosti da se za region učini mnogo više.

„Da pokažemo koliko možemo da učinimo više ako nastupamo zajednički i ako tražimo zajedničke imenioce, a ne ono što nas razdvaja i deli", ukazuje Selaković.

Kad je reč o odnosima sa SAD, Selaković navodi da ne bi trebalo očekivati da velike države menjaju stavove onako kako bismo mi voleli, želeli ili kako mi zamišljamo, ali da je važno što je i sam ambasador u Vašingtonu, Marko Đurić, naglasio da kao svoj zadatak, između ostalog, vidi i uticaj na promenu klime u bilateralnim odnosima sa SAD, kao najvažnijom državom u svetu sa kojom je naša loša komunikacija u prošlosti ozbiljno uticala na položaj srpskog naroda i Srbije.

„Uveren sam da će Đurić ozbiljno raditi na tome, sa predsednikom Vučićem, premijerkom Brnabić, Ministarstvom spoljnih poslova, i da će u značajnoj meri doprineti promeni te klime", rekao je Selaković.

Ističe da je za Srbiju od izuzetne važnosti da partnerske odnose sa SAD uzdigne na viši nivo.

„To je država sa kojom u mnogim oblastima tesno sarađujemo i država sa kojom moramo da se trudimo, i da ne odustajemo od toga, da nalazimo ono što su nam zajedničke, dodirne tačke, ono što je i dobar primer naše saradnje u prošlosti i da stvaramo prostor za takvu saradnju i u budućnosti", zaključio je Selaković.

Izvor: Tanjug, 2.1.2021.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se, 08. decembra 2020. godine, u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se, 18.12.2020, u Budimpešti sa rukovodstvom Dunavske komisije sa kojim je razgovarao o važnosti Dunava za unapređenje regionalne ekonomije i intenzivni protok ljudi i robe.

Na sastanku je ocenjeno da je važno iskoristiti ekonomske potencijale Dunava, ali i očuvati njegove prirodne lepote, odnosno zadovoljiti ekološke standarde.

Selaković je istakao da će Srbija, zahvaljujući uspešno sprovedenim ekonomskim reformama proteklih godina, biti u stanju da više ulaže u infrastrukturu na Dunavu i da učestvuje u realizaciji strateških projekata Dunavske komisije.

Ministar Selaković je u knjigu utisaka napisao da je Dunavska komisija, od svog nastanka u Beogradu 1948. godine, nit saradnje i prijateljstava među zemljama članicama.

"Dunav je bio reka mira kroz sve teške periode turbulentne istorije našeg regiona", napisao je Selaković.